• 36

Da li biste napustili Srbiju zarad rada i života u "najsrećnijoj zemlji"? Evo šta imaju da ponude

, Telegraf Biznis

Pre nego odete, valjalo bi da malo istražite kako živi lokalno stanovništvo, jer uprkos dobrom standardu može se desiti da vam mentalitet ovog naroda nimalo ne odgovara

  • 36
Danska posao zarada

Foto: Shutterstock, Freepik

Život u sigurnom, uređenom svetu je nešto o čemu ogroman broj građana sanja, ali ako se fokusiramo na Balkan - primetno je da radna snaga odlazi u sve većem broju, posebno iz Hrvatske, usled EU "olakšica".

Nemačka i Austrija ostaju popularne, ali tu su i Irska, zatim skandinavske zemlje poput Norveške, Švedske, Danske.

Pre nekim studijama, u Danskoj navodno žive najsrećnije, dok je Norveška "zemlja bez stresa". Ipak, ljudima s ovog podneblja nije lako da se naviknu na tamošnji mentalitet.

Ono što je, takođe istina, jeste da brojni svoju karijeru počinju da grade radeći poslove koje u Srbiji, BiH ili Hrvatskoj verovatno ne bi radili.

Za to postoje barem dva razloga: takav početak građenja života u stranoj zemlji, bez obzira na svoje kvalifikacije, smatraju "prirodnim startom" dok se ne snađu, ne nauče jezik i ne dođu do bolje pozicije; s druge strane, plate za takav posao su "preko" svakako više, te bi kako kažu, "radije prali sudove u Nemačkoj ili Danskoj, nego na Balkanu".

Međutim, svetlija strana je da ove zemlje traže i naše visokoobrazovane stručnjake, mada prevashodno iz oblasti IT-ja, inženjerstva, zdravstva. To je, dakle, prilično mala grupa ljudi. Mada, u poslednje vreme im ponestaje i kuvara - to zanimanje je sve plaćenije kako u svetu, tako i kod nas.

Pre nego odete, valjalo bi da malo istražite kako živi lokalno stanovništvo, a iskustva ljudi s Balkana koji su otišli putem Danske zarad bolje budućnosti, govore da i ovaj put - život i rad u nekoj zemlji imaju prednosti i mane, ništa nije crno-belo.

Kafa "za poneti" je ritual koji više važi u zapadnim zemljama, pa i na severu Evrope, nego na Balkanu. Cene su svakako jače nego u regionu, a paprene su i cene zakupa stanova. Stoga mnogi  studenti odluče da žive u domu ili s cimerima.

Potkrovlje stan enterijer

Foto: Shutterstock

Zašto biraju Dansku?

Ipak, ne treba zaboraviti na visok standard i dobre zarade. Danska je posebno pogodna za žene, budući da je pri vrhu evropske liste u kontekstu rodne ravnopravnosti.

Na Fejsbuku postoji i stranica "Hrvati u Danskoj", što govori da ova zemlja biva sve popularnija. Nedavno je objavljen i post da jedan azijski restoran traži radnike: dodaje se da su im "potrebni koktel konobari, bez diplome, za serviranje hrane sa koktelima plus rad s kuvarom".

Takođe, naglašeno je da je poznavanje danskog jezika poželjno, ali ne i neophodno.

Raste potreba i za stručnjacima za mehaniku i elektroniku, ali to svakako ne znači da je lako naći posao. Naravno, zavisi i od struke. Ipak, iskustva mnogih Balkanca govore da je "borba" naći dobar posao iz "prve", te da treba što više slati otvorene molbe - direktno kompanijama, zatim pozivati telefonom, povezati se na LinkedIn, slati CV, širiti kontakte.

posao

Foto: Freepik

Prema podacima Eurostata, u 2020. prosečna satnica na nivou EU bila je 28,5 evra, pri čemu je u Bugarskoj iznosila 6,5 evra, a u Danskoj - 45,8 evra. Treba imati u vidu da je evidentiranje ovakvih podataka "usporeno" ili nedovoljno jasno, počev od marta  pretprošle godine, kada je nastupila korona.

