Edin Đerlek za Telegraf: Ulažem svu svoju energiju u stvaranje jednakih šansi za razvoj svih područja

Foto: Miloš Perić

"Mladi povratnici pokazuju najveće interesovanje za sela u Banatu", poručuje ministar za ravnomerni regionalni razvoj u Vladi Srbije Edin Đerlek. Na toj funkciji je od oktobra 2022. godine, a u intervjuu za Telegraf Biznis pričali smo o do sada postignutim rezultatima, projektima koji su se dobro pokazali u praksi i nastaviće da se primenjuju i u budućnosti, kao i planovima za razvoj najnerazvijenih regiona u Srbiji.

Na tom putu svakako su neizostavne domaće i strane investicije, a primeri dobre prakse na koje se oslanjamo stižu iz Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.

Teme za vas

Na pitanje ,,šta je u srcu njegove politike", ministar Đerlek odgovara:

"Ono čime se vodim i u šta ulažem svu svoju energiju jeste stvaranje jednakih šansi za razvoj svih područja u našoj zemlji te valorizacija njihovih potencijala za dalji rast i razvoj".

Foto: Miloš Perić

• Na funkciji ministra za ravnomerni regionalni razvoj u Vladi Republike Srbije nalazite se od oktobra 2022. godine. Koliko ste zadovoljni postignutim rezultatima do danas?

Problematika regionalnog razvoja je izuzetno zahtevna oblast, traži kompletnu posvećenost, dobar tim i kontinuiranu aktivnost na terenu što smo, verujem demonstirali u veoma kratkom periodu. Za nešto više od godinu dana nebrojano puta sam se uverio da je svaki regionalni problem specifičan, da zavisi od mnogobrojnih faktora, ali ako se uspostavi sistem procedura, nadležnosti i odgovornosti rezultati neće izostati. Jednom rečju, imam razloga da budem zadovoljan postignutim, o čemu govore i statistički podaci, ali istovremeno smo otvorili brojna sistemska pitanja za čije rešavanje je potreban puni kapacitet ne samo kabineta, već ministarstva za ravnomerni regionalni razvoj. U prvom redu potrebno je zakonsku regulativu u ovoj oblasti unaprediti i učiniti da bude što funkcionalnija u cilju sprovođenja strateških ciljeva regionalne politike Srbije. Kad se osvrnem na proteklu godinu najviše sam zadovoljan sa dve stvari: prvo, uspeli smo da rešimo decenijski sistemski problem u regionalnoj politici, izradili smo novi model merenja stepena razvijenosti opština i gradova u Republici, i drugo, uspeli smo da realizujemo veliki broj lokalnih i regionalnih projekata koji su važni za rast i razvoj naše zemlje i to u roku od godinu dana, te da uspostavimo neposrednu komunikaciju sa regionalnim razvojnim agencijama, lokalnim samoupravama i privrednim subjektima, odnosno da susretnim koordiniranim aktivnostima rešavamo brojne probleme širom naše zemlje.

• Godinu iza nas zatvorili ste sa mnogo završenih projekata, a od 2024. otpočeta je sa novim. Jedna od njih je i rekonstrukcija puta na Pešterskoj visoravni. Koliko projekata će biti završeno u tekućoj godini i koliku to vrednost donosi za zemlju?

U prošloj godini sufinasirali smo preko 90 razvojnih i infrastrukturnih projekata širom naše zemlje, naročito u manje razvijenim regionima. Ono što planiramo ove godine jesu dodatna ulaganja u naše opštine, okruge i regione što će značiti veliki broj projekata u cilju dodatnog smanjivanja razlika izmedju regiona kao i unapređivanja kvaliteta života naših građana u svim delovima naše zemlje. Pored direktnog povećanja dodate vrednosti na mikro nivou, najveći efekat podsticanja različitih regionalnih razvojnih projekata je jačanje regionalnih i lokalnih institucionalnih kapaciteta u oblasti strateškog razvojnog regionalnog planiranja.

Foto: Miloš Perić

• Šta će biti prioritet za Vaše ministarstvo u ovoj godini?

