Doktor Propast: Preti nam poguban trgovinski rat, svet će se podeliti na dva dela

Ono što je počelo kao trgovinski rat između SAD i Kine, može brzo da eskalira u "utakmicu sa smrtnim ishodom" po globalnu ekonomsku, tehnološku i vojnu indsutriju, rekao je Nurijel Rubini, ekonomista i Nobelovac, poznat i kao Doktor Propast zbog svojih sumornih predviđanja.

U svom redovnom blogu, Rubini se prisetio svog susreta sa kineskim predsednikom Ksi Đinpingom kada je bio gost Pekinga kao član zapadne delegacije. Kako kaže, Ksi je tada rekao da je uspon Kine miran i da druge zemlje, popu SAD ne bi trebalo da brinu o potencijalnom trojanskom konju.

Međutim, u neku zamku Kina i SAD definitivno upadaju.

Iako se čini da je gorući rat između dve velike sile sveta još uvek samo preterana retorika, hladni rat postaje sve verovatniji.

SAD krive Kinu za trenutne tenzije, piše Rubini. One smatraju da je Kina stekla stekla nepravednu prednost putem krađe intelektualne svojine, prisilnog transfera tehnologije, subvencija za domaće firme i drugih instrumenata državnog kapitalizma. Istovremeno, njena vlada postaje sve više autoritarna, pretvarajući Kinu u državu nadzora.

S druge strane, Kinezi sumnjaju da je stvarni cilj SAD-a da ih spreče da nastave dalje ili da projektuju legitimnu moć i uticaj u inostranstvu. Po njihovom mišljenju, jedino je razumno da druga najveća svetska ekonomija (prema BDP-u) nastoji da proširi svoje prisustvo na svetskoj sceni. A lideri bi tvrdili da je njihov režim poboljšao materijalno blagostanje za 1,4 milijarde Kineza daleko više nego što bi to zapadni politički sistemi ikada mogli.

- Bez obzira na to koja strana ima jači argument, eskalacija ekonomskih, trgovinskih, tehnoloških i geopolitičkih tenzija je možda bila neizbežna. Ono što je počelo kao trgovinski rat sada preti da eskalira u trajno stanje međusobnog neprijateljstva. Ovo se ogleda u Strategiji nacionalne bezbednosti Trampove administracije, koja smatra da je Kina strateški „konkurent“ koji bi trebalo da bude sadržan na svim frontovima - misli Rubini.

U skladu s tim, SAD oštro ograničavaju kineske direktne strane investicije u osetljivim sektorima i sprovode druge akcije kako bi osigurale dominaciju Zapada u strateškim industrijama kao što su veštačka inteligencija i 5G mreža. Ona vrši pritisak na partnere i saveznike da ne učestvuju u Inicijativi Put svile, povećava patrole američke mornarice na istočnom i južnom kineskom moru, gde je Kina postala agresivnija u potvrđivanju svojih sumnjivih teritorijalnih zahteva.

Foto: Profimedia/Sipa

Globalne posledice kinesko-američkog hladnog rata bile bi još ozbiljnije od onih iz hladnog rata između SAD i Sovjetskog Saveza, smatra Rubini.

Dok je Sovjetski Savez bio simbol kraha zbog neuspelog ekonomskog modela, Kina će uskoro postati najveća svetska ekonomija i odatle će nastaviti da raste. Štaviše, SAD i Sovjetski Savez su trgovali vrlo malo jedni s drugima, dok je Kina potpuno integrisana u globalni trgovinski i investicioni sistem, i duboko isprepletena sa SAD, naročito.

Taj hladni rat bi mogao da pokrene novu fazu de-globalizacije, ili barem podelu globalne ekonomije na dva nespojiva ekonomska bloka.

U oba scenarija, trgovina robom, uslugama, kapitalom, radnom snagom, tehnologijom i podacima bi bila ozbiljno ograničena, a digitalna sfera bi postala mesto gde se zapadni i kineski čvorovi ne bi ukrštali. Sada kada su SAD uvele sankcije za ZTE i Huavei, Kina će se boriti da osigura da njeni tehnološki giganti obezbede osnovne inpute u zemlji, ili bar od prijateljskih trgovinskih partnera koji nisu zavisni od SAD.

U takvom podeljenom svetu, Kina i SAD će očekivati da će sve druge zemlje izabrati jednu stranu, dok će većina vlada pokušati da potisne slamku održavanja dobrih ekonomskih veza sa obe. Na kraju krajeva, mnogi američki saveznici sada imaju više posla (u smislu trgovine i investicija) sa Kinom nego sa Amerikom.

Ipak, u budućoj ekonomiji u kojoj Kina i SAD odvojeno kontrolišu pristup ključnim tehnologijama kao što su AI i 5G, sredina će najverovatnije postati nepogodna za život. Svako će morati da izabere, a svet će ući u dug proces de-globalizacije.

Šta god da se desi, kinesko-američki odnos će biti ključno geopolitičko pitanje ovog veka. Neki stepen rivalstva je neizbežan. Ali, idealno bi bilo da obe strane upravljaju konstruktivno, dopuštajući saradnju na nekim pitanjima i zdravu konkurenciju na drugima. U stvari, Kina i SAD bi stvorile novi međunarodni poredak, zasnovan na spoznaji da rastuća nova vlast treba da ima ulogu u oblikovanju globalnih pravila i institucija.

Ako se taj odnos pogrešno vodi - dok SAD pokušavaju da poremete razvoj Kine i zadrže njegov uspon, a Kina agresivno projektuje svoju moć u Aziji i širom sveta - nastupiće hladni rat u punom opsegu - zaključuje Rubini.

(Telegraf Biznis)