Na šta se tačno odnose poreske olakšice koje će dobiti preduzeća, i da li za to imamo u rezervi?

Foto ilustracija: Shutterstock

Teme za vas

Program ekonomskih mera koji će sutra biti zvanično predstavljen, sadži i poreske olakšice za mala i srednja preduzeća (MSP).

One se, pre dvega odnose, na:

- odlaganje poreza na zarade i doprinose

- pomeranje akontacija poreza na profit

- odlaganje plaćanja poreza na imovinu za preduzeća

Paket mera podrške ekonomiji od pet milijardi evra pomoći će privredi Srbije da lakše prebrodi posledice krize, a rast BDP-a prema trenutnim projekcijama mogao bi biti 1-2 procenta umesto bez krize realnih 4-5 procenata, rekao je direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

Kroz paket poreskih olakšica za ublažavanje ekonomskih efekata krize zbog korona virusa država će kroz odlaganje i pomeranje plaćanja obaveza pomoći iznosom od oko 167 milijardi dinara, rekao je direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

Poreske olakšice su odlaganje poreza na zarade i doprinose, pomeranje akontacija poreza na profit, odlaganje plaćanja poreza na imovinu za preduzeća, rekao je Kovačević.

- Ukupni efekat, iznosi oko 167 miljardi dinara, što je skoro ekvivalent onome što se na kraju februara zateklo na računu države, odnosno tolike su bile unutrašnje rezerve države - rekao je on.

On je rekao da će veliki značaj imati i mere direktne pomoći preduzećima kroz garantovane minimalne zarade, preduzetnicima, mikro i malim preduzećima, odnosno polovine minimalca za srednja i velika preduzeća pod određenim uslovima.

Dodao je da se treći paket finansiranja tekuće likvidnosti preduzeća bilo preko garantnog Fonda za razvoj države bilo preko banaka već sprovodi.

Foto: Shutterstock

- To je već delimično preduzeto, recimo Narodna banka Srbije preko svop aukcija ulila je dodatnu likvidcnost bankama, da bi one bile stimulisane da kreditiraju i vrše revolving kredita - rekao je Kovačević za Pink tv.

On je rekao da Fond za razvoj ima 24 milijarde dinara i biće vrlo jeftinih pozajmice sa jedan posto kamate, dok će banke imati do 3,5 odsto kamate.

- Država će kroz program ponuditi sekuritizaciju kredita, odnosno podelu rizika pri kreditiranju - rekao je Kovačević.

U prvom kvartalu rast BDP-a u Srbiji je bio 4,2 procenta i sada će od marta biti i efekti epidemije što će pokvariti stopu rasta koja bi bila i preko pet procenata, rekao je on.

- Naša ekonomija bi bila između četiri i pet procenata stope rasta ove godine da nije ove krize ovako sa posledicama krize projekcija je da će biti između jedan i dva posto rasta - rekao je on.

Dodao je da Srbija ima najozbiljniju industriju u regionu, koja ima pozitivan trend rasta i investiranja, i podsetio da je industrija u strukturi našeg BDP-a sa više od 21 procenata, a turizam i hotelijerstvo koji su zbog krize stali na oko tri posto.

- Ta struktura je važna u smislu mogućnosti oporavka i održanja, jer u vreme epidemije turizam ne može održati, ali industriju možete - rekao je on.

Kovačević je rekao da će svet pretrpeti recesioni udar u ovoj godini ali da se nada ponovnom rastu ekonomije u sledećoj godini.

Procenjuje se da će američka i nemačka ekomija imati negativne stope rasta i da će niže od planiranih ali pozitivne stope rasta imati i kineska i indijska ekonomija, rekao je on i dodao da su ekonomije na svetu međuzavisne.

- Nazire se kraj epidemija na Dalekom istoku u Kini, u indiji nije uzela veliki mah, ni u Japan takođe i to su ekonomije koje hvataju zalet i mogu da kao locomotive povuku i zapadne ekonomije - rekao je Kovačević.

(Telegraf Biznis/Tanjug)