Jedan od lidera prehrambene industrije za Telegraf Biznis: Kako će odluka o aspartamu uticati na kompanije?

Početkom jula Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) i Odbor Svetske zdravstvene organizacije za aditive (JECFA), saopštile su da vrše procenu uticaja po zdravlje veštačkog zaslađivača aspartam, inače sastojka koji se može naći u raznovrsnoj hrani i gaziranim pićima.

Nakon dve nedelje procene, obe organizacije klasifikovale su aspartam kao "moguće kancerogen". Ipak, JECFA je ponovo potvrdila prihvatljiv dnevni unos od 40 mg/kg telesne težine.

Teme za vas

To znači da kompanije i dalje mogu da nastave da koriste aspartam u svojim proizvodima. Logično pitanje svakog potrošača je sledeće: Kako jedan sastojak može biti okarakterisan "kao moguće kancerogen", a opet dozvoljen za upotrebu u industriji?

Odgovor na ovo pitanje Telegraf Biznis već je potražio od stručnjaka. O bezbednosti aspartama pričali smo sa tehnologom kompanije "Bilbi" Jelenom Milanović, dok smo sa Markom Dragićem iz Nacionalne organizacije potrošača razgovarali o potencijalnom smeru kretanja odluke SZO, te da li će do zabrane doći.

Podsetimo, oba stručnjaka su se usaglasila oko jednog aspekta bezbednosti: Reč je o načinu na koji konzumirate proizvode koji sadrže aspartam.

JECFA od 1981. godine aspartam smatra sigurnim za konzumaciju, unutar prihvaćenih dnevnih granica. Međutim, večito je bio meta polemilka iz jednog razloga.

- Produkti razgradnje aspartmana su dve aminokiseline - fenilalanin (50%) i aspartične kiseline(40%) i metil estar koji se nekoliko sati nakon konzumacije pretvara u mentol (10%). Iako dokazano toksičan mentol u neznatnoj koncentraciji se izlučuje iz organizma putem urina i ne zadržava u organizmu. Iz tih razloga o aspartmanu se vodi večita polemika - rekla je Milanovićeva.

- Kao i većina veštačkih zasladjivača prekomerna upotreba može dovesti do nekih zdrastvenih problema s’toga se savetuje oprez i ograničenje u konzumaciji. Sa tehnoloske osnove postoji opravdana i bezbedna upotreba, više od 60 objavljenih odobrenih studija o zaslađivaču aspartmanu, koji konzumiraju pre svega dijabetičari, gojazne osobe i populacija koje želi da redukuje telesnu masu korigovanom ishranom i smanjenju unosa šećera.

To u stvari znači sledeće: Odrasla osoba teška 60 kg morala bi da popije između 12 i 36 limenki dijetalnih gaziranih pića, zavisno od količine aspartama u piću, svaki dan da bi bila u opasnosti.

Marko Dragić smatrao je da je postojala mogućnost o zabrani aspartama, ali vrlo mala, iz ovog razloga:

- Postoji ta mogućnost, ali po nekim podacima je u velikom broju proizvoda zastupljen, samim tim to bi značilo da svi ti proizvodi moraju naći zamensko rešenje, prvobitno se povući sa tržišta, a to sigurno u ovom trenutku nije opcija i verovatno neće ići u tom pravcu, već će odrediti dozu koja može da se koristi.

Nalazi se u bar 6.000 proizvoda

Aspartam se nalazi u gotovo 6.000 prehrambenih proizvoda i napitaka, i to uglavnom u dijetalnim proizvodima, rekla nam je Milanovićeva ranije.

Obično su u pitanju proizvodi sa oznakom "sugar free", a oni proizvođači koji koriste ovaj veštački zaslađivač dužni su to i da naglase oznakom "sadrži izvor fenilanina". Telegraf Biznis početkom meseca proverio je u kojim sve proizvodima ga ima na našim policama.

Sada, kada je SZO doneo zvaničnu procenu, tek ostaje da se vidi kakav će ona uticaj imati na potrošače, ali i da li će kompanije ipak odlučiti da potraže alternativu aspartamu.

Izglede za ovaj veštački zaslađivač u industriji proverili smo i u kompaniji koja je jedan od vodećih svetskih lidera na polju proizvodnje hrane i pića, Nestle Srbija, čiji proizvodi ne sadrže aspartam.

- Kada je reč o aspartamu, uzimamo u obzir mišljenje zajedničkog stručnog komiteta Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), za aditive u hrani (JECFA), u kom ponovo potvrđuju bezbednost ovog zaslađivača za upotrebu u okviru prihvatljivog dnevnog unosa. S tim u vezi, nastavljamo da pažljivo pratimo naučne procene međunarodnih organa za bezbednost hrane i poštujemo sve važeće propise jer su bezbednost i kvalitet hrane naš najveći prioritet, a svi naši proizvodi su bezbedni za konzumiranje - naglašava Dragana Bešić, menadžerka korporativnih poslova u Nestle Srbija.

- Ujedno, vodimo računa da pažljivo biramo sastojke i primenjujemo stroge standarde kako bismo bili sigurni da su sastojci bezbedni i u skladu sa svim važećim propisima. Takođe, verujemo da će najnovije istraživanje pomenutih organizacija biti značajno za sve proizovođače iz prehrambene industrije - zaključuje.

(Telegraf Biznis)