Naši građani osiguravaju samo ono što moraju, kako ih ubediti da se ne oslanjaju samo na sreću

Srpski dani osiguranja počinju sutra, a njih će, u hotelu "Izvor" u Aranđelovcu, svečano otvoriti guverner Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković.

Konferencija će trajati dva dana, a među govornicima biće i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

- Konferencija pruža mogućnost da čujemo iskustvo drugih u prilagođavanju tržišta novim pravilima i trendovima, što je od neprocenjivog značaja. Za trenutni stepen razvoja srpske ekonomije i finansijskog tržišta, posebno industrije osiguranja, upoređivanje sa standardima kojima težimo je neophodno, jer samo tako možemo da obezbedimo rast i razvoj. To je najveća korist koju imamo od jednog ovakvog skupa, čiji značaj potvrđuje i ogromno interesovanje predstavnika domaće i međunarodne struke, regulatornih tela i učesnika na tržištu svih država regiona - kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Osiguranje u Srbiji ne zauzima mesto koje mu pripada, ni među stanovništvom ni u "očima“ države koja ovaj sektor ne prepoznaje kao važan činilac finansijske stabilnosti sa odličnim investicionim potencijalom. Uz drugačiji odnos države, osiguravajuća društva bi već za nekoliko godina mogla da obezbede dodatne milijarde evra investicionih sredstava. To je značajna finansijska injekcija koja je u ovom trenutku potpuno i bez razloga zanemarena, kaže on.

Jovanović podseća da se kod nas se za osiguranje izdvaja skoro 20 puta manje nego u EU, dok učešće neživotnog osiguranja u ukupnoj premiji odgovara učešću životnog u razvijenom svetu. To pokazuje da nam je tržište nerazvijeno i da naši građani osiguravaju samo ono što moraju. Jedino što raduje jeste činjenica da je sektor osiguranja sačuvao zdravo jezgro.

Ove godine na konferenciji posebna pažnja biće posvećena katastrofalnim štetama, temi koja nam se godinama sama nameće. Skoro petina Srbije izložena je poplavama, a od 2005. gotovo svake godine zadese nas poplave koje svrstavamo u kategoriju prirodnih katastrofa. Pri tome, manje od 10% građana osigurava imovinu, a svega 3% individualnih poljoprivrednih proizvođača useve od rizika poplave ili požara.

- Zvuči neverovatno da tako mali broj ratara osigurava imovinu, u krajnjoj instanci prihod, iako priroda ima više nego direktan uticaj na poljoprivredu. Iz ugla osiguravajućih društava, osiguranje u poljoprivredi je na ivici rentabilnosti i u prethodnih 10-ak godina je veći iznos isplaćenih šteta nego naplaćene premije. Nelogično za državu u kojoj se stalno potencira da možemo da hranimo pola Evrope. Zašto je to tako, da li je zadatak države da isplaćuje naknadu štete nakon elementarne nepogode, šta je sa prevencijom i kako motivisati građane da rizik prebace na osiguravajuće društvo, a ne na sreću. To su pitanja na koja ćemo probati da odgovorimo na predstojećoj Konferenciji - dodaje Jovanović.

Osim toga, na konferenciji će se čuti šta država planira da radi, jer će jedan od panelista biti ministar Branislav Nedimović, ali čućemo i kako su druge države, konkretno Turska, rešile probleme koji sada nas muče.

Prva polisa prodata 1839. godine 

Inače, ove godine obeležava se 180 godina od prodaje prve polise osiguranja imovine kod nas. 1839. godine, tadašnji sudija Lazar Zuban osigurao je kuću koja je izgorela posle nekoliko dana, ali je šteta u potpunosti isplaćena.

Jubilej će na “Srpskim danima osiguranja” biti posebno obeležen.

(Telegraf Biznis)