• 0

Nekome je Ibica "druga kuća", nekome samo san: Jaz između bogatih i srednje klase stagnira od 2000.

Glavni grad Španije je pre 23 godine bio najbogatija zajednica sa 21.380 evra po stanovniku

  • 0
Ostrvo Ibica, Španija

Foto: Pixabay/marucha

Jaz između bogatih zajednica u Španiji i onih manje naprednih nije se smanjio, odnosno na istom je nivou kao što je bio 2000. godine, piše El Pais.

Kako se navodi, samo su pokrajine Galicija i Ekstremadura uspele da se znatno približe prosečnom ličnom dohotku po glavi stanovnika, dok je pokrajina Aragon uspela da se vrati na isti BDP koji je imala pre pandemije.

Sve u svemu, izgleda da je najpopularnije ostrvo Ibica još uvek nekome "samo san", dok se drugi redovno provode na njemu.

Približavanje bogatijih i manje bogatih regiona stagniralo je i ostavilo socijalnu kartu na gotovo identičnom nivou kao pre 23 godine, a na nju nisu uticale ni brojne varijacije koje su se dogodile u međuvremenu.

To su pokazali i podaci Nacionalnog instituta za statistiku (INE), Banke Španije, kao i Fondacije za primenjene ekonomske studije (Fedea). Kako se navodi, na sve to uticali su globalizacija, promene u modelima proizvodnje, promene u privredi, finansijska kriza i pandemija kovida-19.

"Uopšteno, glavni grad i indistrijski regioni bolje su podneli krizu, a područja koja najviše zavise od turizma - imala su pad koji je započeo pre zdravstvene krize, koja je zadala smrtni udarac. Jaz između najbogatije i najviše zaostale zajednice je u 20 godina pao sa 110 na 84 odsto zbog privrednog rasta Ekstremadure, ali to nije dovoljno za promenu socijalne karte. Ekstremi su još veoma udaljeni, a konvergenciju, štaviše, daje određena stagnacija na vrhu", navodi El Pais.

Madrid i dalje na tronu

Glavni grad ove mediteranske države je 2000. godine bio najbogatija zajednica sa 21.380 evra po stanovniku, što je ekvivalentno iznosu od 32.049 evra u 2021. i 137 odsto nacionalnog BDP-a.

Njegovu "živu" privredu podstiču koncentracija ministarstava, velikih kompanija i najbolje plaćenih stručnjaka.

Ekstremadura je u istom razdoblju smanjila svoj zaostatak za 11 bodova, iako je i dalje na začelju statistike, a njen prihod po stanovniku predstavlja samo 75 odsto ukupnog iznosa zemlje. Galicija je, takođe, znatno popravila svoj rezultat, iako je i dalje jedna od zajednica koja je najdalje od proseka.

Andaluzija

Andaluzija / Foto: Pixabay/Andaluzija

Andaluzija, koja je 2021. bila na poslednjem mestu, već godinama stagnira, dok je BDP arhipelaga strmoglavo pao zbog zavisnosti od turizma. Podsećamo, Španija je zbog korona blokada pretrpela velike ekonomske štete.

Ali, pre neki dan je osvanula vest da ta zemlja ukida važan porez kako bi pomogla građanima, koji se još uvek oporavljaju od krize.

Situacija sa Balearskim ostrvima posebno je upečatljiva - sa treće najbogatije autonomije u Španiji 2000. godine pala je na peto mesto 2019. godine. Prošle godine, nakon što im je privreda pala više nego duplo od nacionalnog proseka zbog kovida, ostrva su bila ispod proseka.

Bogatstvo po stanovniku na Kanarskim ostrvima, koja nikada nisu uspela da dostignu nacionalni prosek, u poslednje dve decenije je palo za 19 odsto. Prema studiji Fedea, razlika u primanjima po stanovniku se prepolovila između 1955. i 2018. S jedne strane, jer su regioni s nižim prihodima više rasli, a s druge strane, zato što su najbogatiji usporili napredak.

Dokument, objavljen malo pre početka pandemije, opisuje kako je konvergencija najbrže krenula šezdesetih godina prošlog veka, da je zaustavljena s prvom naftnom krizom iz 1973. i da je stagnirala od sredine 1980-ih.

"Došlo je do približavanja prihoda po glavi stanovnika u različitim autonomnim zajednicama, iako intenzitetom koji se može smatrati smanjenim", dodaje studija Banke Španije o regionalnoj konvergenciji između 1980. i 2015. Jedini region koji je oporavio BDP po glavi stanovnika pre pandemije je Aragon, koji se čak približio najbogatijim regionima.

madrid, španija

Madrid ostaje na tronu / Foto: Pixabay

Prema rečima profesora sa Univerziteta u Saragosi, Eduarda Bandresa, na to su uticali veće pridavanje važnosti industriji i poljoprivredi.

- Poslovna struktura i zaposlenost su uspešnije odoleli razaranjima koja je donela kriza, a zadržana je prednost u stalnoj zaposlenosti i osposobljenosti zaposlenih - kaže on.

Izvori iz aragonske regionalne vlade potvrdili su da je veća relativna specijalizacija u industriji omogućila bolje prevladavanje uticaja kovida na privredu, ali i da su veliki uticaj imali internacionalizacija regionalne privrede, uz značajan rast izvoza.

Andaluzija je, s druge strane, završila na dnu liste, ispred Ekstremadure, a stručnjaci to pripisuju tome što se region odlučio za sektore u kojima produktivnost raste sporije, kao što su građevinarstvo i turizam. Uprkos atraktivnim oblastima poput Malage i Sevilje broj velikih kompanija manji je od onog u Kataloniji, Navarskoj ili regionu Madrida.

Video: Nagradna igra Uzmi račun i pobedi od ponoći preko aplikacije

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari