1.000 € kurs? Vi niste normalni, neću imati za gume za novog poršea: Da li i vaša firma ovako greši?

Foto: Shutterstock

Mikro i mala preduzeća u Srbiji čine 99 odsto svih registrovanih poslovnih objekata i zapošljavaju dve trećine svih radnika, a čak 60 odsto nacionalnog BDP-a potiče od te vrste preduzeća.

Mnoga su u procesu digitalizacije, ali nažalost, većina taj proces ne razume, a kada je reč o ulaganju u  transformaciju, spremni su tek da kupe novi računar. O oglašavanju u digitalne medije, da ne govorimo.

Teme za vas

Srećom, pomaka ima, a mi smo na marginama ovogodišnjeg Letnjeg Vivaldi CMO foruma pitali stručnjake iz tri oblasti šta mala i srednja preduzeća da rade da bi bila vidljivija, gde greše i kome da se obrate.

- Najveći problem je neznanje. U školi nemaju prilike to da vide i čuju, na edukacije ne idu. Nema recepta, mora neko da ti pokaže, moraš da odeš na usavršavanje, a imate ih besplatnih. Nažalost, ljudi hoće da dođu samo ako je džabe.

Postoji svesnost da ne znaju ali ne žele da ulože. Mene nekada zaboli kada pitaju da im objasnim digitalni marketing, a kada čuju cenu odustanu. Kažu mi: "Mnogo je 1.000 evra, ajme meni vi niste normali, neću imati za zimske gume za novog poršea". Hoću da kažem, ljudi imaju pogrešne prioritete - kaže za Telegraf Biznis Miroslav Varga, stručnjak za analizu i primenu podataka.

Kada razvijate biznis, naročito online, gledajte na veb šop kao na fizičku radnju. U njoj vam treba i polica i raf, i kasa i šank i radnik. Za to su mnogi spremni da se zaduže, ali ako treba da ulože 1.000 evra u razvoj, teško je. Ne vide to, ne shvataju, nije im opipljivo.

Ne morate da budete prvi u Srbiji, dovoljno je da budete prvi u svom kraju. Ne morate sve da oglasite, ističe Varga.

Da je problem nespremnost na ulaganje saglasan je i Anđelko Trpković, CEO Adriatic, Publicis groupe.

- Prvo što moraju da shvate jeste da moraju da ulože vreme i novac, a obično nemaju nijedno ni drugo.

Vrlo je važno da kada se u nešto upustite da neki način pokrenete proces, da znate šta od njega želite. Nije u pitanju da vidite šta je uradio vaš konkurent pa da vi uradite isto. Već da imate tehničke i finansijske kapacitete za to. Zapravo, da izaberete pravac koji odgovara vašim potrebama i vašim mogućnostima - navodi on.

Kako je rekao, ukoliko poželite da uzmete više od onog što vam pripada nećete sačuvati ni ono što  je objektivno vaše.

Foto: Shutterstock

- U tom smislu digitalne kanale komunikacije treba da razumeju. Jedina objektivna promena koja se desila u odnosu na tradicionalne kanale, jeste dvosmernost komunikacije. Ukoliko nisu spremni za dvosmernu komunikaciju, najbolje je da na tu liniju ne izlaze.

Ukoliko odete na digitalni kanal, a ponašate se kao na baneru, odnosno ne zanima vas šta drugi misle, da li vas kude ili hvale, da li sa vama žele da ostvare neku komunikaciju, onda prosto nemojte to da radite, zadržite se onog medija koji vam to omogućava - ističe on.

Prema njegovim rečima, niko neće moći da vam odgovori kontra bilbordom, ali će vam odgovoriti kontra postom na vaš post, zbog čega je važno imati svest.

- Ne govorite jedino vi, i nemate apsolutno pravo na tu komunikaciju, jer je stvorena mogućnost da vam bude odgovoreno - navodi naš sagovornik.

Na pitanje, kome onda da se obrate, navodi da je prva adresa neko u koga imate poverenja.

Nikada, ističe Trković, nemojte da angažujete profesionaca a da sami donosite zaključke i odluke.

- Kada se opredelite za partnera neka bude to na osnovu analize njegovog dosadašnjeg rada, i vašeg poverenja. Kada vam da savet, poslušajte ga, nemojte odmah da tražite novog.

Koliko mogu mediji da pomogu MSP firmama?

- Kada pogledamo zatečeno stanje, nemamo jasnu sliku o malim i srednjim preduzećima, a oni su rastuća sila koja vuče privredu. Ako bismo se kao mediji dodatno bavili njima, ukoliko bismo imali više preduzetničkih priča, primera dobre prakse, posledično i njihova potreba za oglašavanjem bi rasla - kaže Jasmina Koprivica, generalna direktorka Telegraf.rs.

Prema njenim rečima, potrebno je da imaju svest o tome da mogu da se digitalizuju i kroz medije. Odnosno da lakše prolaze kroz taj proces. Mogu da pokažu šta rade, koje proizvode imaju, da angažuju svoje unutrašnje resurse, a prirodno, mediji to mogu da isprate i pomognu im u tome.

- Imamo alate, resurse i iskustvo. Preko medija mala preduzeća mogu brže da dođu do svojih klijenata i ciljnih gripa. Nije oglašavanje samo baner. Možete danas da plasirate nejtiv tekst, reportažu, da u okviru sajta, kroz Instagram i Fejsbuk stranicu tog portala dodatno se pozicionirate. Mediji su velika sila, samo Telegraf ima 2, 6 miliona mesečno. Na kraju, u odnosu na neke druge kanale oglašavanja, to i ispadne najjeftinije - objašnjava Koprivica.

Varga ističe da morate da nađete i nešto po čemu se izdvojate iz mase.

To ne znači da ste nužno bolji, ali da ste po nečemu posebni. I možda najvažnije, merite cifre, tražite povratne informacije, slušajte svoje kupce...

(V.B.)