Vlasnik fabrike Nelly zapretio tužbama: Advokat nam otkriva ko je zapravo u opasnosti

Povreda Zakona o radu kao i prava radnika koje ovaj Zakon garantuje je ozbiljna stvar. Ova nedelja donela je buru negativnih reakcija na društvenim mrežama posle objave navodnog sapštenja radnicima fabike Nelly iz Loznice. Prema saopštenju koje je navodno sačinio vlasnik kompanije Mitar Obradović radnici, između ostalog, više nemaju pravo na slobodne dane, u slučaju da ne ispune normu plata im se smanjuje na minimalac a nedeljom će raditi besplatno.

Ispod objave navodnog saopštenja krenulo je da se ređa mnoštvo negativnih komentara a neki su čak i pozivali na bojkot kompanije i njenih proizvoda.

Teme za vas

Ekipa rubrike Telegraf Biznis uputila se u ponedeljak  u Loznicu gde je ekskluzivno razgovarala sa vlasnikom kompanije Nelly, Mitrom Obradovićem, koji je rekao da će "svi koji su komentarisali biti pronađeni" kao i da će ih sve do jednog tužiti.

Usled obećanja vlasnika kompanije Nelly da se "neće smiriti" dok ne pronađe sve koji su delili objavu i ispod nje ostavljali negativne komentare zbog navodne povrede Radnog prava, Telegraf je kontaktirao advokata i upitao na koji način Zakon štiti ove ljude.

Kako su nam poručili iz advokatske kancelarije Pekić, Ustavom Srbije je zajemčena sloboda izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način šire obaveštenja.

Takođe, sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Odluka Ustavnog suda

Odlukom Ustavnog suda iz 2016. godine, Ustavni sud je ukazao na svoj stav da sloboda izražavanja predstavlja pravo da se neometano od bilo koga izražavaju informacije, bez obzira na sadržinu i njihovo dejstvo (nezavisno od toga da li informacija predstavlja činjenični, vrednosni ili mešoviti sud, da li je informacija politička, obrazovna, informativna, sa naučnom, umetničkom ili nekom drugom vrednošću), a da pri tome sloboda izražavanja može obuhvatati i određen stepen preterivanja ili čak provociranja. Sud dalje konstatuje da se prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, sloboda izražavanja, koja je zaštićena članom 10.

Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, primenjuje ne samo na informacije koje se povoljno prihvataju ili se smatraju neuvredljivim ili indiferentnim, već i na one informacije koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju neki deo populacije, sa objašnjenjem da su takvi zahtevi pluralizma, tolerancije i otvorenosti uma, bez kojih nema "demokratskog društva".

Ukoliko neko na društvenim mrežama neovlašćeno objavi ili prikaže tuđe spise, bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, i time osetno zadre u lični život tog lica, izvršiće krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, sankcionisano članom 145 Krivičnog Zakonika.

Važno je naglasiti da kako bi postojalo ovo krivično delo, neophodno je utvrditi da je usled radnji okrivljenog došlo do “osetnog zadiranja” u privatni život oštećenog.

Takođe, Krivični Zakonik propisuje krivično delo Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, te bi lice bilo krivično odgovorno ukoliko u nameri narušavanja poslovnog ugleda drugog, iznosi o njemu neistinite podatke ili neistinito prikazuje njegovo poslovanje.

Prema Presudi Vrhovnog kasacionog suda iz 2022. godine, za postojanje ovog krivičnog dela neophodna je namera okrivljenog da, iznošenjem neistinitih podataka, a ne vrednosnih sudova, ugrozi ili poremeti poslovanje privatnog tužioca.

(Telegraf Biznis)