Nastavićemo sa dvosmernim aktivnostima: prvo, pokrenućemo izradu krovnih strateških dokumenata politike regionalnog razvoja kroz izmenu zakonske i podzakonske regulative u oblasti regionalnog razvoja, donošenje nove strategije regionalnog razvoja i posebnih programa za područja sa posebnim razvojnim problemima, i drugo, podsticaćemo i dalje regionalne i lokalne projekte koji su direktno u funkciji regionalnog rasta u svim privrednim i drugim oblastima u zavisnosti od razvojnih specifičnosti konkretnog područja. Pored toga, nastojaćemo da regionalne razvojne agencije što više inkorporiramo u sistem. U tom pravcu smo već ovog meseca preduzeli početni korak, naime analiziramo institucionalne kapacitete svih 17 akreditovanih regionalnih razvojnih agencija i sagledavamo efekte njihovog rada u protekloj deceniji.

•  Kojim regionima u zemlji i danas treba najviše ulaganja?

Ovo je krucijalno pitanje. Da bi što preciznije usmeravali regionalnu podsticajnu politiku već smo preduzeli aktivnosti na donošenju posebnog državnog Programa razvoja područja sa posebnim razvojnim problemima. Ovakav program postoji u nekim tranzicionim državama već dve decenije, tako da su nam takva iskustva dragocena. Naravno, u svakoj državi takav program obuhvata specifičnost konkretnih regionalnih problema u zavisnosti od njegove težine koja opterećuje razvoj cele države, obično su to ekstremno depopulaciona područja, područja bez bazičnih infrastrukturnih kapaciteta, područja suočena sa visokom nezaposlenošću, prenaseljena agrarna područja, i dr.

U Srbiji 24 opštine konstantno već pola veka se nalaze u statusu ekstremno nerazvijenih opština, depopulacioni trendovi su posebno negativni u naseljima na prigraničnom području i kontaktnim naseljima sa AP Kosovom i Metohijom. Ovim područjima je potrebna posebna državna pomoć i maksimalni podsticaji jer su od strateškog i bezbednosnog značaja za Republiku.

• Prošle godine je sproveden program podsticanja regionalnog razvoja i rasta za 2023. godinu. Koliko je ukupno novčanih sredstava opredeljeno za te projekte i da li se već vide prvi rezultati? Da li će Program biti nastavljen i u ovoj godini, koliko novca će sada biti opredeljeno?

Drago mi je što smo u prošloj godini u potpunosti zaokružili i sproveli Program podsticanja regionalnog rasta i razvoja na osnovu kojeg smo za projekte izdvojili 363 miliona dinara, od čega smo dodatnih 38 miliona dinara obezbedili rebalansom budžeta. Rezultati su više nego vidljivi, njih prati jasna statistika i mnogobrojni realizovani projekti koji donese direktnu korist našim građanima što je za nas najvažnije i čime se rukovodimo u selekciji projekata koje sufinansiramo. Što se tiče ove godine, već u prva tri meseca ćemo uložiti približan iznos prošlogodišnjih sredstava, za koje je već raspisan Javni poziv od strane Kabineta za ravnomerni regionalni razvoj, tako da ćemo odmah krenuti sa realizacijom novih projekata unutar naših regiona.

• Možemo da očekujemo učešće stranog kapitala u regionalnom razvoju? Na koga možemo da se oslonimo? Koje zemlje po Vašem stručnom mišljenju sprovode dobar primer regionalnog razvoja?

Bez investicija domaćih i stranih nije moguće pokrenuti regionalni rast i proces smanjivanja regionalnih razlika. Dinamičan rast privrede na makro nivou u periodu nakon sprovedene fiskalne konsolidacije, nije bio moguć bez SDI - stranih direktnih investicija, jer su čitavi regioni bili tranziciono industrijski devastirani. To se posebno odnosi na regione u kojima su nosioci razvoja bili veliki industrijski sistemi (Bor, Smederevo, Prijepolje, Priboj, Kragujevac, Loznica, Majdanpek, Knjaževac, Leskovac, Šid). Regionalna dimenzija modela rasta baziranog na privlačenju stranog kapitala najbolje se vidi u regionalnom rastu Sremske, Borske, Rasinske, Nišavske i Podunavske regionalne oblasti. Težište u narednom periodu je svakako privlačenje visokotehnoloških investicija, ulaganje u inovativne i tehnološki sofisticiranije regionalne projekte. U tom smislu su nam dragocena iskustva razvijenih tranzicionih srednjeevropskih ekonomija, koje su uspele da preokrenu trend tranzicionog rasta regionalnih razlika, i koje su nam slične po brojnim razvojnim faktorima, države kao što su Češka Republika, Mađarska, Ruminija i Slovačka.

