Kako vam prodaju majmuna koji se dosađuje: "NFT i kripto su nove marketinške šeme"

Foto: Shutterstock

Nije lako snaći se u modernom svetu gde svoje mesto nalaze kriptovalute, metaverzum, NFT, digitalna imovina i umetnost, i svi ostali pojmovi...

Taj svet svakako je više "naklonjen" mlađim generacijama koje "prirodno" bolje barataju tehnologijom i aktuelnim inovacijama. S druge strane, prema pisanju kolumniste Kristofera Mimsa, "neverovatno je lako kreirati trendi digitalnu imovinu i u tome je problem".

U nedavnoj reklami za kripto berzu FTX, Tom Brejdi, jedan od najboljih NFL igrača svih vremena, pita sve na svojoj listi kontakata: "You in?" (Upadaš? Da li si za?).

Teme za vas

U prevodu, kako piše WSJ, pita svoje kontakte da li će mu se pridružiti u kupovini neke kriptovalute. Takav nastup je direktna ponuda slavnih ličnosti, dizajnirana da iskoristi FOMO (eng. fear of missing out) ili strah od propuštanja nečega, bilo da je reč o događaju ili informaciji itd.

To je ujedno i "standardna psihološka taktika" onih koji su već uložili u kriptovalute i srodne tehnologije, a koji bi želeli da se uključe i ostali. U našem tekstu "5 najvećih aktuelnih prevara s novcem", svoje mesto je pronašla upravo i situacija vezana za kripto, kada ih uticajne osobe promovišu.

Podsećamo, finansijski ekspert RJ Veis kaže da je jedna od najvećih prevara sa novcem u 2021. bila vezana za to da uticajna osoba (influenser) "gura" svojim pratiocima bezvredne kriptovalute, a da pritom ne otkriva da je za to plaćena.

Tom Brejdi / Foto: Tanjug/AP

Prema daljem pisanju kolumniste WSJ-a, Brejdi ima udeo u FTX-u, kompaniji sa Bahama, osnovanoj u maju 2019. godine.

Pesma sirene

Stil "You in?" je takođe tipičan za uspešne marketinške kompanije na više nivoa. Vezuje ih činjenica da će "ulazak" nekih ljudi obogatiti one koji ih podstiču određenu priču/kampanju. Time se svakako povećava vrednost njihove sopstvene imovine ili mreže.

"To je pesma sirene stara koliko i obećanje da ćete postići finansijsku slobodu prodajom biljnih suplemenata, kozmetike ili helanki, iz udobnosti vašeg doma, ali je ova priča poboljšana načinima na koje savremeni komunikacioni sistemi mogu brzo da uzdignu ideje", piše Kristofer Mims.

"Ali kako posedovanje ili trgovanje kriptovalutama, koje su na kraju krajeva samo podaci - beskonačno ponovljivi, navodno skoro besplatni zahvaljujući internetu - ili kako posedovanje ili trgovina drugim digitalnim sredstvima poput NFT-a (nezamenljivih tokena) koji su postali popularni među slavnim kolekcionarima umetničkih dela, mogu učiniti čoveka bogatim?", postavlja Mims retoričko pitanje u svojoj kolumni uz napomenu da je u pitanju jednostavna premisa.

Korišćenjem blokčejna, odnosno neke vrste javne baze podataka kojoj svako može pristupiti i kojoj svako može (navodno) verovati. Moguće je kreirati komad podataka, poznat kao token, koji je jedinstven u svetu i ne može biti reprodukovan. Drugim rečima, moguće je napraviti digitalni objekat, bilo da je umetničko delo ili kripto novčić.

Ali, Mims dalje upućuje na paradoks u korenu rastućeg kripto ekosistema, tj. na nepovezanost između tehnologije i ekonomije.

Foto: Shutterstock

"Dovoljno ljudi kaže da vrede"

Dok pojedinačna digitalna sredstva: bitkoini, slike "majmuna kojima je dosadno", džinovski JPEG-ovi - mogu biti jedinstveni, osnovna priroda interneta znači da postoji, u celini, potencijalno beskonačna ponuda kriptovaluta, NFT-ova i svih drugih tokena koji čine "kripto" i širu viziju decentralizovanog interneta poznatog kao Web3.

Osnovna ekonomija sugeriše nesrećan ishod: kada je potražnja za nečim ograničena - npr. postoji samo toliko ljudi na zemlji i samo toliko tradicionalnog novca da se pretvori u tokene i kriptovalute - a ponuda je beskonačna, prosečna cena te imovine ide na nulu. Trebalo bi unapred reći da to ne znači da će sve što se trenutno nalazi na blokčejnu - na kraju biti bezvredno, napominje Mims.

Kao i svako drugo sredstvo razmene i skladištenja vrednosti, čak i slike "majmuna koji se dosađuju", imaju vrednost jer "dovoljno ljudi kaže da imaju". Ključ za razumevanje dugoročnog trenda vrednosti navodno oskudnih digitalnih sredstava je razumevanje po čemu se njihova najnovija generacija razlikuje od prethodnih. U onome što bi se moglo nazvati tehnologijama zasnovanim na blokčejnu "prve generacije", poput bitkoina, postoji samo toliko "kovanica", a stvaranje onih koji postoje je teško i skupo.

Ali, tehnologije druge generacije se brzo diverzifikuju u vrtoglavi niz potencijalnih aplikacija, od "pametnih ugovora" koji prate poreklo luksuzne robe do novih konkurenata za Fejsbuk.

Podsećamo, NFT je postao novi "hobi" i nekadašnje prve dame Amerike, Melanije Tramp, a sve više slavnih je zainteresovano i za metaverzum. Među njima je i supermodel Sara Sampajo.

(Telegraf  Biznis)