• 0

Najviše smo ugroženi na poslu, u bolnici i u prodavnici: U svetu 40 godina brane podatke, u Srbiji tek početak

, Telegraf Biznis

Na zaštitu podataka je uticao razvoj digitalizacije u našem društvu i uvođenje sve većeg broja elektronskih usluga kao što su e-banka i e-zdravlje, koje olakšavaju život građana, sa jedne strane, ali i predstavljaju nove izazove zaštiti podataka o ličnosti, sa druge strane, kaže sagovornik Telegraf Biznisa

  • 0
Poverenik Milan Marinović

Foto: Kancelarija poverenika

Danas je Dan zaštite podataka o ličnosti, a iako Srbija ima dobar pravni okvir, postoje teškoće u njegovoj primeni. Nažalost, i u prošloj godini se pokazalo da je svest o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji na, još uvek, nezadovoljavajućem nivou, kažu za naš portal iz Kancelarije Poverenika građana.

Nedovoljan je odziv organa vlasti da obaveste poverenika o licu za zaštitu podataka o ličnosti i time ispune svoju zakonsku obavezu, na primer.

Mapirana 142 slučaja povrede privatnosti od čega se dve trećine odnose na povredu ličnih podataka građana. Najčešće su se te povrede dešavale u radnom okruženju, zdravstvenom sektoru, u oblasti potrošačkih prava, a najčešće su dolazile od organa vlasti, javnih institucija, ali i kompanija i privrednih subjekata.

Poverenik građana Milan Marinović u razgovoru za Telegraf Biznis govori o tim temama, i ističe da je zadovoljan nacrtom Strategije koja donosi nekoliko važnih novina. Između ostalog, veća ovlašćenja za poverenika, jasne sankcije ali i promene poput onih koje donosi pandemija. 

 

  • Institucija Poverenika i ove godine tradicionalno obeležava Dan zaštite podataka o ličnosti. Šta je obeležilo zaštitu podataka u prošloj godini i koja su Vaša očekivanja iz ove oblasti u ovoj godini?

- Zaštita podataka o ličnosti u prošloj godini je bila u onoj meri redovna koliko je prošla godina bila specifična zbog još uvek postojećeg stanja pandemije. U tim uslovima i dalje je u fokusu bila zaštita podataka o zdravlju građana. Osim toga, na zaštitu podataka je u velikoj meri uticao nagli razvoj digitalizacije u našem društvu i uvođenje sve većeg broja elektronskih usluga kao što su e-banka i e-zdravlje, koje značajno olakšavaju život građana, sa jedne strane, ali i predstavljaju posebne nove izazove zaštiti podataka o ličnosti, sa druge strane.

Nažalost, i u prošloj godini se pokazalo da je opšta svest o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji na, još uvek, nezadovoljavajućem nivou i da postoji nužnost za podizanje te svesti na svim nivoima, kako kod rukovalaca ličnim podacima građana tako i kod samih građana koji nisu dovoljno svesni potrebe da štite svoje podatke o ličnosti i posledica koje mogu nastupiti ukoliko to ne rade na pravi način.

  • Učestvujete u izradi nove Strategije zaštite podataka o ličnosti koju je inicirala Vlada. Кakva su Vaša očekivanja, recite nam nešto više o tome?

- Zaključak je da je u cilju sveobuhvatnog regulisanja zaštite podataka o ličnosti neophodno doneti Strategiju zaštite podataka o ličnosti. To će praktično biti prva strategija kojom će biti regulisana ova oblast pošto je strategija koja je doneta 2010. godine ostala „mrtvo slovo na papiru“ iz razloga što nikada nije donet akcioni plan za sprovođenje te strategije niti je oformljena stručna grupa koja bi se tim poslom bavila. Donošenje strategije će biti nužan, ali samo prvi, korak ka unapređenju zaštite podataka o ličnosti u Srbiji.

Bezbednost dece na internetu, internet, dete

Foto: Pixabay

Strategija bi, kao prvi zacrtani cilj, trebala da dovede do izmena i dopuna postojećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti a zatim da omogući usklađivanje svih zakona koji se bave obradom podataka o ličnosti sa izmenjenim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da reguliše sada neregulisane oblasti koje su od izuzetne važnosti za ostvarivanje i zaštitu ovog ljudskog prava a reč je o: obradi podataka o ličnosti putem video nadzora, obradi biometrijskih podataka o ličnosti, odnosu digitalizacije i upotrebe veštačke inteligencije pri obradi podataka o ličnosti i slična pitanja.

