Stefan za otpuštanje u Folksvagenu saznao iz medija: "I moj otac je tamo radio, umro je čim se penzionisao"

Četvrtak popodne kod "Kapije 17", glavne fabrike i srca "Folksvagena" (VW) sa oko 60.000 zaposlenih. Smena se menja. Stotine radnika izlaze iz fabrike, isto toliko ih ulazi. "Bild" želi da zna kako se osećaju nakon katastrofalnih vesti: planirano je ukidanje 50.000 radnih mesta. Mnogi samo kratko pogledaju i okrenu glavu, neki odmahuju rukom, drugi tiho dobacuju: "Bolje ne." Samo jedan čovek zastaje: Stefan B. (54). "Nemam straha. Ispričaću vam kako se osećam!", kaže on.

Kao i skoro svakog dana u poslednjih 36 godina, ovaj samac se pre svoje osmočasovne jutarnje smene dovezao autobusom dvanaest kilometara iz sela Ajšot (oko 800 stanovnika). Radna nedelja od 40 sati, oko 2.600 evra neto plate. Do pre ne tako davno, život radnika u "Folksvagenu" bio je siguran. Sve dok se ove nedelje sve nije definitivno uzdrmalo.

Teme za vas

Ovako je saznao za masovna otpuštanja u VW-u

To da će 50.000 radnih mesta u "Folksvagenu" biti ukinuto, Stefan je saznao iz medija.

"Ne, interno nam niko ništa nije rekao", priča on. "Preko radija, televizije, Fejsbuka sam to saznao."

To je vest koja ga pogađa pravo u srce. Na kraju krajeva, njegova porodica već dve generacije radi za "Folksvagen". Stefan poziva reportere "Bilda" u svoju montažnu kuću. Njegov otac Norbert, po struci zidar, sam ju je sastavio. I on je bio radnik u VW-u, 25 godina u fabrici, između ostalog i kao kranista. Danas Stefan ovde živi sa sestrom. U pravoj "VW kući", plaćenoj od fabričke plate i smenskog rada.

"Moj otac je radio celog života", kaže Stefan. "Čim je otišao u penziju, umro je od moždanog udara. Sa samo 57 godina."

Njegova sopstvena priča u VW-u počela je sa 16 godina, kada je počeo obuku za mehaničara proizvodnje. "Tada je atmosfera bila zaista dobra", priseća se on. "Prvo sam sklapao 'Golf', kasnije 'Tiguan'."

"Svako se pita: Ko je sledeći na redu?"

Već deset godina radi u takozvanom "Supermarketu", odeljenju za komisioniranje sitnih delova. "Pakujemo stvari za liniju. Baterije, obloge, sve." Ali otkako je objavljeno masovno smanjenje broja radnika, atmosfera je "više nego deprimirajuća", kaže Stefan. "Svako se pita: Ko je sledeći na redu?"

Rezignacija se širi

"Još uvek smo potrebni", kaže Stefan. "Ali čuje se: još dve, tri godine – i kod nas bi sve moglo da nestane." Razlog je navodno prebacivanje zadataka na spoljne firme. Tako se šapuće. Koliko ima istine u tim glasinama? Nejasno je. Ali trenutne vesti su već dovoljno loše. Tada Stefan izgovara rečenicu koja trenutno muči mnoge u Volfsburgu i zvuči gotovo rezignirano: "To me čini tužnim. Ali ne možemo to da promenimo."

(Telegraf Biznis/Bild)