Najuticajnija dama austrijske startap scene: Ne prodaje se ideja, nego biznis

Da li samo velike kompanije stvaraju radna mesta? Ne nužno. Startapi mogu da zaposle i stotine ljudi. Sa kojim problemima se oni suočavaju na Balkanu, ali i u Austriji, i koja je razlika između ove dve zemlje, ali i koliko je teško biti žena u IT sektoru, u intervjuu za Telegraf Biznis govori Selma Prodanović, koja je osnovala Startap akademiju. Ne čudi što je nazivaju najuticajnijom damom austrijske startap scene.

Iako Austrijanka, Selma je deo kampanje Europeans Making a Difference, u kojoj je odabrano 6 žena, među kojima i naša košarkašica Nataša Kovačević. Kampanja promoviše Zapadni Balkan i pre svega osnaživanje žena.

Teme za vas

• Zovu vas najuticajnijom damom startap scene, otkuda to i šta za vas predstavlja taj nadimak?

- S jedne strane, jedno veoma lepo priznanje za rad koji sam uložila toliko godina na startap sceni, ali s druge strane, stvara odgovornost. Najlepša posledica jeste to što ljudi godinama kasnije kažu da su me slušali nekada i da ih je to podstaklo da postanu preduzetnici, i da su osnovali svoju firmu. Konkretno osnivači startapa mi govore da im je pomoglo to što sam im bila mentor ili radila s njima. To su lepe stvari.

Osnovno je to što samo svojim radom, kao žena, preduzetnica i investitor, mogu da iskoristim svoju poziciju radi promovisanja startapa.

• Koliko je teško biti dama IT u industriji, posebno na ovim prostorima?

- Nisam se previše obazirala na to. Htela sam jednostavno neke stvari da promenim i dosta sam se na to fokusirala. Činjenica jeste da ima vrlo malo žena, ne samo u IT-ju, nego i u kompanijama, ta investicijska scena je takođe slaba, ali već vidimo pomake širom sveta i u regionu. Vidi se da ima sve više žena i bitno je da jedna drugu podržavamo, ne samo u poslovnom smislu, nego i kao žene. To je budućnost.

• Da li se tu razlikuje pogled kada poredimo Balkan i Austriju?

- Ono što je sigurno, na Balkanu i u celoj regiji žena je uvek radila i bila važna u društvu, ekonomiji... U poređenju sa Austrijom, žene s Balkana su u prednosti. To je činjenica, imali smo i predsednice i odrasli smo na takvim primerima, sa majkama koje su radile, ili su imale svoje firme. Rekla bih da je to za nas više uobičajeno, nego za njih, ali ne znači da nije teže, i svakako je teže ženama da uspeju u određenim industrijama, ali mislim da je Balkan za nijansu u prednosti.

• A kada govorimo o samim startapima, koliko se razlikuje razvoj u Austriji i na Balkanu?

- Razvoj startapa u ovom obliku kakvog ga poznajemo u poslednjih desetak godina se intenzivno razvijao u Austriiji, dok je u regiji to još uvek bilo zbog raznih posledica, uzroka, a zapravo tek poslednjih godina vidimo neke značajnije pomake.

Generalno, infrastruktura koja je preduslov za razvoj startapa ovde nije adekvatna ili ne postoji. Nije samo do toga da li neko želi da osnuje svoj startap, nego i do strukture i ekosistema koji to podržava, novca koji je na raspolaganju, znanja ljudi koji su to već prošli. Potrebno je da se na tome dodatno radi.

Što se tiče samih ljudi, imamo izuzetno obrazovane ljude koji su spremni da rade, da rešavaju probleme, da idu napred. Dakle, nije stvar u pojedinicma nego ekosistemu na kome mora da se radi.

• Šta biste izvojili kao prednosti, a šta kao mane kada govorimo o tim relacijama? Kakav je odnos zarada?

- O zaradama je nezgodno govoriti, pre se može pričati o vrednosti startapa, o tome koliko može da dobije od investitora.

• Na tu temu je održana i akademija u kojoj ste imali učešće, kakvi su efekti i prema vašem mišljenju, koliko je važno to međusobno deljenje znanja?

- Upravo ta implementacija je važna, odnosno ono što vodi ka većoj vrednosti. U tom programu je učestvovalo 30 startapa, onih koji su stvorili dodatna radna mesta. To su stvari o kojima treba govoriti.

