Beogradski komercijalni sektor baci više od 40.000 tona hrane: Najviše voće i povrće
Komercijalni sektor u Beogradu godišnje generiše više od 40 hiljada tona jestivih i nejestivih delova hrane, pokazala je Analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu otpada od hrane iz komercijalnih objekata, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.
U okviru direktnih merenja koja su sprovedena, posmatrano je ukupno 29 reprezentativnih objekata koji se svrstavaju u komercijalni sektor, i kome pripadaju: hoteli i drugi smeštaj, restorani i objekti brze hrane, prodavnice, škole i vrtići, i preostali komercijalni objekti.
Na osnovu dobijenih projektovanih podataka najveći deo otpada generiše se u okviru grupe restorani i objekti brze hrane, s više od 21.000 tone na godišnjem nivou. Nakon toga slede prodavnice, sa 4.767 t/godišnje, škole i vrtići sa 3.551 t/godišnje i, na kraju, grupa hoteli i smeštaj sa godišnjom stopom generisanja od 1.302 tone.
Preostali komercijalni generatori otpada od hrane (javne ustanove i preduzeća sa sopstvenim restoranima, pijace, bolnice itd) godišnje generišu više od 9 hiljada tona otpada od hrane.
Projekcija morfološkog sastava otpada od hrane pokazuje da je u proseku najdominantnija kategorija povrće, sa udelom od preko 45 posto, pri čemu je najveći procenat zabeležen u okviru grupe škole i vrtići (62 posto). Druga po zastupljenosti je kategorija voće, sa skoro 19 posto, s tim da je ova kategorija najzastupljenija u sektoru maloprodaje (preko 38 posto).
Kategorije meso, riba i jaja, i hleb i peciva, u ukupnom prosečnom sastavu, imaju slične vrednosti (oko 14 posto), dok kategorija mleko i mlečni proizvodi ima najmanju vrednost za praktično sve posmatrane grupe komercijalnih objekata, s konačnim prosečnim udelom od oko 5 posto.
Video: Blago povećana potražnja za namirnicama, trgovci kažu da robe ima dovoljno
(Telegraf Biznis)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mmmm
Najverovatnije da sve zavrsi u kontejneru. Zamislite koliko bi samo komposta bilo, kao sto se radi u zapadnim zemljama. Plastenici i cvece bi bili bez vestackog djubriva i ne bi psi lutalice, kao i macke razvlacili hranu oko kontejnera.
Podelite komentar
BASA
Kada bi prilagodili cene , da budu dostupne svim kupcima , mnogo manje bi se bacalo ! Imali bi zaradu i to vecu !
Podelite komentar
Ena
Kad roba slabo ide cene se spustaju da se proda ,a mogu odvoziti i u zoloski vrt da se hrane zivotinje .Ima nacina kako da se iskoristi a da se ne baca u smece.
Podelite komentar