• 4

Istina o Srbima koji rade na kruzerima: Zašto im država traži porez, a ne reši status pomoraca?

, Telegraf Biznis

Pomorci u Srbiji nisu novo zanimanje, i potrebno je objasniti i razliku između frilensera i pomoraca, ističe sagovornik Telegraf Biznisa

  • 4
Kapetan broda

Foto: Shutterstock

Poreska uprava je spremila 8.000 poreskih rešenja fizičkim licima, a veliki broj njih je već dobio rešenja da plate porez na prihode koje su ostvarili 2017. godine. Među frilenserima na udaru poreznika sada su se našli i pomorci, o čemo smo već pisali. Trenutno se pak radi na rešenju njihovog problema, potvrdio je za Telegraf Biznis Aleksandar Radić koji je pomorac sa 25 godina iskustva na prekookeanskim trgovačkim brodovima.

Prema našim informacijama, podnet je predlog, kako za oporezivanje, tako i za ukupni radno-pravni status srpskih pomoraca. Međutim, dok se ne reši cela zabuna, potrebno je objasniti i razliku između frilensera i pomoraca. 

Kako ističe naš sagovornik, pomorci u Srbiji nisu novo zanimanje.

"Za vreme SFRJ i SRJ postojala je precizna pravna regulativa koja je, između ostalog, garantovala i beneficirani radni staž kao za lađare na rečnim brodovima, policajce, vatrogasce i druga opasnija zanimanja, jer mornarski hleb je takođe gorkog ukusa iako su primanja znatno veća od srpskog proseka", priča on za naš portal.

Rastao je i broj zaposlenih srpskih državljana na stranim prekookeanskim brodovima, posebno sa ekspanzijom i popularnošću putničkih brodova- kruzera, a sa druge strane, kao paradoks, pomorci su su gotovo nestali iz domaće regulative.

Naime, trenutno ne postoji zvanični registar pomoraca kao ni tačni podaci o njihovom broju.

"Postoje samo nagađanja na osnovu izdatih srpskih pomorskih knjižica, ali se mora uzeti u obzir i činjenica da je još više pomoraca (belo osoblje, medicinsko osoblje, muzičari, itd.) koji rade na brodovima sa pomorskim knjižicama izdatim od strane drugih država", napominje Radić. .

Takođe, u našem Zakonu o pomorskoj plovidbi se spominje i Identifikaciona karta pomorca koje izdaje Lučka kapetanija Beograd, a koja je isprava kojom pomorci državljani Republike Srbije dokazuju svoj identitet.

Identifikaciona karta pomorca zajedno sa putnom ispravom (pasoš) državljaninu Republike Srbije služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u Srbiju, kao i da tokom boravka u luci broda na kome je zaposlen privremeno izađe na kopno (privremeni izlazak sa broda).

"Međutim, ako pokušate da raspitate u Lučkoj kapetaniji o tom dokumentu, videćete zbunjena lica službenika, koji naravno nisu ni najmanje krivi za to", napominje on.

Hleb sa 7 kora 

Posao pomorca spada u jedne od najtezih poslova, objašnjava naš sagovorni: Život na brodu znači odvojenost od porodice i radni dan koji nekada traje više od 12 sati, bez slobodnog dana u toku 5, 6 ili više meseci.

"Pomorci nemaju pravo na bolovanje, jer ako su bolesni odnosno nisu zdravstveno sposobni za brod, onda i ne mogu da se ukrcaju na brod. Nema broda, nema zarade. Ne kaže se uzalud hleb sa sedam kora. Naravno, pomorci su sami izabrali ovaj put, bilo iz potrebe ili želje, i ne traže da ih iko žali, već da ih razume. U našem društvu definitivno vlada “tama”, i najčešće se za pomorce vezuju lagodan život na putničkim brodovima, žurke, itd., ali realnost je drugačija", priča dalje naš sagvornik.

Zbog stavljanja u isti koš frilensera i pomoraca, u javnosti često dolazi do konfuzije.

"Uz dužno i iskreno poštovanje frilensera i drugih zanimanja, pomorci su u specifičnom položaju jer zarade ostvaruju na stranim brodovima, ali ne kao rezidenti sa sedištem posla u Srbiji, što bi trebalo da znači da nisu dužni da plate porez na prihode građana, kao i svi drugi građani, makar bili državljani Republike Srbije, a šalju ih u Srbiju, u naše domaće banke svojim porodicama, a taj isti novac troše uglavnom u Srbiji. Ti prihodi nisu skriveni, i te kako su vidljivi jer se na brodovima ne može raditi na “crno”, kao što se često dešava na kopnu, ali je jako neprimereno prilaziti pomorcima na taj način što će se neselektivno ulaziti u račune pomoraca kod banaka koji bi, valjda, morali biti tajni. I još ako se ispostavi tačno da su privatne softverske kompanije imale pristup bankovnim računima pomoraca i ostalih građana koji su dobili u decembru i januaru rešenja za porez…", rezingiran je Radić.

