Gasi se poznata beogradska firma: Uplaćivali plate, ali ne i doprinose, radnici ostali bez staža. Šta sada?

Ugovori, radni odnosi, prava radnika i pojam otkaza, su teme od kojih bežimo što zbog nepoznavanja pravila, što zbog toga što su one očigledno još tabu.

Navikli smo na to da radnici pristaju na mnoge ustupke, na svoju štetu samo zarad redovne plate. Posledica toga je da, kako smo saznali, da i dalje veliki broj radnika radi na crno.

Teme za vas

To se dešava i na poslovima za koje bismo rekli da nisu klasične industrije već one koje pripadaju ovom veku. Naime, kako saznajemo, jedan medij u Srbiji, sa adresom u Beogradu, gasi svoje poslovanje, računi su u blokadi a mnogo radnika, pre svega novinara, našlo se u neprilici.

Kako su rekli za naš portal, pojedinima su kasnile plate, pojedini nisu je dobili poslednja dva meseca, a ima onih kojima je zarada uplaćivana ali ne i doprinosi.

Oni su nam se požalili da im kasne dve plate, a plaše se i za staž.

Proveravali smo kako je moguće da se našla ova rupa u zakonu, i da li radnici mogu na neki način ipak da se zaštite, i dodatno, kako banka nije mogla da previdi ovu situaciju?

Advokat Ivana Ružičić iz PR Legal, koja se između ostalog bavi radnim pravom, kaže za Telegraf Biznis da bi zajednička inicijativa sada već bivših radnika.  mogla da bude jedno od rešenja.

U" skladu sa odredbama člana 51. Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja. U konkretnoj situaciji, pretpostavljam da je poslodavac vršio uplate zarada zaposlenima koristeći neku drugu šifru osnova budući da uplata po osnovu šifre za oporeziva primanja zaposlenih (240) nije moguća bez istovremenog podnošenja poreske prijave (PPP-PD) i plaćanja pripadajućeg poreza i doprinosa", objašnjava ona za naš portal.

Naime, nakon podnošenja poreske prijave, poslodavac dobija obaveštenje od Poreske uprave koje sadrži tzv. BOP, odnosno broj odobrenja za plaćanje koji mora da se navede u nalogu za uplatu u polju “poziv na broj” kako bi plaćanje bilo realizovano od strane banke, u skladu sa odredbama člana 6a Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku.

"Dakle, ukoliko je poslodavac vršio uplate zarada zaposlenima, bez navođenja BOP-a i plaćanja poreza na zaradu i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, onda je pretpostavka da je te uplate vršio kao da je reč o drugom osnovu uplate, u kom slučaju banka nema ovlašćenja da proverava osnov takve uplate", navodi ona.

Kako je poslodavac zaobižao sistem?

U skladu sa odredbama člana 3. pomenutog pravilnika, pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima (PPP-PD) podnosi se pre svake isplate prihoda na koji se obračunava i plaća porez po odbitku, kao i pre svakog plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kada se ti doprinosi plaćaju bez isplate zarade.

Da li je onda poslodavac mogao na drugi način da uplati samo zdravstveno?

"Napominjem da nije moguće podneti prijavu samo za doprinose za zdravstveno osiguranje budući da se u prijavu PPP-PD unose, između ostalog, podaci o osnovici za porez na zaradu, iznos poreza, osnovica za doprinose, kao i iznos doprinosa po sva tri osnova, a pomenuto obaveštenje Poreske uprave sadrži ukupnu obavezu koju poslodavac treba da uplati po osnovu poreza i svih doprinosa", istakla je naša sagovornica.

Svaka kompanija koja ode u stečaj, mora da ima i stečajnog zastupnika, odnosno upravnika. Njihov spisak se nalazi na portalu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. I upravo on može da popuni sporni M4 obrazac koji je potreban da bi se nešto naplatilo (ukoliko ima nečega iz stečajne mase).

Medij je specifična poslovna organizacija, da li u ovom slučaju postoji neko rešenje?

"Kada je u pitanju mogućnost naplate zaostalih doprinosa (pošto razumemo da su zarade isplaćene), kontrolu njihove naplate vrši Poreska uprava, te zaposleni mogu podneti inicijativu za pokretanje postupka poreske kontrole, u kojem oni nemaju položaj stranke", kažee nam advokat Ivana Ružičić.

Foto: Shutterstock

Ona ukazuje i da postoji takođe mogućnost da zaposleni iniciraju sudske sporove radi obavezivanja poslodavca na uplatu doprinosa.

"Promenjena je sudska praksa pre nekoliko godina jer su se sudovi ranije oglašavali nenadležnim kada se naplata doprinosa javljala kao samostalni predmet tužbenog zahteva, dok sada prihvataju nadležnost i odlučuju meritorno, u skladu sa pravnim stavom VKS iz 2019. godine, kao i odlukama Ustavnog suda. Napominjem i da obaveza plaćanja doprinosa ne zastareva, u skladu sa odredbom člana 114e Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji", ističe naša sagovornica.

Naravno, čak i kada se izdejstvuje pravnosnažna odluka kojom se poslodavcu nalaže uplata doprinosa, ostaje faktički problem mogućnosti naplate iz imovine poslodavca, što osim sredstava na računu, može biti nepokretna i pokretna imovina (oprema, nameštaj, vozila i slično) ili na primer potraživanja koja poslodavac ima prema trećim licima. O tome je Telegraf Biznis više puta pisao. 

Šta sa stažom?

Ivana ukazuje da ukoliko zaposleni ne uspeju da naplate potraživanja po osnovu doprinosa, period proveden u radnom odnosu na koji se ti doprinose odnose neće im biti priznat u penzijski staž.

"Ovde ne postoji mogućnost tzv. povezivanja staža tj. uplate doprinosa od strane samih zaposlenih, budući da je u skladu sa odredbama člana 15. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju moguće steći svojstvo osiguranika po osnovu uključivanja u samostalno osiguranje samo za period od 30 dana pre dana podnošenja zahteva (dakle, ne bi mogao da bude pokriven ceo period)", zaključuje ona.

Da li ste imali sličnih problema sa nesavesnim poslodavcima? Pišite nam u komentarima ili na biznis@telegraf.rs

(Telegraf Biznis)