Sedam zemalja se žali na prekomerni turizam, i Hrvatska je među njima: Uvode zabrane, takse, kazne

Tokom 2020, pa i 2021. neke svetske zemlje, koje se oslanjaju na prihode od turista, "kukale" su kako posetilaca "nema ni za lek".

Ali sada, kada su blokade otklonjene, a turisti ponovo putuju svetom, smeta im njihovo prisustvo.

Teme za vas

Ta pojava se definiše kao "preterani ili prekomerni turizam". U fokusu je najmanje sedam država o kojima piše Forbs, a to su: Holandija, Italija, Francuska, Španija, Portugal i Hrvatska.

Najčešće je reč o državama koje izlaze na more ili nude bogat zabavno-kulturni sadržaj, odnosno mogućnost napredovanja u karijeri. Toliki priliv turista, među kojima ima i dosta digitalnih nomada koji se u jednoj zemlji zadrže i po nekoliko meseci, doveo je do nestašice dostupnih stanova za građane.

Prirodno, stvaraju se i veća gužva, buka, zagušen saobraćaj, zagađenje, otpad, te stoga mnoge popularne destinacije u Evropi menjaju "pravac" svojih kampanja. Umesto da mame turiste, sada ih maltene mole da ne dolaze.

Bukvalno preplavljene turistima, brojne najpoznatije destinacije, poput Amsterdama ili Pariza, postale su neprikladne za život lokalnog stanovništva i pretrpane, nesigurne i neprijatne za posetioce. Lepota, spokoj i jednostavnost stanovanja u tim mestima - vremenom su se izgubili.

Iako ova tema nije dostigla nivo zvaničnog pitanja za vladu Evropske unije, ipak je debata za koju treba tražiti rešenje. Ogroman broj turista — nekada "zlatna koka" za ove vruće turističke tačke — sada je uzrok burne reakcije.

Gardijan piše da je preterani turizam toliko akutan da popularne destinacije sada rade na tome da odvrate turiste i blokiraju dolaske. Širom kontinenta, ali posebno među najpopularnijim gradovima i mestima, lokalno stanovništvo kaže da ne može više da podnese destruktivne efekte prekomernog turizma.

Venecija je, na primer, toliko preplavljena brojem posetilaca da je uvela ulaznicu za pristup gradu i njegovim ostrvima, koja košta od 3 do 10 evra.

Da bi "upravljala" gužvom, Grčka je primenila "sistem termina" za posetioce koji bi da posete Akropolj. Turisti sada čekaju više od dva sata da posete ovu znamenitost u Atini.

Amsterdam je izglasao da se brodovima za krstarenje zabrani ulazak u njegovu glavnu luku, a takođe je pokrenuo i nesvakidašnju kampanju kojom praktično tera turiste. Zovu je još i "kampanjom obeshrabrenja".

Između ostalih mera, zabranjuje i pušenje marihuane na otvorenom, u čuvenom kvartu Crvenih fenjera, dok zvanične kampanje, pre svega, imaju za cilj da oteraju mlade Britance, podstičući ih da se "drže podalje" od Amsterdama.

Foto: Shutterstock

Italija, koja od 2021. takođe zabranjuje ulazak kruzera u Veneciju, uvela je mere i u Rimu za ograničavanje pristupa fontani di Trevi i Španskim stepenicama.

Takođe je počela da naplaćuje ulaznice za posetu Panteonu, u nastojanju da kontroliše gužvu i zaštiti čuveno arhitektonsko čudo. Od juna, grad Firenca zabranjuje nove kratkoročne privatne smeštaje za odmor u svom istorijskom centru, koji je pod zaštitom Uneska.U Portofinu, jednom od najšarmantnijih primorskih gradova na italijanskoj rivijeri, lokalna vlada je uvela zakon da odvrati turiste da se zadržavaju na popularnim mestima radi "selfija".

To su tzv. "zone bez zaustavljanja", koje uključuju "najfotogeničnija žarišta". Kazne se kreću i do 275 evra, ako prekršite ovaj zakon.

U Nici, na francuskoj rivijeri, sa dubokim plavim vodama Azurne obale u podnožju, nedavno su postavljeni neobični predmeti kao odraz ulične umetnosti, na mestima koja su veoma posećena od strane turista: džinovske zamke za pacove koje, navodno, treba „da iskorene i eliminišu turiste-štetočine”.

I jedna od najpopularnijih hodočasničkih destinacija, Santjago de Kompostela u Galiciji, planira da uvede turističku taksu kao način za borbu protiv prekomernog turizma. „S obzirom da grad svake godine prima više od 300.000 turista, kao i hodočasnika, vlasti više ne žele da Santjago de Kompostela bude 'tematski park'“, navodi se.

Lokalni zvaničnici, takođe, planiraju da uspostave kontrolu nad brojem turista u istorijskom centru grada. Majorka, koja je nakon prenaseljene Ibice najtoplije mesto na Balearskim ostrvima, postaje žarište antiturističkih protesta. Tamo se posebno žale na turiste koji ulicom šetaju nagi ili polu-nagi.

Slična mera je već uvedena u Barseloni, gde nedavna lokalna kampanja u vidu grafita pogrešno usmerava turiste, tako da idu što dalje od prepunog parka Guel, koji je dizajnirao Gaudi. I Ibica preuzima svoje mere.

Foto: Shutterstock

Puštanje glasne muzike na mnogim najpopularnijim plažama u Portugalu može biti kažnjivo, a kazne se kreću u rasponu od 200 do 36.000 evra. Samo obala Algarvea, na primer, zabeleži više od milion - uglavnom britanskih - turista tokom špica sezone. Lista zabrana i ograničenja u Portugalu sa kojima se turisti mogu suočiti na plažama uključuje i "neovlašćeno" igranje loptom, kampovanje van kampova, pecanje u kupalištima i prelet avionom na određenoj visini.

U sklopu kampanje "Poštuj grad", ultra-popularni hrvatski biser - Dubrovnik - pokrenuo je sistem odlaganja prtljaga kako bi umanjio buku kofera na kaldrmisanim ulicama centra grada. Opština će, naime, uvesti obavezne ormariće na nekoliko tačaka u ovom gradu, gde će biti zabranjeno bučno guranje prtljaga.

Nove mere za kontrolu prekomernog turizma takođe uključuju zabranu spavanja na javnim površinama, mokrenja na javnim mestima, penjanja na spomenike, javnog ponašanja u pijanom stanju, ispijanja alkohola u blizini zaštićenih javnih prostora (npr. škole), kao i prekršaje u vezi sa drogom. Za sve to su predviđene novčane, ali i zatvorske kazne.

Dubrovnik je od početka ove godine već zabeležio 289.000 dolazaka i 763.500 noćenja.

(Telegraf Biznis)