Foto: Miloš Perić

• Kada se spominje regionalni razvoj, nekako se provlači i pitanje povratka mladih u rodne krajeve. Kako vidite rešenje njihovog povratka i decentralizaciju u zemlji?

Poslednjih par godina Vlada Republike Srbije je donela niz sistemskih mera za mlade povratnike, uvedeni su poreski i carinski podsticaji, olakšice za lakše zapošljavanje, stambene kredite i dr. Proces digitalizacije za mlade povratnike pruža posebne prilike. U tom kontekstu je i fokus države na otvaranje naučnih parkova i realizacija projekta BIO 4 kampusa. Imajući u vidu izrazite depopulacione trendove na prigraničnom i ruralnom području posebnu regionalnu dimenziju imaju državni podsticaji za povratak na selo, vidimo da je najveće interesovanje za sela u Banatu.

Povratak mladih je posebno bitan za područja sa posebnim razvojnim problemima, tako da će se iz ugla ministarstva za regionalni razvoj poseban akacenat u ovom programu usmeriti na modele podsticaja povratka mladih na ova područja. Drugi deo vašeg pitanja koji se odnosi na proces decentralizacije je dosta kompleksan i zahteva malo veći prostor.

Prvo, praksa je pokazala da i centralizovani i decentralizovani sistemi mogu biti i efikasni i neefikasni, u zavisnosti od istorijskog, kulturnog i političkog nasleđa. Drugo, praksa procesa decentralizacije u državama EU je pokazala da se regionalna i lokalna odgovornost povećala u trošenju sredstava, ali da je i dalje velika zavisnost od centralnog nivoa vlasti. Ono što nije sporno, efikasnost decentralizovanih javnih politika najviše zavisi od koordinacije između različitih novoa vlasti. U regionalnoj ekonomiji prihvaćen je stav da se veća efikasnost sprovođenja regionalne politike obezbeđuje kroz hijerarhijski izdiferencirane sisteme odlučivanja, u kome aktivno učestvuju brojni regionalni i lokalni akteri. Treba napomenuti, a na to nas opominju brojna evropski primeri, da decentralizacija nije sama po sebi cilj, i ne može po automatizmu da smanji regionalne disparitete, ali, ono što je najvažnije, regionalni nivo predstavlja dobar institucionalni okvir za upravljanje i vođenje efikasne regionalne politike. Treba reći, decentralizovana kontrola resursa u određenim društvenim uslovima, kao što su nerazvijenost, siromaštvo, propadanje prirodnih resursa i sl., može i da zaoštri konflikte. Ukratko, mišljenja sam da je za početak regionalne decentralizacije najvažnije uspostaviti efikasan srednji-regionalni nivo planiranja i odlučivanja na celoj teritoriji Republike.

Foto: Tanjug/MRRR/Miloš Perić

• Da li će ove godine biti reči o novčanim sredstvima za žensko preduzetništvo? Kojoj kategoriji će biti namenjeni ako ih bude?

U prošloj godini smo dodelili 84 granta - bespovratne finansijske pomoći u iznosu od 250.000 dinara za žensko preduzetništvo. To je bio veoma uspešan projekat koji je u celosti realizovan u opštinama Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Planiramo i dalje da nastavimo sa istom praksom, sa posebnim akcentom na žene preduzetnice i mlade preduzetnike kao i preduzetnike osobe sa invaliditetom.

• Šta je u srcu Vaše politike?

Ono čime se vodim i u šta ulažem svu svoju energiju jeste stvaranje jednakih šansi za razvoj svih područja u našoj zemlji te valorizacija njihovih potencijala za dalji rast i razvoj. Pored toga, jasno mi je da bez institucionalne izgradnje regionalne politike to nije moguće. Zato smatram da prioritet mora biti mobilizacija brojnih aktera u sprovođenju regionalne politike u cilju izgradnje efikasnog institucionalnog okvira politike regionalnog razvoja, sa jasno razgraničenim vertikalnim i horizontalnim nadležnostima, obavezama i odgovornošću svih nosioca vlasti.

(Telegraf Biznis)