U poslednjoj deceniji stvoreno je 23 miliona radnih mesta. Sva su izbrisana u aprilu. Gde je Srbija?

Foto: Shutterstock

Otkako je počela korona, počela je i borba i to na dva fronta, borba za zdravlje sa jedne i borba za radna mesta sa druge strane.

Teme za vas

Ko je izašao s tog fronta sa manje posledica računaće se narednih meseci, a posledice će se osećati godinama. Radnik, i sam u srcu te bitke nije mogao baš da bira. Tako je i dočekao ovaj Praznik rada.

● Prema podacima Svetske organizacije rada, posle pandemije, milijardu i po stanovnika zemlje ostaće bez posla. Cele grane industrije su uništene, a korona virus je samo istakao ono što se već neko vreme dešava, ubrzana je transformacija mehaničkog rada, ka tehnološkom i elektronskom.

● Najgore su, kada je u pitanju posao, prošli Amerikanci. Za njima onda redom i druge zemlje i gradovi.

● Zbog pandemije broj nezaposlenih je udvostručen u velikom broju zemalja pogođenih virusom, a takve promene ne mogu proći bez rasta socijalnih i političkih promena u društvima.

⠀

● Izveštaji i gubicima radnih mesta su neumoljivi. Samo u SAD, podaci pokazuju da je bez posla više od 30 miliona ljudi, najviše od 1939. To je otprilike deset puta više od prethodnog rekordnog pada u septembru 1945, kada je naciju "ubio" Drugi svetski rat. Predviđa se da će stopa nezaposlenosti u SAD porasti na više od 16%, što je najviše u mesečnim podacima iz 1948. godine.

⠀

● Čekaju se podaci iz Evrope i Kanada, ali pleniminarni nisu obećavajući. U međuvremenu, rezervna banka Australije, norveška banka Norges i banka Engleske postaviće politiku, koja će objaviti i svoje poslednje ekonomske prognoze i procenu finansijske stabilnosti. ⠀

SAD i Kanada

Foto: Printscreen

U martu je zaposlenost opala za 701.000, a stopa nezaposlenosti popela se na 4,4%, što je novi rekordan nivo. Upravo je u februaru stopa nezaposlenosti odgovarala najnižem nivou od 1969. godine.

U međuvremenu, nedeljni podaci o zahtevima za naknade onih koji su ostali bezu posla su užasni. Za šest nedelja, više od 30 miliona Amerikanaca prijavilo se za pomoć na birou. Samo ove nedelje, još 3,8 miliona Amerikanaca je konkurisalo za pomoć za nezaposlene. To je 300.000 ljudi više nego što je tržište očekivalo.

Oko 30 miliona američkih građana je nezaposleno. Dobra vest je da iz nedelje u nedelju broj novih nezaposlenih, iako je još uvek istorijski visok, opada. Prošle nedelje je u Sjedinjenim Državama broj zahteva za beneficije pao na 4.427 miliona. Nedelju dana ranije bilo je 5.245 miliona prijava, nedelju ranije 6.606 miliona, a krajem marta je postavljen istorijski rekord - 6.648 miliona.

To je znači da je više od 26 miliona Amerikanaca nezaposleno, što je recimo mnogo više od svih koji rade u Poljskoj. Trenutno je oko 30 miliona američkih građana nezaposleno, što je više od 18 procenata svih zaposlenih.

Zatvaranje ekonomije, usled svetske pandemije koronavirusa, bez posla je poslednjih nedelja ostavilo radnike u fabrikama, hotelima, restoranima, prodavnicama, bioskopima. Domaćinstva smanjuju troškove i sve je manje potrošača

Stalna potražnja za naknadama za nezaposlene signalizira da će recesija neupitno doći. Manja zaposlenost znači manju potrošnju potrošača, što čini najveći deo ekonomije. Teret pada najviše na one koji najmanje mogu da ga nose.

Imajući u vidu pokazatelje da globalna pandemija virusa jenjava, guverneri pojedinih američkih država otpočeli su planiranja deblokade ekonomija. Istraživanja, međutim, pokazuju da se građani ustručuvaju od velikih kupovina, putovanja i drugih aktivnosti uobičajenih za život u redovnim okolnostima. To ukazuje da će sfera industrije pred sobom imati izazov smanjenih Prihoda u narednim nedeljama imesecima i možda neće biti u stanju da zaposli otpuštene radnike.