Prema njegovim rečima, pomorci ne mogu da se deklarišu kao frilenseri, jer to i nisu.

Novac, dinari, kruzer

Foto-ilustracija: Shutterstock

"Kao što se ni frilenseri ne mogu deklarisati kao pomorci, jer nisu pomorci. Ponuđena mogućnost biranja između dva modela oporezivanja su dogovorena sa frilenserima, a ne sa pomorcima. Uostalom, pomorci da su bili upoznati da će plaćati ovakve dažbine, mnogi ne bi nikad ni otišli na brod, već bi se ili iselili u države gde ne bi bili obespravljeni (ionako poseduju ovlašćenja drugih država), ili bi ostali u Srbiji radili druge poslove, ili kao nezaposleni, možda bili i na teret države", dodaje.

Kako ističe Radić za naš portal, pomorce ne bi trebalo svrstavati u modele koje su pravljeni za oporezivanje frilensera, posebno jer im nije odredila jasan status.

"Ukoliko 99% brodara neće da zaposli pomorca starijeg od 60 godina, onda bi pomorac trebalo da dobije i penziju, zar ne? Ili ako se pomorac povredi, dok je kod kuće na odmoru, i postane radno nesposoban za rad na brodu, da li bi imao pravo na invalidsku penziju ako bi plaćao PIO? Znači, ipak nije sve baš regulisano", dodaje dalje.

Takođe, kako smatra, na brodovima pomorci imaju zdravstveno osiguranje, pa je i ovakav pokušaj naplate za obavezno zdravstveno osiguranje u pristiglim rešenjima neprimereno.

"Pomorci ne beže od svojih obaveza, ali traže jasno definisanje svog statusa, prava i obaveza, odnosno radno-pravni status srpskih pomoraca koji bi bio sklopljen u postojeća zakonska rešenja ili, ukoliko je potrebno, u samostalne zakone, po uzoru na već postojeće modele: Hrvatska, Rumunija...", navodi nam.

On navodi da nema uticaja da li je neka zemlja u EU ili ne: "Na primer evropske kruzer kompanije u kojima rade srpski pomorci najčešće viju zastave Paname, Bahama i sl. To je čisto pravo pomoraca na život i rad bez obzira da li mu je matična država deo EU ili ne. Kao što su pomorci jednako tretirani širom sveta kroz međunarodne organizacije i međunarodne konvencije (IMO, ITF, ETF, MLC...), kojih je i Srbija sama potpisnica, isto tako bi trebalo da imaju isti tretman u matičnoj zemlji".

Tim radi na rešenju

Podsetimo, na sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreske uprave postignut je dogovor da bude od strane Udruženje pomoraca Republike Srbije, kao i Unije pomoraca i lađara Srbije, podnet predlog, kako za oporezivanje, tako i za pomenuti ukupni radno-pravni status srpskih pomoraca.

Trenutno, pravni tim radi na tom predlogu, koji će biti poslat svim nadležnim institucijama najkasnije početkom februara.

U nekim zemljama, kao što je Hrvatska visina poreza na prihode se obračunava u odnosu na poziciju na brodu ili u odnosu na visinu primanja, kao na primer u Holandiji.

U nekim siromašnim zemljama, a pomorskim silama kao što su Filipini i Indonezija, porez se uopšte ne plaća, jer mornari donose u zemlju „žive“ devize.

Takođe, u zemljama gde se plaćaju doprinosi, postoji pravilo da se ne plaćaju ako ljudi nisu proveli u zemlji 183 dana što je šest meseci plus jedan dan.

Video: Kako zaista izgleda rad na popularnim kruzerima?

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zasto nemci

    23. januar 2023 | 21:08

    Oporezuju srpske penzionere u nemackoj

    35
    9

    Podelite komentar

  • Belfagor

    24. januar 2023 | 04:10

    Turci su davno otišli ali i dalje se plaća harač.

    25
    2

    Podelite komentar

  • BOJAN D

    23. januar 2023 | 23:25

    Zato što ako su udovci/e, mogu pored svoje da primaju i do 100% penzije svog bračnog druga a procenat ne zavisi od materijalnog stanja već od akumulirane sume. Razni benefiti i subvencije ih očekuju sa godinama pa čak i da im država da opštinske stanove po povlašćenoj ceni. Ako je kojim slučajem neko radio malo vremena nedeljno pa sada ima penziju ispod proseka za taj region, može da bira prednost za starački dom ili ako hoće sam o sebi da brine, subvencije uz penziju da bude malo iznad proseka, opštinska garsonjera po povlašćenoj ceni i subvencije za sve troškove istog.

    16
    2

    Podelite komentar