"Nevreme mi je potpuno uništilo voćnjak i njive, sad se kajem što ih nisam osigurao"

Srpski poljoprivrednici dugo će gledati u nebo jer su klimatske promene takve da nas čekaju teški poremećaji vremena i štete na usevima.

Ono što može da pomogne, da bar donekle spasu svoje fabrike pod nebom jeste osiguranje. Međutim, naši farmeri su često nedovoljno informisani, needukovani i, ponekad, nezainteresovani da osiguraju svoje njive i voćnjake.

Teme za vas

Trenutno, u Srbiji je osigurano tek oko 12 odsto ukupnog obradivog zemljišta. Takođe, činjenica je da obradivu zemlju uglavnom osiguravaju pravna lica, kompanije koje imaju hektare i hektare, i oni čine 50 odsto osiguranika. Paradoks je da je u njihovom vlasništvu samo 15 odsto ukupnog obradivog zemljišta u Srbiji.

Dakle, onih 85 odsto su fizička lica, čiji je procenat osiguranja tek 3 odsto.

- Nepogode nisu zaobišle ni moje imanje, na naše i susedno selo kao da se nebo sručilo. Ceo voćnjak uništen, maline, imamo i nešto u kukuruzu... Jedna opšta katastrofa. Sanirali smo porodično koliko smo mogli, nešto se oporavilo, onako, nešto nikad neće - priča nam Z. L. (43) iz jednog sela iz Zapadne Srbije.

On svoje poljoprivredno gazdinstvo nije osigurao ove godine, što je, kako se ispostavilo, bila neporavljiva greška. Mislio je, neće biti ni kišna godina, a kamoli da padne toliko litara po kvadratu za jedan dan, uz sve to i grad u više navrata. Rezulat je ojađena imovina.

Pokajao se tek kada mu se komšija iz susednog sela pohvalio da je u procesu naplate štete od nepogoda. Jednostavno, uzeo je polisu, i to ne onu sa dopunskim osiguranjem. I standardna je pokrivala štetu od elementarne nepogode.

- I vidite, plaćao je oko 2.000 dinara godišnje, a uzeće više od 120.000 dinara - kaže Z. L.

Priznaje, ostalo mu je da ubira plodove nepromišljenosti.

Za njega, osiguranje nije bilo investicija. Zbog sličnih slučajeva, pojedine polise su i povučene sa tržišta. Primera radi, zbog nezainteresovanosti pčelara da kupuju osiguranje od nepogoda po ceni od 100 dinara po košnici, pojedina društva su odustala od prodaje.

Dodatni problem je što naši ratari ne prave razliku. Desi se da uzmu paket osiguranja od neke osiguravajuće kuće, a da ne znaju šta on tačno obuhvata.

Neki misle da je dovoljno da kupe polisu i da su osigurani od svega, a zapravo nisu, jer je za to potrebno dopunsko osiguranje, i oni koji misle da njihova polisa ne važi za konkretan slučaj, a uredno su je platili i podrazumeva se i ta šteta. Tako nikada ne naplate ono na šta su imali pravo.

Čitajte zato pažljivo polise, a ako ni onda niste sigurni, pitajete vašeg osiguravača. Dalje, pored osnovnog osiguranja, sve osiguravajuće kuće nude i dopunsko koje obuhvataju sve one opasnosti koje ne mogu da se predvide kada je reč o poljoprivredi i oko kojih zapravo ima najviše dilema.

Poljoprivredna proizvodnja je visoko podložna delovanju brojnih faktora koji su izvan kontrole proizvođača, a glavni faktor rizika su prirodne nepogode. Toplija i duža leta, sve češće poplave, obilne padavine, kao i češća pojava grada postale su skoro normalne pojave, a najviše štete od ovih nepogoda doživlјavaju polјoprivrednici.

Sa polisom osiguranja poljoprivrednik može da bude siguran da će mu šteta biti nadoknađena i da će u najkraćem roku moći da nastavi da obrađuje zemlju i da zarađuje za život.

Šta je osnovna polisa?

Osnovna polisa je klasično osiguranje od grada, požara i groma i nju poseduje 90 odsto osiguranih ratara. Nažalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti su rizici sve češći i nanose gubitke na više godina.

Koliko košta?

Hektar zemljišta pod pšenicom ili kukuruzom može da se osigura za oko 2.000 dinara, a ukoliko usevi budu totalno uništeni, vlasnik može da očekuje isplatu do 100.000 dinara. Ovo su prosečni iznosi, jer visina premije, kao i visina sume osiguranja mogu da variraju u plus ili u minus, u zavisnosti od toga da li je i koliko određeno područje rizično.

Međutim, šteta od grada, oluje ili poplave može da bude nemerljiva. Pored toga, država subvencioniše premiju osiguranja, za registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40 odsto, a odnedavno za ratare moravičkog, zlatiborskog, kolubarskog, podunavskog i šumadijskog okruga sa 70 odsto.

Lokalne samouprave mogu da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, a da se prilikom kupovine polise plati samo 5 odsto na ime poreza. Ipak, sve te pogodnosti, uz nisku cenu, koristi izuzetno mali broj poljoprivrednih proizvođača.

Glavni razlozi su nepoznavanje prednosti osiguranja i nepoverenje, kao i stav da će država da nadoknadi štetu.

Hektar pod pšenicom ili kukuruzom može da se osigura za oko 2.000 dinara; Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Koliko košta godišnje osiguranje po hektaru za određenu kulturu?

PŠENICA

Premija: 2.090

Osigurana suma: 100.000

SOJA

Premija: 2.772

Osigurana suma: 105.000

CRNI  LUK

Premija: 55.000

Osigurana suma: 1.250.000

PAPRIKA

Premija: 118.800

Osigurana suma: 2.000.000

ŠLJIVA

Premija: 44.550

Osigurana suma: 750.000

KAJSIJA

Premija: 74.250

Osigurana suma: 1.250.000

* Iznosi su u dinarima

(Telegraf.rs/PR)