Dan kada je Soko "uzleteo" i dva najveća srpska grada spojio za tačno 33 minuta

Danas, 19. marta 2023, obeležava se prva godišnjica puštanja u saobraćaj brze pruge Beograd - Novi Sad, u okviru međunarodne pruge od Beograda do Budimpešte.

Svečanost se odvija u Novom Sadu, u prisustvu premijerke Ane Brnabić.

Teme za vas

Prva godišnjica brze pruge biće obeležena na peronu Glavne železničke stanice u Novom Sadu, sa početkom u 10.30 časova.

Događaju će prisustvovati ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, predsednik Skupštine AP Vojvodine, Ištvan Pastor, predsednik Pokrajinske Vlade, Igor Mirović, gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić, ambasadorka Kine u Srbiji, Čen Bo, kao i predstavnici kompanije "China Railway International co", najavljeno je iz Vlade Srbije.

Brzom prugom od Beograda do Novog Sada, vozom Soko, 19. marta 2022. su se zajedno provozali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban, i tako je otvorili za saobraćaj.

U vozu su bili i članovi Vlade Srbije, a Soko je stigao od Beograda do Novog Sada za 33 minuta. Izgradnja brze pruge Beograd - Novi Sad u dužini od 75 kilometara, za brzinu od 200 km na čas, počela je krajem 2017. godine, a koštala je oko 935 miliona dolara.

Redovan putnički saobraćaj na brzoj pruzi počeo je narednog dana.

Prugu su prethodno testirale merna kola nemačkih železnica i 21. januara dostignuta je brzina od 201,5 kilometra na čas. Radovi u Srbiji počeli su avgusta 2017, izgradnjom najvećih infrastrukturnih objekata na trasi pruge, tunela i vijadukta "Čortanovci", na deonici Stara Pazova-Novi Sad, koju je gradila kompanija ruskih železnica "RZD International LLC".

Deonicu od Beograd Centra do Stare Pazove, u dužini od 34,5 km, gradio je konzorcijum kineskih kompanija "China Railway International co" i "China Communications Construction Company".

Deonica Stara Pazova - Novi Sad, koju su gradili Rusi, duga je ukupno 40,4 km, od čega je otvorena pruga 36,2 km. Tunel i vijadukt "Čortanovci" prolazi kroz Frušku Goru i nalazi se u plovnom delu Dunava, a predstavljao je tada najveći infrastrukturni i investicioni železnički projekat u ovom delu Evrope.

Tunel ima dve cevi, svaka sa po jednim kolosekom, ukupne dužine 2,2 kilometra. Vijadukt se nalazi neposredno uz desnu obalu reke Dunav i dug je oko tri kilometra, a nosi ga 59 stubova, od kojih je visina pojedinih stubova 26 metara.

(Telegraf Biznis)