Virus je doneo krizu, a maltene celu 2021. obeležila je rastuća inflacija, koja se nastavlja i ove godine.

Ipak, to svakako ne znači da zemljama ne treba radna snaga.

Uprkos pandemijskoj krizi, BDP po glavi stanovnika je porastao tokom 2020, u odnosu na nekoliko godina pre kada je iznosio oko 44.000 evra, i tako je bio drugi najviši BDP u Evropi. Pretprošle godine je dostigao nivo od oko 60.908 evra. U 2021. je porastao još više - na 67.919 dolara.

Danska, Kopenhagen

Foto: Shutterstock

Statistika rađena pre nekoliko godina pokazuje da Danci, sa svojom zaradom, žive čak 25 posto bolje od prosečnog stanovnika EU.

Ipak, iako zvanično važe za najsrećniji narod na svetu, za razliku od Balkanaca ne praktikuju druženja kod kuće niti dugo ispijanje kafa u kafićima. Vreme je sumorno, mrak pada već u 16h tokom većeg dela godine... Ove faktore svakako treba da razmotrite pre nego donesete konačnu odluku.

Video: Broj radnika u IT industriji skočiće 3 puta: Direktor Microsoft-a u Srbiji o najtraženijem zanimanju

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dejan

    Odmah bih napustio Balkan zauvek .Ovde sam doživeo stravična psihofizička nasilja u dve srednje četvorogodišnje škole .Na kraju sam vanredno zavrsio trogodisnju srednju skolu.Feminiziran sam to je bio povod vršnjacima u srednjoj školi da me izopšte iz školstva.Malo posle toga u komšiluku gde smo kupili kuću su izmislili da sam hiv pozitivan.To nije komšiluk to se može nazvati "vražjim gnezdom"prvenstveno im je smetalo sto sam feminiziran,što smo kao izbeglice mogli da kupimo kućicu( moji roditelji)Kasnije posle žigosanja komšiluka i škole počinje nasilje od 7 godina u Dre&l&#eru tu je bilo fizičkog i psihičkog nasilja.Mnogi ljudi nisu hteli da rade sa mnom.Pretili su mi paljenjem roditeljske kuće,fizičke pretnje od mnogo ljudi i nekoliko nekažnjenih fizičkih napada.Oko 600-700 ljudi je kontinuirano vikalo oko 6 meseci uaaaa pe.....u dok sam radio svoj posao i prolazio kroz proizvodnju.Kasnije sam dao otkaz posle 7 godina progona .Radio sam kasnije u 3 firme gde sam bio radnik trećeg reda,diskriminisan,opet iako imam sada 33 godine ljudi i kolege sumnjaju u laž da sam hiv pozitivan.Naravno nisam hiv pozitivan,nemam nijednu polnu bolest.Posle svega ovoga sam se ugojio ostale su pisledice i rane na mom srcu koje nikad neće zarasti.Masovno me je preko hiljadu ljudi diskriminisalo a da niko nije odgovarao.Da mi daju i pola milajrde evra iz državne kase kao nadoknadu za pretpljenu psihovizičku bol osmeh na lice mi ne bi vratili.Uništena mi je mladost od moje 15-te do sad 33-će.god

    7
    1

    Podelite komentar

  • Ivko

    Pre nego sto odete dobro pogledajte ekonomiju skandinavije zadnjih 10 god ekonomija im je otisla za jedno 30 ali u minus. Ni tamo nije bas toliko sjajno

    1
    6

    Podelite komentar

  • Go go

    Ja ne bih,ali bih rado ispratio mudrace kojima je sve lepše drugde, nego u rođenoj državi.

    1
    4

    Podelite komentar

Google preporuke