Svaka treća mlada osoba trpela je digitalno nasilje: Kako zaštititi privatnost?

Foto: Pixabay.com

U susret početku školske godine, Beogradska otvorena škola objavila je „Vodič za digitalnu bezbednost mladih – zaštita privatnosti i sprečavanje digitalnog nasilja“ sa ciljem jačanja digitalnih kompetencija dece i mladih i prevencije i zaštite njihove privatnosti.

Vodič je kreiran u okviru projekta „Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku“ koji zajednički sprovode organizacije Beogradska otvorena škola (BOŠ), Partneri za demokratske promene Srbija, SHARE Fondacija, Udruženje „Da se zna!”, NVO ATINA i Inicijativa za ekonomska i socijalna prava - A11.

Digitalni alati, aplikacije i platforme koje su dostupne mladima postaju sve raznovrsnije, te se tako šire i mogućnosti za ugrožavanje privatnosti, a novi oblici digitalnog nasilja postaju svakodnevica. Deca i mladi brinu o tome koji lični podaci će doći u posed roditelja i drugova, ali su slobodniji da ih u javnom prostoru dele, često nesvesni mogućnosti njihove zloupotrebe. Stoga je potrebno na pravi način osnaživati decu i mlade da znaju da procene koje lične podatke nije primereno deliti s drugima, u kojim situacijama i zašto.

Istraživanja o nasilju u digitalnom prostoru ukazuju da ono poprima velike razmere, da postaje brutalnije, a da je ponašanje mladih na internetu rizično.

Istraživanje Ministarstva prosvete i nauke pokazuje da je 21% srednjoškolaca spremno da daju lične podatke nepoznatim osobama, dok je čak 15% njih voljno i da se sa osobama koje su upoznali preko interneta sretnu. U kratkoj onlajn-anketi, sprovedenoj putem društvene mreže Facebook, koju je sprovela organizacija Partneri Srbija, najveći procenat mladih uzrasta ispod 18 godina kao primere povreda privatnosti naveo je kreiranje lažnih profila na društvenim mrežama od strane njima poznatih ili nepoznatih lica.

„Prema istraživanjima, svaki treći učenik je, tokom proteklih godinu dana, doživeo neko uznemiravajuće iskustvo na internetu, dok je čak trećina učenika u isto vreme trpela ili vršila nasilje. Čak polovina srednjoškolaca ponaša se tako da sebe i lica iz okruženja izlaže onlajn-rizicima. Najčešća rizična ponašanja su deljenje ličnih podataka, „prijateljstva” na društvenim mrežama i kontakti, najpre preko interneta, a kasnije i uživo, s nepoznatim licima, skrivanje identiteta,“ navela je Kristina Kalajdžić, istraživačica u organizaciji Partneri Srbija i jedna od autorki vodiča.

„Žrtva digitalnog nasilja može biti bilo ko. Mladi često ne prijavljuju nasilje zbog straha od posledica, a nekada i ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć. Stoga je važno informisati i edukovati mlade o važnosti zaštite digitalne privatnosti, kao i o načinima prevencije zloupotrebe privatnosti i reagovanja u slučajevima kada do digitalnog nasilja dođe,“ izjavljuje Marija Todorović, urednica vodiča i koordinatorka projekata u Beogradskoj otvorenoj školi.

Vodič posvećuje i posebnu pažnju obavezama škola u slučajevima nasilja i neophodnosti kreiranja okruženja u kom je svaki oblik nasilja neprihvatljiv, a učesnici u obrazovno-vaspitnom sistemu svesni svojih obaveza u zaštiti dece od digitalnog nasilja i odgovornosti u tom pogledu.

(Telegraf Biznis)