Smeju li Hrvati da stave Nikolu Teslu na novčanice evra i šta će Srbija tim povodom da uradi?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Lik Nikole Tesle, naučnika svetskog glasa srpske nacionalnost poreklom iz Hrvatske, naći će se, prema trenutnom konceptu, na hrvatskoj kovanici evra u vrednosti 50, 20 i 10 centi, a predlozi su da to budu još i šahovnica, karta Hrvatske, kuna i glagoljica.

Teme za vas

Premijer Andej Plenković izjavio je da su to predlozi koji su se iskristali.

Koncept bi otprilike bio šahovnica kao podloga na svim kovanicama, pa redom karta hrvatske na dva evra, kuna na jedan evro, 50, 20, 10 centi Nikola Tesla i na pet, dva i jedan cent glagoljica kojom će pisati HR - rekao je Plenković posle sastanka užeg kabineta vlade, preneli su hrvatski mediji.

Kakva je zapravo praksa prilikom odluke o tome šta će naći na jednoj novčanici koja se tek uvodi u promet i da li će naša strana da reague na ove najave, proveravali smo u Narodnoj banci Srbije (NBS). Kako su otkrili za naš portal, ukoliko bi došlo do realizacije ove najave, naša strana bi sigurno preduzela odgovarajuće mere. 

Da li imaju pravo na to?

- Narodna banka Srbije je mišljenja da bi eventualno stavljanje lika Nikole Tesle na nacionalnu strane kovanice evra, ako Hrvatska postane članica Evrozone u narednom periodu, predstavljalo prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda s obzirom na to da je nesporno da se slavni naučnik tokom svog života izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu. S tim u vezi, sasvim je sigurno da bi bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama EU kako bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga - rekli su za Telegraf Biznis iz NBS.

Dizajn evro novčanica je isti nezavisno od države koja ih štampa, ističu nam iz centralne banke.

Pitanje dizajna evro kovanica regulisano je Uredbom Saveta EU o apoenima i tehničkim specifikacijama evrokovanica namenjenih opticaju.

Po navedenom propisu evrokovanice imaju jednu zajedničku (evropsku) stranu koja je ista na svim evrokovanicama (avers) i drugu nacionalnu (revers), koja se razlikuje od zemlje do zemlje i koja ima na sebi oznaku države članice EU.

Na toj nacionalnoj strani evrokovanice mora se nalaziti krug sastavljen o d 12 zvezdica (simbol EU) koje u potpunosti okružuju nacionalni dizajn. Unutar navedenih 12 zvezdica država članica samostalno odlučuje o motivima koje će prikazati.

Foto: Pixabay

Na primer, Italija ima evrokovanice apoena EUR 2, na kojima je prikazan portret Dantea Aligijerija (autor Rafael) a na evrokovanici apoena EUR 1 crtež Leonarda Da Vinčija koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela. Grčka na evrokovanici apoena EUR 2 ima scenu sa mozaika u Sparti (treći vek nove ere) u kojoj je prikazana boginja Evropa koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici apoena EUR 1 prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od 4 drahme.

- Države obično formiraju komisije (umetnici, numizmatičari, graveri, političari) koje vrše izbor nacionalnog dizajna evrokovanice u konkurenciji većeg broja predloga - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije za naš portal. 

O nacionalnom dizajnu evrokovanice odlučuje država članica EU koja evro koristi kao zajedničku valutu.

- Tako, dizajn evrokovanice može se menjati po proteku roka od 15 godina osim ako dođe do promene šefa države ili to zahtevaju razlozi sprečavanja falsifikovanja evrokovanica, kada je moguće menjati dizajn i pre isteka pomenutog roka - ističu.

Država članica ima obavezu obaveštavanja drugih članica o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana evro kovanica, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu EU.

Savet EU odobriće dizajn nacionalne strane evrokovanice ako su ispunjeni tehnički uslovi i ako nema primedbi drugih država članica koje koriste evro kao zajedničku valutu.

- U slučaju da ima primedbi ( a one su moguće kada bi predloženi dizajn nacionalne strane jedne države mogao izazvati nepovoljne reakcije građana druge države članice), Savet EU donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva kvalifikovanom većinom glasova. Pored toga, treba naglasiti da se navedena uredba odnosi na države koje su ispunile uslove za pristupanje Evrozoni, a da Republika Hrvatska može najranije to da učini 2023. godine što je u ovom trenutku upitno - napominju iz naše centralne banke. 

(Telegraf Biznis)