  • Vaša institucija održala je veliki broj obuka u prethodnoj godini iz oblasti zaštite podataka o ličnosti. Da li ćete nastaviti i u ovoj godini da se bavite edukacijom?

- Edukacija u oblasti zaštite podataka o ličnosti je trajno opredeljenje Poverenika i njegove službe. Ne samo da ćemo nastaviti da se bavimo edukacijom već ćemo je podići na jedan kvalitativno viši nivo. U tu svrhu planirano je da u novoj organizaciji rada Službe Poverenika, koja se upravo radi, bude predviđen poseban sektor za edukaciju čiji zadatak će biti da analizira postojeće stanje i da utvrdi potrebe za edukacijom u ovoj oblasti a zatim i da konkretno osmisli i sprovede edukaciju. Osim toga, kada je u pitanju edukacija na jednom stručno višem nivou, nastavićemo da učestvujemo u kratkim programima studija koju organizuju fakulteti koji se bave ovom temom.

  • Dosta se govori o opasnostima koje prate upotrebu društvenih medija kod dece – dezinformacije, briga o privatnosti, zloupotreba ličnih podataka, digitalno nasilje. Na koji način se najmlađa populacija, osnovci i srednjoškolci, mogu bolje upoznati sa načinom zaštite svojih podataka, a na koji način studenti?

- Deca i omladina zaista spadaju u posebno osetljive grupe kada je u pitanju zaštita njihovih podataka o ličnosti uopšte a posebno u digitalnom okruženju. Zbog toga su neretko žrtve tzv. „internet predatora“ i često trpe veoma velike posledice od značajnog negativnog uticaja na njihov emotivni razvoj, pre svega.

Zato njima mora biti posvećena posebna pažnja a kao najznačajniji korak u podizanju njihove svesti o značaju zaštite sopstvenih podataka o ličnosti smatram da je potrebno uvesti zaštitu podataka o ličnosti u nastavno-naučne programe osnovnih i srednjih škola u okviru nekog od već postojećih predmeta.

Pored toga, treba edukovati i roditelje kako bi oni stečeno znanje iz oblasti zaštite podataka o ličnosti mogli da prenesu svojoj deci. Što se tiče studenata oni se mogu edukovati na ovu temu putem pohađanja predavanja, seminara i tribina koje planiramo da organizujemo u narednom periodu kao preko internet stranice, ali i na drugi odgovarajući način.

cyber criminals sajber kriminal, internet pljačka prevara

Foto: Shutterstock

  • Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja počinju sa primenom od 16, februara. Ove izmene donele su veliki broj novih obaveza i proširili krug onih koji imaju obaveze po ovom zakonu. Najveća novina je aplikacija za objavljivanje informatora o radu organa javne vlasti u elektronskom formatu. Recite nam nešto više o tome.

-  Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja donele su mnoge značajne novine koje će u velikoj meri uticati na efikasnije i bolje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi vlasti.

Pored proširenja kruga ovlašćenja Poverenika, kruga organa koji podležu obavezama iz zakona, odgovarajućih zakonskih rešenja koja treba da spreče sve učestalije zloupotrebe prava i drugih bitnih rešenja, jedna od najvažnijih novina je i aplikacija na kojoj će biti objavljivani informatori o radu organa vlasti.

Uvođenjem ove aplikacije organi vlasti će biti u obavezi da proaktivno objavljuju mnogo veći broj informacija koje su nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom što će doprineti i većoj transparentnosti njihovog rada.

  • Кrajem 2021. potpisan je memorandum o saradnji između Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i programa „Nova pismenost“, kako bi se podigla svest o značaju podataka u korporativnom svetu i podizanju digitalne pismenosti kompanija i potrošača. Može li to biti stub odgovornog poslovanja, šta poslodavci treba da obezbede?

- Očekuje se da ovaj memorandum dovede do situacije u kojoj će veliki broj kompanija, privrednih društava i preduzetnika biti svestan svojih prava ali i obaveza prilikom prikupljanja i obrade podataka o ličnosti i na koji način da vrši obradu tih podataka kako bi ostvario svrhu obrade ali i zaštitio lica čije podatke obrađuje.

Što se tiče potrošača očekuje se da se podigne njihova svest o značaju pažnje koju moraju posvetiti svaki put kada dođu u situaciju da se njihovi podaci o ličnosti obrađuju i kako da ih zaštite, a u slučaju da dođe do ugrožavanja njihovih podataka o ličnosti šta treba da urade i kome da se obrate kako bi njihovo pravo bilo zaštićeno.

Video: Prvi put u okviru Beogradskog univerziteta: Obuka menadžera za zaštitu podataka o ličnosti

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke