• 22

Srećan 8. mart! Gde su žene 100 godina posle? Kakve su im plate, beneficije, obaveze?

Prvi Dan žena obeležen je 8. marta 1909. godine u SAD. I dalje postoji velika razlika u zaradama. U Srbiji, žene provode 50% više vremena od muškaraca na neplaćenim kućnim poslovima

  • 22
Jake, snažne, moderne žene

Foto: Shutterstock

Danas se širom sveta obeležava 8. mart, internacionalni Dan žena. Ideju o "praznovanju" žena i ženskih prava u delo je sprovela nemačka političarka Klara Cetkin.

Iza ovog datuma krije se potreba za ekonomskom, političkom i socijalnom ravnopravnošću žena, u poređenju s muškim polom. A gde smo danas u odnosu na 1909, kada je ustanovljen prvi Dan žena u SAD?

Više od 100 godina kasnije, svet i dalje nije uspostavio jednaka, demokratska prava za oba pola, barem u praksi. Iz ugla biznisa i karijera, ženama još uvek "pripadaju" slabije plaćene profesije, odnosno manje plate za istu količinu ili vrstu posla.

Korona kao dodatni "teret"

U odnosu na prošli 8. mart, mnogo toga se izdešavalo u životima ljudi, posebno žena. Pandemija je s poslovnog aspekta delovala na više načina, a pre svega u smislu da su milioni počeli da rade od kuće i da su mnoge žene bile prinuđene da daju otkaz, kako bi brinule o deci, jer škole i vrtići nisu radili.

Sve u svemu, žene su tokom korona krize podnele veći teret. Čak i one koje su zadržale posao, morale su da se dovijaju kako da usklade poslovne i privatne obaveze, i tu se znatno više zalagale od muškaraca, pokazuju razna istraživanja i ankete.

Međutim, poslovna kultura kompanija u velikoj meri može da doprinese ostvarivanju punog potencijala žena, jer sve više njih obraća pažnju na potrebe pripadnica lepšeg pola. Ono što je svakako i dalje prisutno, možda čak i izraženije u 2021. nego u 2020. jeste da postoji velika razlika u zaradama.

S druge strane, dokazano je da kompanije koje imaju više žena na menadžerskim pozicijama zarađuju bolje, a veliki broj dama direktora - znači i jači rast prihoda, kao i veće profitne marže.

Ipak, razlike u platama, i to oko 20 odsto u korist muškaraca, i dalje su prisutne širom sveta, dok oni preovlađuju na čak 70 odsto menadžerskih i direktorskih pozicija u Srbiji.

Majka, žena, zaposlena majka, zaposlena žena, deca, posao

Foto: Pixabay

Ovde je novac i dalje muškog roda

Zarade žena u našim preduzećima, prema Republičkom zavodu za statistiku, znatno zaostaju za onima koje primaju njihove muške kolege, mada imaju istu stručnu spremu.

Možda je i gore to što međunarodni dan žena 8. mart žene sa ovog podneblja dočekuju u uverenju da je u redu da imaju niže plate od muškaraca. I to konkretno u ovom regionu misle da im pripada za 138 evra manja zarada nego njihovim muškim kolegama.

Stopa zaposlenosti žena u Srbiji iznosi 38,1 odsto, što je za 14,7 procenata manje od stope zaposlenosti muškaraca (52,8 odsto). Kada je reč o ženama i muškarcima koji su u braku, rodni jaz je znatno manji, i to u korist žena - stopa zaposlenosti kod udatih žena iznosi 68 odsto a kod oženjenih muškaraca 64 odsto, kažu poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Dvostruko je veći broj muškaraca koji su "sami sebi gazde", pa je tako njih 28 odsto samozaposleno u odnosu na 13 odsto žena koje su "svoji vlasnici" kada se govori o poslu.

Žene često misle da manje vrede jer nemaju jednaku startnu poziciju da dokažu suprotno i da u takvim okolnostima – bez podrške i sa brojnim ograničenjima, neminovno je da kao rezultat imamo niža očekivanja žena.

Žensko preduzetništvo u Srbiji sve snažnije

Uprkos alarmantnom podatku da su žene kod nas, posle 45. godine života, jedna od najugroženijih kategorija, te da zarađuju oko 40.000 dinara u proseku (a mnoge su i nezaposlene), malo nade i optimizma vraća ulaganje u žensko preduzetništvo.

Međunarodni dan žena svake godine služi kao podsetnik da su žene često manje vrednovane za svoj trud.

U želji da bude inicijator promena, kompanija Coca Cola je prošle godine pružila podršku Sektoru ženskog preduzetništva pri Privrednoj komori Srbije, kroz donaciju sredstava za programe edukacije i profesionalnog osnaživanja žena. Uprkos pandemiji održane su  radionice koje su unapredile poslovanje više od 700 preduzetnica, podstakle međusobno umrežavanje i edukaciju žena, kao i korišćenje savremenih digitalnih alata u poslovanju.

