Knjiga stara 118 godina upozorava na ono što danas živimo: Zaboravljeno delo razotkriva bogate vladare sveta?

Na prvi pogled, „Gvozdena peta“ Džeka Londona izgleda kao politički roman iz davne 1908. godine. Međutim, više od jednog veka kasnije ova knjiga ponovo privlači pažnju ekonomista, investitora i analitičara koji u njoj vide neobično precizan opis sveta u kojem danas živimo. Ne zato što je London mogao da predvidi budućnost, već zato što je razumeo kako se ekonomska moć vremenom koncentriše i kakve posledice to može imati po društvo.

Foto:Screenshot/IMDB/Poster/Bookcover

Teme za vas

Dok većina čitalaca Džeka Londona pamti po romanima „Zov divljine“ i „Beli očnjak“, upravo je „Gvozdena peta“ njegovo najambicioznije delo. To nije knjiga o revoluciji, već o ekonomiji. O tome šta se događa kada kapital prestane da bude sredstvo razvoja i postane instrument kontrole.

London u romanu zamišlja svet u kojem nekolicina industrijalaca, bankara i vlasnika velikih kompanija postepeno preuzima stvarnu vlast. Izbori i institucije formalno postoje, ali ključne odluke donosi uski krug ljudi koji raspolaže kapitalom. Upravo taj sistem naziva „Gvozdenom petom“ - simbolom moći koja ne mora da viče da bi bila apsolutna.

Jedna od najupečatljivijih rečenica iz romana glasi:

„Vi mislite da istoriju stvaraju ljudi. Ne. Istoriju stvaraju ekonomske sile.“

Bez obzira na to da li se neko slaže sa ovom tvrdnjom, teško je osporiti da su upravo ekonomija i kapital poslednjih decenija postali glavni pokretači globalnih promena. Tržišna vrednost pojedinih kompanija danas premašuje bruto domaći proizvod brojnih država, dok odluke nekoliko velikih tehnoloških i finansijskih korporacija utiču na milijarde ljudi širom sveta.

Foto:Screenshot/You Tube

Zbog toga mnogi ekonomisti smatraju da se najvažnije pitanje 21. veka više ne odnosi samo na rast privrede, već na raspodelu ekonomske moći.

London je mnogo pre pojave digitalne ekonomije upozoravao da se tržište može promeniti kada konkurencija postane privid, a kapital počne da se okuplja u sve manjem broju ruku. Njegova vizija nije bila kritika bogatstva, već upozorenje na posledice njegove prevelike koncentracije.

U jednom trenutku glavni junak Ernest Everhard izgovara rečenicu koja se i danas često citira:

„Vaša oligarhija neće pasti zbog svoje snage, već zbog sopstvene pohlepe.“

To je misao koja se može primeniti na gotovo svaku ekonomsku krizu. Od Velike depresije, preko finansijskog sloma 2008. godine, pa do savremenih rasprava o monopolima, veštačkoj inteligenciji i ogromnoj tržišnoj moći globalnih tehnoloških kompanija, jedno pitanje ostaje isto - gde prestaje zdrava konkurencija, a počinje dominacija?

Zanimljivo je da London nije smatrao novac neprijateljem društva. Naprotiv, razumeo je njegov značaj bolje nego što se često misli. Njegova kritika bila je usmerena prema sistemu u kojem ekonomska moć postaje toliko velika da počinje da oblikuje politiku, zakone i svakodnevni život građana.

U tome se krije razlog zbog kojeg se „Gvozdena peta“ danas ponovo čita. Ne kao proročanstvo, već kao upozorenje da nijedna ekonomija nije trajno imuna na preveliku koncentraciju moći. Savremeni svet više ne pokreću samo fabrike i čeličane o kojima je London pisao. Danas tu ulogu imaju podaci, algoritmi, digitalne platforme i globalni investicioni fondovi. Međutim, suštinsko pitanje ostalo je isto.

Ko zapravo upravlja ekonomijom?

Možda je upravo zato jedna druga Londonova misao i dalje toliko snažna:

„Moć nikada dobrovoljno ne odustaje od svojih privilegija.“

Ovu rečenicu moguće je tumačiti na različite načine, ali ona podseća da se ekonomski sistemi ne menjaju sami od sebe. Oni se menjaju kada se promene tehnologija, tržište, institucije ili odnos snaga između kapitala, rada i države.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

Više od sto godina nakon objavljivanja, „Gvozdena peta“ ostaje jedna od retkih knjiga koja ne pokušava da predvidi budućnost, već objašnjava obrasce koji se iznova ponavljaju. Upravo zato ona danas nije zanimljiva samo ljubiteljima književnosti, već i svima koji pokušavaju da razumeju zašto su pitanja monopola, nejednakosti, globalnog kapitala i uticaja velikih korporacija ponovo u središtu ekonomskih rasprava.

Možda najveća vrednost ovog romana nije u tome što nudi odgovore. Njegova snaga leži u tome što čitaoca tera da postavi jedno pitanje koje ni posle više od jednog veka nije izgubilo na značaju: da li ekonomijom upravljaju tržišta ili oni koji imaju dovoljno moći da ih oblikuju?

(Telegraf Biznis)