Nevladin Institut ekonomske politike procenio je da je 70 procenata podnetih zahteva za pomoć nezaposlenima odobreno. Ostatak je, ili u postupku odlučivanja – ili je odbijen. Deo podnosilaca na svojim prethodnim poslovima nije zaradio dovoljno novca da bi se kvalifikovali za finansijsku pomoć.

Evropa, Bliski Istok i Afrika

Foto: Shutterstock

Skoro 60 miliona radnih mesta širom Evropske unije i Velike Britanije ugroženo je zbog pandemije korona virusa. U izveštaju kompanije Mekinsi se upozorava da bi stopa nezaposlenosti u EU mogla da skoči sa oko 6 odsto na više od 11 odsto i da godinama ostane na tom nivou.

U Velikoj Britaniji, dok vlada pokušava da otkrije kako da olakša mere, BoE sprema odluku da li su hitne mere koje je preduzeo do sada dovoljne za održavanje ekonomije.

Profesije koje ne zahtevaju bliski kontakt među ljudima, kao što su knjigovođe i arhitekte, kao i one koje podrazumevaju pružanje osnovnih usluga, smatraju se nisko rizičnim. U okviru visoko rizičnih profesija zaposleno je 55 miliona radnika, a među njima su kasiri, kuvari, građevinski radnici, hotelsko osoblje i glumci.

Oko 80 odsto radnih mesta koja se smatraju rizičnim obavljaju ljudi bez fakultetske diplome, a posebno su ugroženi zaposleni u manjim kompanijama.

Ako Evropa ne uspe da zaustavi virus u roku od tri meseca i bude prinuđena da nastavi socijalno dostanciranje tokom leta, stopa nezaposlenosti će sledeće godine biti na najvišem nivou od 11,2 odsto, dok potpuni oporavak ekonomije nije verovatan pre 2024. godine, navodi se u analizi.

Mađarska, Turska, Nemačka, sve zemlje sabiraju uticaj korone na ekonomiju.

Inflacija u Turskoj je usporila na 10,7% u aprilu nakon što je guverner Centralne banke smanjio prognozu za kraj godine na 7,4% - što bi moglo nagovestiti dalje smanjenje kamatnih stopa. Zemlje širom Afrike i Bliskog Istoka takođe će objavljivati podatke indeksa kupovine tokom cele nedelje, pokazujući stepen pogoršanja tržišnih uslova usled zastoja koronavirusa.

Azija

Azija će biti, kako procenjuju mnogi ekonomisti sledeće žarište sa tržištem rada. Rezervna banka Australije sastaje se u utorak. Centralna banka Malezije sastaje se istog dana i verovatno će sniziti kamatne stope.

Foto: Printscreen

Izveštaji o BDP-u prvog kvartala iz Hong Konga, Indonezije i Filipina objavljivaće se tokom cele ove sedmice, dok će kineski trgovinski podaci za april u četvrtak pokazati kako globalno obustavljanje virusa umanjuje isporuke čak i ako druga najveća svetska ekonomija pokazuje znakove oporavka.

Latinska Amerika

Samo jedna od tri centralne banke Latinske Amerike koja se sastaje ove nedelje još uvek ima na raspolaganju politiku za novčani podsticaj. Brazilska centralna banka će u sredu verovatno smanjiti svoju ključnu stopu na sedmi put, na najmanje 3,25%. Dalje ublažavanje očekuje se s obzirom na prognoze za 2020. za inflaciju ispod cilja i najdublju recesiju u decenijama.

Suprotno tome, čileanska centralna banka, saopštila je da je njena ključna stopa, koja sada iznosi 0,5%, dostigla svoj "tehnički minimum", odnosno efektivnu donju granicu, posle dva smanjenja u martu.

Foto: Shutterstock

Balkan

Broj ljudi koji su se prijavili na biro rada porastao je u poslednja dva meseca. Tako, posmatrajući region, Hrvatska beleži najveći broj novoprijavljenih, više od 20.400. Taj broj u Crnoj Gori iznosi nešto više od 4.000, a u Bosni i Hercegovini 18.063.

Prema zvanično dostupnim informacijama bez posla je u Srbiji, zbog posledica pandemije, ostalo više od 11.000 ljudi.

Prvi na udaru bili su zaposleni na određeno vreme, kao i radnici angažovani preko agencija, sezonci, zaposleni po ugovoru i na PP poslovima. Oni u industriji turizma, filma, muzičkoj sferi...

Podatak za najviši broj novih nezaposlenih u Hrvatskoj, ne bi trebalo da čudi budući da turizam i povezane industrije, koji su najviše pogođeni pandemijom, čine četvrtinu hrvatske ekonomske aktivnosti.

Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), hrvatski BDP će da padne čak devet odsto. Jednak pad imaće i susedna Crna Gora, koja baš poput Hrvatske zavisi od turizma, dok se Srbiji predviđa pad od tri odsto. Što je, ističe se, najveći rast ili najmanji pad.

Pad u turističkom sektoru i srodnim uslugama otežaće zapošljavanje i zarade, uključujući siromašnije, koji će više zavisiti od sezonskih, ugovornih i prihoda od samozapošljavanja, ocenila je Svetska Banka.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je na kraju marta bilo ukupno 513.058 nezaposlenih ljudi. Ipak, ukupan broj je u odnosu na prethodni mesec smanjen za oko hiljadu.

Još malo o Srbiji

Preciznije, prekinuto je oko 1.000 ugovora o radu u Srbiji.

Zvanični podaci Zavoda za zapošljavanje kažu da je ukupan broj nezaposlenih u Hrvatskoj 158.143, Bosni i Hercegovini 410.962, u Severnoj Makedoniji 166.000, Bosni i Hercegovini 410.962, Crnoj Gori 39.468, a u Albaniji 221.000.

Od tih 11.000 što se tiče Srbije, vraćena je u međuvremenu na posao, kako kažu podaci PKS, većina radnika. Naravno, govori se o zvaničnim podacima.

Dodatno, od 130.000 zaposlenih, koliko ih je u jeku krize bilo na prinudnim odmorima, već 42.000 vratilo na posao, a u narednom periodu će ih biti još više, budući da će proraditi i prevoz.

Početkom aprila kompanija Infostud sprovela je istraživanje o tome kako je pandemija virusa korona uticala na tržište rada, a rezultati su pokazali da 70 odsto onih koji su u radnom odnosu i dalje obavlja svoj posao, dok je 30 odsto radnika moralo da ode na godišnji odmor, plaćeno ili neplaćeno odsustvo ili bolovanje.

Istraživanje u kome je učestvovalo više od 4.300 radno sposobnih ispitanika i više od 500 privrednih subjekata, pokazuje da njih oko 40 odsto strahuje za svoje radno mesto, a četvrtina je rekla da su im plate smanjene, dok je u ovom periodu njih oko 12 odsto ostalo bez posla.

Rezultati govore da su najviše pogođeni turizam, ugostiteljstvo, trgovina koja se ne odnosi na osnovne životne namirnice i transport ljudi, kaže ona i dodaje da je najviše ljudi koji su ostali bez posla upravo iz tih oblasti.

Inače, ovom periodu primetna tražnja za vozačima i dostavljačima.

Na šta su se žalili radnici u Srbiji otkako je počelo vanredno stanje?

Od 16.marta do 30 aprila sedište Inspektorata za rad je primio 187 mejlova koji su se, pre svega, odnosili na zahteve zaposlenih za vršenje inspekcijskih nadzora zbog otkaza ugovora o radu, kao i zbog toga što im poslodavac nije obezbedio zaštitne maske i rukavice, a i rade na udaljenosti manjoj od 2 metra, rečeno je za Telegraf Biznis. 

Dalje, na to što im poslodavac nije organizovao prevoz od kuće do posla i obrnuto ili im je organizovao prevoz u kome je previše putnika, koji ne nose zaštitne maske, te im je ugroženo zdravlje, a pojedini zaposleni su tražili savete i odgovore na pitanja vezana za radno-pravni status i ostvarivanje prava iz oblasti rada u vreme vanrednog stanja.

Takođe, u tom periodu Inspektoratu za rad je putem Кontakt centra dostavljeno 285 predstavki zaposlenih i građana. Pored navedenih prijava, sedištu Inspektorata za rad i odeljenjima u upravnim okruzima i Beogradu neprekidno se obraćaju  zaposleni i poslodavci sa različitim pitanjima, a koja se odnose na rad posebno osetljivih kategorija zaposlenih - žene sa decom mlađom od 12 godina, koje po nalogu poslodavaca moraju da rade, da zaposleni dobijaju otkaze ili se primoravaju na sporazumne raskide radnog odnosa, da zaposleni koji rade u proizvodnim delatnostima rade bez  odmora u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, da im se skraćuje radno vreme i da će dobijati umanjene zarade, a javljaju se i oni poslodavci, koji zbog nedostatka sirovina i repromaterijala i gostiju u hotelima i ugostiteljskim objektima ili robe u trgovinama ne mogu dalje da obavljaju delatnost, te zatvaraju objekte.

(Telegraf Biznis)