Stanodavac traži depozit, a nameće sve strože uslove: Šta kada podstanar treba da zaštiti sebe?
Mnogi ne mogu još uvek da reše svoje stambeno pitanje ili, zapravo, ne žele da poseduju nekretninu - te se stoga odlučuju na iznajmljivanje stana. To je čest slučaj i sa stranim radnicima, koji u Srbiji žive i rade kao digitalni nomadi, ali čak i decenijama.
S druge strane, i među našim građanima ima ne tako malo onih koji godinama (ili nikada) ne reše "krov nad glavom", već žive kao podstanari. Ako se malo bolje raspitate i u svom okruženju, shvatićete da ima ljudi kojima to odgovara. Međutim, da li im odgovaraju i sve stroži uslova stanovanja koje nameću vlasnici?
Depozit, naravno, nije novina, mada se danas uvek podrazumeva, što nekada nije bio slučaj. Ali, danas, usled velikog broja podstanara i u želji da se izbegnu rizici i velike štete, stanodavci obavezuju podstanare na depozit, pritom, postavljajući razne uslove: neki od njih ne dozvoljavaju kućne ljubimce ili iznošenje starog nameštaja.
To znači da su njihovim "klijentima" ruke često vezane, jer ne mogu da urede stan kako bi želeli, a pritom plaćaju paprene kirije, sitne popravke u stanu, ostavljaju depozit itd. U poslednje vreme cene izdavanja stanova su drastično skočile, posebno u Beogradu.
Iako, s pravne strane, na ove stvari ne možete mnogo da utičete, budući da je to pravo vlasnika stana da odredi uslove i cenu, možete da pregovarate i nadate se kompromisu. Ali, postoje i načini kako da zaštitite sebe pre davanja depozita za stan.
Još jednom da razjasnimo sam pojam: depozit je određena svota novca (uglavnom u visini jedne kirije) koju podstanar daje vlasniku stana, kao garanciju za eventualna oštećenja koja se mogu javiti tokom trajanja zakupa. Recimo, u nekim zemljama Zapadne Evrope kao što je Nemačka, depozit ima vrednost čak 3 mesečne kirije.
Iako bi po pravilu, nakon napuštanja stana, podstanar trebalo da dobije svoj depozit nazad, u periodu trajanja zakupa gotovo uvek dođe do nekih rashoda koje depozit pokrije. Ako ništa, vlasnik kreči nekretninu pre ulaska novog klijenta. To nije uvek praksa, ali je česta, posebno ako podstanar u stanu živi godinama.
Ali, ako govorimo iz ugla podstanara, evo šta bi trebalo da uradite kako biste "obezbedili" sebe:
1. Ugovor o zakupu
To je uvek mudro rešenje za obe strane, jer "papir trpi sve". Ugovor je potrebno overiti kod notara, i tako su i podstanar i stanodavac zaštićeni u slučaju da kasnije dođe do nekog spora. Trebalo bi da sadrži jasno definisane stavke vezane za stanovanje, odnosno depozit. Svaka okolnost koja može rezultirati povlačenjem depozita, bilo delimično ili potpuno, trebalo bi da bude jasno naglašena u ugovoru.
2. Tražite priznanicu
Ako ne postoji ugovor, jer stanodavac iz nekog razloga odbija da ga potpiše, onda je barem obavezna potpisana priznanica. To je stavka na kojoj bi trebalo da insistirate, jer imate jasan pisani trag o iznosu depozita koji je vlasnik nekretnine uzeo od vas prilikom useljenja. On tako svojim potpisom garantuje da je uzeo novac od vas.
3. Utvrdite svrhu depozita
Tu lako može doći do zloupotrebe, jer kao što smo naveli, vlasnik može da "izmisli" bilo koji razlog kojim bi opravdao zašto nakon vašeg napuštanja stana - zadržava depozit. Recimo, ako ste u stanu proveli 6 meseci, novo krečenje verovatno nije potrebno. Dakle, najbolje je da se sa vlasnikom u startu usmeno dogovorite koje su to konkretne situacije u kojima bi koristio depozit. Ponekad je dogovor da se depozit plate preostali računi, kada podstanar reši da izađe iz stana, a neki ipak žele da im se vrati iznos.
4. Proverite zaostala dugovanja
Uvek imajte u vidu da "koliko vlasnik stana čini vama, toliko činite i vi njemu". To je dogovor na obostrano zadovoljstvo - vi dobijate krov nad glavom, a vlasnik stana vaš novac, tako da ne bi trebalo da zauzimate inferiorni stav. Borite se za svoja prava, pitajte sve što vas zanima. Ako ste našli stan koji vas zanima i spremni ste da ostavite depozit, najmanje što možete jeste da se raspitate o zaostalim dugovanjima. Tražite na uvid dokaz o uplaćenim prethodnim računima, za struju, Infostan, kablovsku televiziju, internet i ostalo.
Video: Stan u Beogradu ili na Zlatiboru: Šta je isplativije i unosnije?
(Telegraf Biznis)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dane
Imam vrlo pozitivno iskustvo sa stanodavcem a i on sa mnom. U stanu sam 7 godina, nikada nisam zakasnio ni jedan dan sa plaćanjem kirije, vlasnik stana je u startu rekao da mu je svejedno kada u toku meseca želim da platim, 1. ili 31., isto mu je. Za ovih 7 godina, samo jednom je bio u stanu pre 3 godine, kada mi je doneo nov frižider jer se stari pokvario. Zaprepastio se kada je ušao u stan, sve je bilo identično kako mi ga je i izdao, bez i jednog oštećenja bilo čega, nakon čega mi je, u znak zahvalnosti i lojalnosti smanjio kiriju. Kiriju mu platim na račun, račune sam mu u početku slikao ali odavno nema potrebe za tim, ima poverenja u mene. Tako da, i stanodavci i stanari, samo međusobno poštovanje i sve može da funkcioniše na obostrano zadovoljstvo!
Podelite komentar
Jovan
Telefon, struja se u Nemackoj odmah prebacuju na ime onog ko je iznajmio stan tako da je vlasnik zasticen ako zakupac napravi velike racune za to..
Podelite komentar
Ljiljana
Ha, ha, ha, smeta depozit, pa piše da treba ako iznajme namesten stan da ljudima izbacuju nameštaj i da unose svoj iako mogu da iznajme prazan stan pa da onda nameste kako im odgovara. U svim državama Evrope je depozit po 2 do 3 zakupnine a nama mnogo i jedna. Kada vlasnik izda stan on zakupcu daje da koristi jednu veliku vrednost a zakupci u 90% slučajeva toliko unište taj stan, isprljaju ga, pokvare uredjaje, jako puno je neodgovornih zakupaca kod nas, a tek koliko njih ne plaća redovno zakupnine, ne plaća račune Infostana, struju... Ovde kod nas mnogi misle da još uvek nije prošla 1945-ta godina i strašno im smeta kada neki stanodavac iznajmljuje svoj stan. Kod nas na neki način postoji odredjena netrpeljivost prema stanodavcima a to se podstiče i na taj način što se stalno piše kako zakupci nisu dovoljno zaštićeni a u svim civilizovanim državama se mnogo više štite stanodavci jer oni u taj odnos ulažu daleko veću vrednost koju daju zakupucu na korišćenje jer zna se kolika je vrednost stana i kolika je šteta kada vam zakupac ošteti stan.
Podelite komentar