Beogradski komercijalni sektor baci više od 40.000 tona hrane: Najviše voće i povrće
Na osnovu dobijenih projektovanih podataka, najveći deo otpada generiše se u okviru grupe restorani i objekti brze hrane
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ena
Kad roba slabo ide cene se spustaju da se proda ,a mogu odvoziti i u zoloski vrt da se hrane zivotinje .Ima nacina kako da se iskoristi a da se ne baca u smece.
BASA
Kada bi prilagodili cene , da budu dostupne svim kupcima , mnogo manje bi se bacalo ! Imali bi zaradu i to vecu !
Mmmm
Najverovatnije da sve zavrsi u kontejneru. Zamislite koliko bi samo komposta bilo, kao sto se radi u zapadnim zemljama. Plastenici i cvece bi bili bez vestackog djubriva i ne bi psi lutalice, kao i macke razvlacili hranu oko kontejnera.