I ova zemlja skraćuje radnu nedelju: Plata radnicima ostaje ista

Četvorodnevna radna nedelja verovatno zvuči kao dobra ideja većini radnika, a da može da postane stvarnost i da li bi takav model uopšte bio održiv odlučila je da proveri i Škotska. 

Ona je još jedna država koja se odlučila da proba ovaj model. U testnom programu koji škotska vlada pokreće, verovatno podstaknuta povratkom na radna mesta nakon lokdauna, radiće se četiri dana u nedelji, ali bez smanjenja plate.

To, međutim, neizbežno povlači za sobom pitanje: ko će platiti tih 20 odsto radnih sati nedeljno manje? Zar to neće značiti 20 odsto veće gubitke za poslodavce ako ne smanjimo plate radnicima, na šta oni sigurno ne bi pristali?

Pretpostavka od koje polazi škotska vlada, ali i brojne druge kompanije i vlade koje su već isprobale kraću radnu nedelju je sledeća: ako skratimo radno vreme, radnici će biti odmorniji, zadovoljniji i produktivniji, što će onda kompenzovati skraćeno radno vreme i rezultovati jednakim ili čak boljim radnim rezultatima, odnosno nedeljnom proizvodnjom, tako da plata može da ostane ista.

Olakšavajuća okolnost u Škotskoj je što nedostatak radne snage u nekim sektorima, pre svega zbog Bregzita, ionako vrši pritisak na poslodavce da povećaju plate ili poboljšaju radne uslove kako bi privukli radnike. Sindikat Unite tako je najavio dogovor s civilnim radnicima u nuklearnoj bazi o povećanju plata za 5,5% uz dodatni godišnji odmor.

80 odsto škotskih radnika želi kraću radnu nedelju

Škotska premijerka Nikola Sterdžon obećala je barem jedan test program četvorodnevne radne nedelje u izbornom manifestu ranije ove godine.

A prema novom izveštaju škotskog levo orijentisanog Instituta za istraživanje javnih politika (IPPR-a), čak 80 odsto radnika preferiralo bi takvu kraću radnu nedelju, dok njih 65% misli da bi ih to učinilo produktivnijim.

Međutim, kako piše ekonomski urednik BBC-ja Daglas Frejzer u analizi, poslodavac koji je voljan da se uključi u testiranje smanjenja radnih sati uz zadržavanje nivoa plata takođe verovatno već radi i druge stvari koje usrećuju i motivišu radnike. To uključuje autonomiju, fleksibilnost, poverenje, prostor za kreativnost i kvalitetno upravljanje koje čini da se ljudi osećaju cenjenim i ispravno vrednovanima.

Japan takođe razmatra kako se može skraćivanjem radnih sati uhvatiti u koštac s dva velika nacionalna problema: hroničnim prekomernim radom i kulturom dugotrajnog radnog dana.

Island pokrenuo testiranje još 2015. Rezultati su uspešni.

(Telegraf Biznis)