Da li se smisao u poslu traži ili stvara?
Spisateljica Lia Vejs, koja se pretežno bavi meditacijom, kaže da ako želimo da budemo zadovoljni poslom koji radimo, moramo u njemu naći dublji smisao. Za mnoge, svrha se tiče samo života i smrti, međutim, budući da na poslu provodimo mnogo vremena - važno je da sami sebi stvorimo užitak.
Stvaranje svrhe nam pomaže da dostignemo maksimum u poslu, ali i da se bolje povežemo sa različitim ljudima. Ejmi Vrzesnievski sa Škole menadžmenta pri Univerzitetu Jejl, kaže da su ljudi koji vide smisao svog zanimanja daleko srećniji, kao i da to nema veze sa pozicijom. Bolja plata nije okidač za sreću, što je Ejmi i dokazala intervjuišući domara jedne bolnice. On je rekao da svoj posao ne vidi samo kao čišćenje, već i učestvovanje u oporavku pacijenata.
Stvaranje smisla u poslu, zapravo, nam pomaže da lakše prevazilazimo prepreke, a ovaj pojam detaljno je proučavao socijalni psiholog Entoni Barou, sa Kornel Univerziteta. Želeo je da ispita kako smisao utiče na ponašanje. Jedan od eksperimenata je uključivao studente i šta ih motiviše da se uspenju na poznato strmo brdo u kampusu. Cilj je bio uspostaviti vezu između njihovog osećaja za smisao i stepena poteškoće pri penjanju (zadatku). Kod onih koji su pre penjanja pričali o velikim ciljevima, primetna je manja napetost. Oni su brdo doživeli kao izazov, a ne problem.
Ako ovu ideju primenimo na posao, jasno je da nam kratkoročni ciljevi ne pružaju veliku motivaciju. Poslovna svrha je kod svakoga drugačija: nekad je vezana za prihode, nekad za odnose sa kolegama, a neki najveće zadovoljstvo osećaju kada pomažu drugima. Ovakve situacije možda najbolje opisuje metafora sa puzlama. Smisao je poput slike na kutiji u koju gledamo kako bismo sklopili sve delove. Dakle, nisu raspršeni delovi ti u koje treba da gledamo i mozgamo, već je kompletna slika naš cilj, naša vizija i svrha.
Da li u nečemu vidimo smisao - zavisi od nas samih, ali i od dana. Dakle, potpuno je u redu da nam nekada jednostavno "nije dan". Sa druge strane, smisao nije nešto što ne možemo da "izgubimo" vremenom. Postoje ljudi koji godinama rade strastveno i posvećeno, ali onda dođe do burnout sindroma i nikako ne mogu da se vrate u kolosek. To može biti posledica nagomilanog životnog stresa ili samog posla koji nam zadaje muke duže vreme. Najčešće se desi da preokupirani rokovima, to-do listama i svakodnevnim zadacima, iz vida ispustimo veliku sliku, to jest početnu viziju.
Ono što nije uvek lako postići, ali vredi pokušati, jeste izmeniti ugao gledanja na posao i svakodnevne stvari. Na taj način možemo stvoriti svrhu, a da ne promenimo rutinu, odnosno posao koji radimo. Na primer, probajte da zadatak koji dobijete ne doživljavate kao deo posla, već vašeg zvanja, onoga što ste oduvek voleli i za šta ste se školovali. Ponekad i ne znamo šta je naš smisao, ali i na tome se radi. Ako konstantno osećate nemir, šta god da radite, znači da niste pronašli unutrašnji mir, odnosno svrhu. Ukoliko imate kolegu kojem se divite kako radi i koliko je posvećen poslu, iako nismo svi isti, probajte da "pokupite" njegove/njene veštine, navike i odnos prema radu.
(Telegraf Biznis)
Video: Anketa Black Friday
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.