Stopa zaposlenosti za 8 godina u Srbiji porasla skoro 14 odsto

Od globalne finansijske krize 2008/2009. godine, rezultati tržišta rada u Srbiji konstantno se poboljšavaju, a stopa zaposlenosti u odnosu na broj radno sposobnih stanovnika porasla je sa 35,5 odsto, koliko je iznosila 2012. godine, na 49,1 odsto 2020. godine, navedeno je u izveštaju OECD-ovog tima Centra za razvoj i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju.

U izveštaju u kojem je predstavljena kombinovana procena stanja pet ekonomija - Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, a koji je predstavljen u Beogradu, navodi se i da se od 2014. godine siromaštvo u Srbiji ravnomerno smanjuje.

Primećuje se da je tokom protekle decenije, Srbija preduzela važne korake ka podsticanju kvaliteta i značaja obrazovanja na svim nivoima i dodaje da gotovo sva deca učestvuju u obaveznom obrazovanju.

Kada je reč o zelenom oporavku, konstatuje se da je u proteklih nekoliko godina, Srbija usvojila razne mere u toj oblasti u nekoliko dimenzija i donela tri važna zakona 2021. godine, a pored toga, osnovan je i Budžetski fond za energetsku efikasnost (BFEE).

Međutim, navodi se i da društveno-ekonomski i ekološki izazovi i dalje zahtevaju neodložnu pažnju.

Kako se dodaje, žene, mladi, neke nacionalne manjine i ljudi koji žive u regionima koji zaostaju u razvoju suočavaju se sa značajnim socijalnim problemima, a visok je udeo nezaposlenih lica koja su bez posla duže od godinu dana - 59,7 odsto u 2019. godini i kod kojih postoji rizik da potpuno izađu sa tržišta rada.

Primećeno je da su nejednakosti i dalje velike i u tom smislu se navodi da kod dece iz siromašnijih porodica postoji veća verovatnoća da će pohađati srednje stručno obrazovanje, čime se produbljuje društveno-ekonomski jaz.

Kada je reč o zelenoj tranziciji, navodi se da Srbija u ovom trenutku ima nepotpunu javnu politiku i okvir podrške za obnovljive izvore energije, odnosno da joj nedostaje jasna strategija za razvoj obnovljivih izvora energije.

Prema izveštaju, potrebno je jačanje ključnih kompetencija učenika i odraslih da bi se stvorilo više mogućnosti za građane, da bi se podstakla socijalna kohezija, kombinacija politika zapošljavanja i socijalne zaštite trebalo bi da se pozabavi trajnim izazovima u pogledu visoke stope dugotrajne nezaposlenosti, slabog učešća građana iz ugroženih grupa u tržištu rada i niskim obuhvatom mreža socijalne sigurnosti.

Za poboljšanje kvaliteta života u Srbiji, kako se dodaje, potreban je čistiji vazduh i veći pristup održivoj energiji kako bi Srbija postala atraktivno mesto za život, rad i investicije.

(Telegraf Biznis)