Prvo, svaki od tih startapa rešava neki problem koji postoji. A ako kažemo da u našoj regiji ima više problema nego u Zapadnoj Evropi, možete na to gledati sa dve strane - kao stvaran problem ili mogućnost da ljudi naprave više.

• Da li takvi imaju najveće šanse?

- Osnovna karakteristika preduzetništva je da ima razlog odnosno neki problem koji želi da reši, to je razlog zašto se osnivaju firme. Ne osnivaju firme jaki, poznati i bogati, nego oni koji rešavaju neki stvarni problem. Ta činjenica poboljšava kreativnost, inovativnost i želju za rešavanjem izazova.

U tom smislu, mi imamo više potencijala nego druge zemlje.

• A mana?

- Mnogo više problema, teži položaj i ograničene mogućnosti. Uz svako rešenje dolazi novo zaposlenje i nova radna mesta, dolazi do toga da se kompletna privreda oko toga okreće, da se ljudi osećaju sposobni da nešto naprave. Svaki uspeh tih malih firmi je inspiracija za druge da i oni nešto pokrenu. Toga bi trebalo svi da budemo svesni. To je tzv. efekat grudve - kada nekoliko njih krene u nešto, dovoljno je da četvoro stvarno iznedre rešenje, i to onda inspiriše druge da se uključe.

Smatram da takav načina razmišljanja, u okviru preduzetništva ili startapa, može svako da ima, jer je to prokativna vrsta razmšljanja.

• Greška je i da se startapi, posebno kod nas, vezuju isključivo za IT?

- Da, ne moraju da budu iz IT oblasti. Ono što razlikuje startap od neke "klasične" firme jeste mogućnost da brzo raste. Ali, i to je stvar biznis modela. Dosta radim sa firmama i programom UN za održivi razvoj. Postavljeni su ciljevi održivog poslovanja za 193 zemlje sveta. Svako ko osnije firmu može da pogleda da li i kako on može da doprinese tome.

S druge strane, istina je da jesu najviše vezani za IT. Danas šta god da radite, morate da imate aplikaciju, veb sajt, na neki način je to na internetu, čak i sama produkcija i proizvodnja se tako mogu poboljšati. Sve što danas radite ima veze sa IT, i digitalizacijom.

U krajnjoj liniji, Srbija ima ministra za inovacije, zar ne? Onog momenta kada vi stavite inovaciju u ministarstvo jasno je da želite nešto da promenite i idete ka budućnosti i podršci mladima.

• Kakva su vaša predviđanja za 2020. godinu? Šta investitori traže?

Moj stav je da pravljenje novih firmi uvek mora imati neki razlog postojanja, u smislu rešavanja nekog problema. Naravno, jedno vreme investije su se odnosile na stotu aplikaciju za fotografiju, ali sada se već traže rešenja. Imamo dovoljno problema u svetu, i investitori to traže.

Srbija može da ima, na primer, neki problem za koji će neko naći rešenje, a to isto rešenje može biti primenjivo i u još 30 drugih zemalja. To je ono o čemu treba razmišljati i van svog tržišta. Dalje, razmišljati koje su to druge zemlje, gradovi, regije, kojim ljudima je potrebno baš to rešenje. To postaje globalni princip - "nije više problem samo u mom selu".

• A kada govorimo uopšteno, kada je pravi trenutak da nekome prodate "veliku ideju"?

- Nikada se ne prodaje ideja, ona je tu jednokratna, ali u suštini ne vredi ništa. Ono što je bitno jeste implementacija, ona se prodaje. Prodaje se nešto što je napravljeno. Ljudi se često slepo drže ideje, ne žele o njoj da pričaju, misle da će je neko ukrasti, a to nema nikakvog smisla. Poenta je da se ona realizuje.

Bitno je implementirati je, jer kad se vidi njen smisao, onda se može početi razgovarati o prodaji.

• Ko je vaš favorit?

- Svojevremeno je bio Jahu, ali je Gugl napravio bolju implementaciju. Ideja je bila manje-više ista, ali je implementacija bila bolja, drugačija, i Gugl je postao jači i veći. Ne prodaje se dakle ideja, nego biznis.

Jesam Austrijanka, ali pratim rodnu BiH, i regiju, drago mi je što vidim da se stvari u regionu menjaju, ima sjajnih ljudi, sjajnih ideja, ali mora da im se pomogne, da se razvijaju jer nije lako, iako je potencijal tu.

(Vesna Bjelić - v.bjelic@telegraf.rs)