- Širom sveta žene su stub kompanije i sigurni smo da je to jedan od uzroka našeg  planetarnog uspeha. Mi verujemo da ravnopravnost i osnaživanje žena imaju nemerljive pozitivne efekte na celokupno društvo. Ipak,  u Srbiji, žene provode 50% više vremena od muškaraca na neplaćenim kućnim poslovima. Mi želimo da se taj posao ravnopravno podeli i zato se zalažemo za jednakost i ekonomsko osnaživanje žena. Budimo = Pridružite nam se! - poručuju oni.

Žena pije kafu u kuhinji, devojka, domaćica, kuhinja

Foto: Shutterstock

Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost predstavilo je svoj prvi paket Viber stikera „Rodna ravnopravnost“ u susret Međunarodnom danu žena sa ciljem da široj javnosti predstavi načela i ciljeve rodne ravnopravnosti koristeći moderna sredstva komunikacije.

- Srbija je u prethodnih nekoliko godina uradila mnogo u rodnoj ravnopravnosti, naš cilj je društvo jednakih mogućnosti za žene i muškarce, da stvorimo jednake uslove da rade i žive, napreduju i razvijaju se. U susret ovogodišnjem 8. martu u saradnji sa aplikacijom Viber, kroz popularne stikere i zajednicu, želimo da pošaljemo jasnu poruku – ženama da se ne odriču borbe koju su u naše ime i za naša prava započele žene pre više od jednog veka, ali i muškarcima da u tu borbu uđu zajedno sa nama ženama. Jer, nema razvoja i napretka jednog društva ukoliko svi njegovi članovi nemaju jednake mogućnosti. Žene su bile, jesu i treba da budu nosioci promena u društvu koje teži većoj rodnoj ravnopravnosti - izjavila je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Autonomni ženski centar i Žene u crnom podsećaju da su žene širom sveta protekle godine bile, pored starih, suočene i sa novim problemima usled pandemije izazvane korona virusom i da su najviše na udaru bila radna i reproduktivna prava, kao i da se povećalo nasilje prema ženama u okviru porodice.

Pandemija je najviše pogodila žene – žene su najviše zaposlene na poslovima brige (uslužne, proizvodne i obrazovne delatnosti), gde su izložene brutalnoj i nemilosrdnoj eksploataciji, ucenama, ponižavanju; veliki broj žena na prekarnim (siva ekonomija) poslovima izgubio je posao, a one koje nisu, izložene su riziku od gubitka posla; radnice u fabrikama (Jura itd.) nemaju zaštitna sredstva, svakodnevno trpe ucene, otpuštanja, odmazde i ponižavanja; aktivistkinje sa stalnim zaposlenjem, zbog smanjenja plate, jedva preživljavaju; mnoge aktivistkinje, inače nezaposlene (novinarke, umetnice, radnice...) su ostale bez redovnih prihoda; zbog poslova brige o starima u porodici, mnoge aktivistkinje nisu mogle da ispunjavaju radne obaveze itd. Mnoge žene u Srbiji su od momenta proglašenja vanrednog stanja bile suočene sa povećanim ekonomskim neizvesnostima i dovedene na rub egzistencije, navode one. 

Ministarka privrede, Anđelka Atanasković, nedavno je povom Dana žena obišla nekoliko firmi u zemlji, i istakla važnost postojanja takvih kolektiva, na čijem vrhu su žene. "Osnaživanje žena koje žele da se otisnu u preduzetničke vode i pokrenu svoj biznis jedan je od prioriteta rada resora kojim rukovodim", navela je.

Ministarka je podsetila da je pored programa namenjenog ženama i mladima, Ministarstvo privrede obezbedilo bespovratna sredstava za još tri programa finansijske podrške, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.

Ne treba zanemariti ni određene, jake industrije, u kojima danas dominiraju žene, a to su obrazovanje, HR sektor, zdravstvo i maloprodaja. Takođe, ono što ženama, možda, nedostaje da budu bolje u karijeri jeste višak samopouzdanja, svojstven muškarcima.

Inače, žene u Evropskoj uniji i dalje u proseku zarađuju 16 odsto manje nego muškarci. Ta cifra je za 0,2 procentna poena manja u odnosu na prethodnu godinu.

Kakva je situacija u vašem preduzeću? Da li žene manje zarađuju?

Video: Deset atipičnih zanimanja za žene: Od kamiondžijke do detektivke

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Maca

    Ja pravim najbolje sendviče za ručak i muž ma i dalje voli. A za sređivanje oko kuće pa naravno ravnopravnost više on radi nego ja deca već porasla i sad svo vreme sveta imam.😁

  • Aco

    Zene su ranije imale prednost u laksim poslovima. Imale su status neznijeg pola.

  • Macka

    Zene koje traze ravnopravnost,posaljite u rudnike,neka kopaju kanale a ne u fotelju. Ako ste ravnopravni,ravnopravnost u svemu. Muskarci,mladja generacija bolji su roditelji i domacice nego zene. Dok one lutaju,muzevi cuvaju decu,kuvaju rucak,sredjuju stan....sta ce im onda zena. Ravnopravnost na delu rad u rudniku,rad sa strujom,kopanje...e to je ravnopravnost. Znam da ce me mnoge zene kojima to ne odgovara pljuvati,ali to je istina jer i ja sam zena sa realnim shvatanjima

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke