Šta se dešava? Proterali Hrvate iz svog kraja, ne nazire se kraj: "Na svakoj drugoj kući tabla za prodaju"

Svi koji su u poslednjih godinu-dve pokušali da kupe stan ili kuću znaju koliko je ta potraga postala prava nemoguća misija. Ne samo zbog vrtoglavo visokih cena nekretnina, već i zato što ih jednostavno - nema. Nema ih na tržištu, nema u oglasima, a ako se i pojave, već su rezervisani ili prodati u istom trenutku.

Jedna korisnica foruma podelila je svoje iskustvo: sela je da "čisto da vidi šta ima" od stanova u Zagrebu i šokirala se. Kako kaže, toliko su joj se izmenili kriterijumi da joj je cena od 3.600 evra po kvadratu počela da deluje sasvim prihvatljivo. A realno - to nema nikakvog smisla. Jer za te pare, većina ljudi u Hrvatskoj, ali i šire, može da priušti jedva garsonjeru ili jednosoban stan - a ne porodični dom u kom bi svaki član imao svoju sobu.

Teme za vas

"Gde su nestali svi stanovi?"

Jedan Hrvat otvorio je na Redditu temu pod naslovom: "Zašto je takva nestašica stanova/kuća?"

I odmah dodao:

- Znam, sad ćete početi sa standardnim frazama - poskupeli su materijali, radna snaga, gradnja - to svi ponavljaju kao papagaji. Mene zanima nešto drugo: kako je pre samo 3-4 godine bilo moguće kupiti normalan stan po normalnoj ceni, a danas ničega nema? Gde su sve te nekretnine nestale? Jesu li ih svi pokupovali da bi 'čistili' pare i čuvali novac u cigli?

Većina sagovornika složila se: nekretnine su odavno prestale da budu krov nad glavom - danas su finansijska imovina, kao akcije ili zlato.

- Kad svi sa nekom ušteđevinom požele da kupe još jedan stan - bilo za rentu, bilo da im deca imaju kasnije - onda ponuda jednostavno puca. Nema dovoljno stanova ni za po jedan po glavi, a kamoli za još jedan, treći, peti…

Investicije, a ne domovi

Nekretnine se danas posmatraju kao najstabilnija investicija - inflacija ih ne nagriza, uvek mogu da se izdaju, cene stalno rastu.

- U Dalmaciji svi imaju isti cilj: ako ništa nisu nasledili, žele da kupe nešto; ako već imaju, žele još jednu nekretninu za izdavanje. Stan više nije mesto za život - to je bankomat - pišu komentatori.

Rešenja? Teoretski, da. Praktično - politički samoubilačka

- Državne mere za jeftiniji najam su besmislene. Jedino što bi imalo efekta jeste da se ozbiljno oporezuje svaka kupovina druge, treće ili četvrte nekretnine. Ali to bi bio politički harakiri - nijedna stranka to neće da uradi.

Dodaju i da bi pomoglo da se razvije infrastruktura oko gradova - brži prevoz, metro, železnica - kako bi ljudi mogli da žive van urbanog centra, ali bez gubitka vremena na put.

"Cigla čuva novac"

Sve češće se ponavlja fraza: "Cigla čuva novac." Investitori, pa i obični ljudi, u stanovima vide sigurnu zaštitu od inflacije.

- Prava svrha stanovanja je izgubljena. Danas je najvažnije da stan može da se izda ili proda s profitom. To što bi neko možda želeo da živi u tom stanu - to više nikoga ne zanima.

A šta je sa ostatkom zemlje?

Nestašica je, slažu se svi, problem velikih gradova i obale. U unutrašnjosti - druga priča.

- Imaš ti kuća koliko hoćeš u Slavoniji, Baranji, Lici, Gorskom kotaru. Samo provozaj se - svaka druga ima tablu 'na prodaju'. Ali šta vredi kad tamo niko neće da živi? Nema posla, nema bolnica, škola, vrtića. Ljudi su pobegli jer nisu mogli da prežive.

Centralizacija pojela sve

Jedan korisnik podvlači suštinu:

- Hrvatska je ekstremno centralizovana. Sve se gura u Zagreb, ostalo je opustošeno. Ljudi su natrpani u prestonicu, državne kancelarije su pune administracije, sve se dešava tamo. Ostatak zemlje zjapi prazan - kao Rusija. Nigde u Evropi politika ne liči toliko na Moskvu kao što u Zagrebu.

Svi žele stan u Zagrebu i apartman na moru. Svi koji imaju nešto para ulažu u nekretnine. I dok tako razmišlja ceo jedan narod - dok je stan simbol sigurnosti, a ne mesto za život - nestašica će rasti. Cene će rasti. A rešenja će ostati samo teorijska.

(Telegraf Biznis/Dnevno)