Luka Trst: Mesto koje na "putu svile" najbolje spaja Istok i Zapad
Tršćanska luka ove godine obeležava fantastičan jubilej - 300 godina postojanja.
Grad koji je po mnogo čemu zavredio svoje mesto u evropskoj istoriji, već neko vreme ponosno ističe da ima vodeću luku u Italiji i jedanaestu u Evropi. Podatak za divljenje. Ne i za Tršćane, kao i tamošnje kompanije koje dodatno ulažu i kojima je svakako cilj da u narednom periodu poboljšaju svoju poziciju na toj listi, na čijem je vrhu i dalje luka u Roterdamu.
Luka Trst jedina je u Italiji koja je savršeno povezana sa železničkim saobraćajem u Evropi. Više od 200 vozova nedeljno dolazi ili odlazi iz Trsta do svih evropskih gradova. Kako i ne bi kada je sve podređeno luci - čak su i šine postavljene tako da vozovi idu do samih dokova ne bi li se utovar ili istovar robe što lakše obavljao.
Tršćani su izgradili jedinstveni odnos s Turskom i stvorili najveći morski auto-put na Mediteranu kroz koji godišnje prođe preko 250.000 kamiona koji dolaze iz Istanbula i Mersina.
Lučka uprava je u martu, tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Italiji potpisala sporazum koji predviđa, između ostalog, dalji razvoj železničke veze između Trsta i istočne Evrope. Prema planovima, građevinska firma China Communications Construcion Company (CCCC), koja trenutno gradi logistički čvor u Košicama u Slovačkoj, postala bi partner tršćanske luke.
Tršćani kažu da je budućnost u vezama sa kineskim lukama. Luka u Trstu je vodeći naftni terminal na celom mediteranskom prostoru. Tankeri se nižu jedan za drugim pred vratima Trsta, preko 500 njih pristigne godišnje iz Rusije, Saudijske Arabije, sa svih strana. Malo ko zna da sirova nafta koja stiže iz Trsta, iz najsevernije tačke Jadranskog mora, opskrbljuje industriju Bavarske, Austrije i Češke.
Koliko je luka Trst važna najbolje pokazuje podatak da bi, u slučaju prekida saobraćaja preko Trsta i dobijanja nafte odatle cela industrija srednje Evrope stala. Ipak, luka Trst je i pored svega za svih ovih 300 godina neraskidivo povezana na prvom mestu sa Dalekim Istokom. Na kraju osvrta na značaj luke Trst spominju se i ulaganja u iznosu od čak milijardu evra u narednom periodu.
Zašto zemljama Dalekog Istoka Trst najviše odgovara? Odgovor je u principu jednostavan:
Tršćani grade poslovne veze sa lukama u Šangaju, Ningbou i Šekou polazeći od činjenice da put od Sueckog kanala do evropskih luka na Severnom moru traje sedam dana plovidbe, dok brodovi rutu od Sueca do Trsta prelaze sa samo tri dana plovidbe.
Veza sa Istokom potiče još od vremena kada je luka Trst bila glavna luka austrougarskog carstva. Zato se sada kaže da Trst gradi novi "put svile". Ključna prednost luke Trst svakako leži u odličnoj vezi između zemalja Dalekog Istoka i Zapadne Evrope.
Simbol lučke i brodarske tradicije Trsta je kula Lojda, ulaz u arsenal austrijskog Lojda koji je građen od 1853. do 1860. godine. U njemu su se gradili brodovi i obavljao remont plovila pomenute austrijske brodarske kompanije, jedne od najstarijih u Evropi i svetu.
Kula Lojda je i simbol tršćanske bescarinske luke utemeljene pre 300 godina odlukom cara Karla VI. Bescarinski lučki režim pretvorio je Trst u jednu od najvećih evropskih luka. Status zone slobodne trgovine na koji ne može da utiče ni italijanska vlada preživeo je doba fašizma, razdoblje hladnog rata s granicom između Italije i Titove Jugoslavije, a zadržao je bescarinske pogodnosti i ulaskom Italije u EU.
Stidljivo prisutni u javnosti, ali sa bogatim portfoliom od 38 kompanija, Samer & Co Shipping ove godine slavi čak sto godina postojanja. Bave se organizacijom pomorskog, vazdušnog i drumskog prevoza. Trst je njihova baza gde imaju koncesiju na deo luke sa 3 doka, terminalom i velikim brojem skladišta.
Kompanija za naredne godine planira da sa partnerima radi na vezi između Trsta i Beograda pre svega u železničkoj infrastrukturi.
– Upravo zbog robe koja će dolaziti iz Kine. Infrastruktura jeste dobra, ali procedure su komplikovane, jer nismo u EU, a najveći deo trgovinskog bilansa je sa zemljama EU, što nas usporava. Zato ćemo raditi dodatno na razvoju transporta – kaže Maja Suđicki, generalni direktor kompanije za Srbiju.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Vesić u Trstu pozvao italijanske kompanije da se uključe u infrastrukturne projekte u Srbiji
Poslovni forum Srbije i Italije 24. maja u Trstu: Prijave su zvanično zatvorene
Italija se predomislila, kaje se zbog projekta "Pojas i put": Ministar Krozeto ukazao na problem
Kuda posle sastanka Putina i Si Đinpinga? Proveravali smo kakve su ekonomske posledice po Srbiju
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ako dobijete poštom kovertu sa novcem, nije prevara, vaš je: U državi gde radi dosta Srba poslali 400.000 evra građanima, a razlog neverovatan
Bankrotirao poznati lanac nameštaja, nekada omiljen među Srbima
Sve što nacrtate, Jagodinac napravi za 350 evra po kvadratu! Tipske kuće ne dolaze u obzir, a najmanju su tražili od 12 kvadrata
