• 6

U ovoj državi radnici imaju 36 dana odmora, a znate li zašto u Srbiji imamo 20?

Srbija se, kao i većina zemalja na svetu, nalazi na zlatnoj sredini

  • 6
srećna devojka žena putovanje automobilom šešir u ruci izlet odmor

Foto: Shutterstock

Dok pojedine države omogućavaju svojim građanima da i po nekoliko nedelja uživaju na odmoru, postoje one kod kojih je rad na prvom mestu.

Tako je Luksemburg zemlja u kojoj radnici imaju pravo na 36 dana odmora godišnje, a Kina svojim zaposlenima daje svega pet radnih dana godišnjeg odmora.

Naime, kineski zakon o radu propisuje da svi oni koji imaju radno iskustvo kraće od 10 godina, ostvaruju pravo na svega pet radnih dana godišnjeg odmora. Broj dana godišnjeg odmora raste srazmerno trajanju karijere, pa tako oni koji rade duže od 10, a manje od 20 godina mogu da odmaraju 10 dana godišnje, a oni koji rade duže od 20 godina imaju godišnji odmor u trajanju od 15 radnih dana. Naravno, to nisu jedni dani u godini kada Kinezi nisu uposleni. U Kini radna nedelja traje šest dana, a pored slobodnih dana tokom sedmice, građani su slobodni i tokom državnih praznika kojih u ovoj državi ima ukupno 11.

U Luksembrugu najduži godišnji na svetu

Totalna suprotnost Kini je jedna od najmanjih zemlja na svetu – Luksemburg. U ovoj državi, svi stariji od 55 godina bez obzira na dužinu radnog staža imaju pravo na čak 36 radnih dana godišnjeg odmora. Građanima koji imaju više od 50, a manje od 54 godine, godišnji odmor traje dva dana kraće – 34. Oni koji nisu prešli 50 godina, odmaraju 32 radna dana godišnje. Uz to, Luksemburg ima 11 državnih praznika, tokom kojih se takođe ne radi.

U najvećem broju država odmor 20 radnih dana

Srbija se, kao i većina zemalja na svetu, nalazi na zlatnoj sredini između Kine i Luksembruga po broju dana godišnjeg odmora. Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana.

Identična je situacija i u Albaniji, Australiji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Češkoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Iraku, Španiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Rusiji, Sloveniji i Švajcarskoj.
Nešto više sreće imaju oni koji žive u Španiji – 22 dana, oni u Finskoj, Francuskoj, Austriji ili Švedskoj odmaraju tri dana duže.

A od čega zavisi koliko ćete imati tačno dana odmora u Srbiji?

Zakon o radu sadrži posebno poglavlje kojim se uređuju odmori i odsustva, kao važna skupina prava radnika iz radnog odnosa.

Poslodavci su navedenim zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva radna dana, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zakon propisuje minimum za svaku od ovih vrsta odmora, koji se mora obezbediti, a poslodavac svojim opštim aktima može da pruži i veći obim prava svojim zaposlenima.

- Uvećanje trajanja godišnjeg odmora radnika se najčešće postiže kroz socijalni dijalog i u procesu kolektivnog pregovaranja Sindikata i Poslodavca. Naime, kolektivnim ugovorima bliže se uređuju osnovi uvećanja godišnjeg odmora, a najčešće se dužina trajanja godišnjeg odmora uvećava po osnovu: doprinosa u radu, uslova na radu (rad noću, rad sa skraćenim radnim vremenom, rad na radnim mjestima sa povećanim rizikom), stručne spreme, odnosno složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti, vremena provedenog na radu, po nekim ličnim svojstvima radnika, kao poseban vid brige o njihovim potrebama i potrebama očuvanja porodice (uvećanje po osnovu brige o djeci i članovima uže porodice, uvećanje licima sa invaliditetom kao vid prevencije zdravlja - rekao je ranije za Telegraf Biznis Mr Milorad Mitrović, dipl. pravnik i Sekretar Sindikata uprave.

Godišnji odmor

Foto: Shutterstock

 

Dakle, precizirana su i merila za utvrđivanje godišnjeg odmora, odnosno određeno je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:

- po osnovu doprinosa na radu (zavisi od ocene rada koju daje neposredni rukovodilac-najviše 5 radnih dana)

- po osnovu stručne spreme (zaposlenom sa visokim obrazovanjem – za 5 radnih dana, zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana, zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan)

- po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu (zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana, zaposlenom od 25 do 30 godina rada – za 4 radna dana, zaposlenom od 15 do 25 godina radas – za 3 radna dana, zaposlenom od 5 do 15 godina rada – za 2 radna dana, zaposlenom do 5 godina rada – za 1 radni dan)

- po osnovu uslova rada (za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana, za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana, za noćni rad – za 2 radna dana)

- zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana

- po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – za najviše 5 radnih dana

Takođe, kako je Telegraf Biznis prvi pisao, stari odmor iz 2021. godine možete da iskoristite i 2023, detalje pročitajte u posebnom tekstu.

Video: Vožnju bicikla pored mora i umetnost: Idealan odmor za sve avanturiste i zaljubljenike u prirodu

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Max

    Bogami ovi u javnom sektoru imaju 36 radnih dana godisnje, cik da neko to dostigne.

    17
    0

    Podelite komentar

  • Ivan

    Mene troškovi naterali da imam dva posla bez godišnjeg i slobodna dva dana nedeljno.

    11
    0

    Podelite komentar

  • Andrijana

    Pa samo u Srbiji ima da privatni sektor rinta da bi drzavni sektor mogao da uziva sa minimum 30 slobodnih radnih dana. Tuzna realnost

    8
    0

    Podelite komentar

Google preporuke