Magnus Linkvidst: Kako će nam izgledati život i posao za 10 godina? "Morate biti malo čudni i pomalo poznati"

Foto: Ivan Zupanc

Kako bismo samo voleli da znamo šta će biti sutra, za mesec dana ili čak 10 godina... Ima ta radoznalost i te kakvu pokretačku moć. U ova izazovna vremena, nečiji šapat da će sve biti dobro bio bi motiv i za posao i za život.

Biće dobro, ali i turbulentno, rekao nam je Magnus Linkvidst, svetski poznat futurolog i govornik.

U intervjuu za Telegraf Biznis, govori nam kako će aktuelni trendovi uticati na naš život, društvo i posao u budućnosti. Sa njim smo razgovarali na marginama konferencije ReThink the Status Quo gde je Magnus pobrao sve simpatije publike.

Teme za vas

"Gledajte šta drugi rade i uradite suprotno. Ako svi budu kopirali jedni druge, nećemo stići nigde. Eksperimentišite, poigrajte se pravilima, nemojte ih slepo slediti i ne uljuljkujte se u trenutnom uspehu“, jedna je od glavnih poruka koje je poslao.

Magnus za naš portal kaže da ne postoje samo optimizam i pesimizam, već i srednji put koji on zove "posibilizam". To su zapravo nove mogućnosti, ili razumevanje sveta na novi način.

Philip Morris na primer pravi "svet bez duvanskog dima", to je ujedno i  prva kompanija iz duvanske industrije koja je pre više od deset godina, postavila novi cilj i misiju.

A kada je reč o biznisu danas, kaže: "Kod malih kompanija ne vidim pobunjenički način razmišljanja, radikalizam koji je karakterisao biznis ranije. Danas vidim mnoge ljude sa upitnim biznis planom i pitam se kako će ovo promeniti svet?!

• Slušali smo vas na konferenciji, govorili ste dosta o današnjim trendovima i tržištima, pomenuli ste i tžište Srbije, ali i konkurentnost radnika. Na koji način aktuelni trendovi mogu da nam pomognu da predvidimo budućnost?

- Predviđanje je danas teško, da ne kažem nemoguće. Ponekad smo kao slepi ljudi koji dodiruju statuu u mraku. Trendovi ne služe kao alat za predviđanje lekcija, pre bih rekao da su inspirativno oruđe.

Kako s jedne strane ekonomisti, novinari, premijeri mogu sebi da priušte luksuz pesimizma, kompanije moraju da imaju

dozu optimizma, bez obzira koliko krene po zlu. Ako dozvolite cinizam u društvu, brzo će da se uruši. Dakle, potrebni su neki izvori energije, osećaj za mogućnosti, odnosno, nada. Ja to zovem "posibilizam".

• Ali kako to postići u ovo vreme kada svi govore o krizi, ekonomskoj energetskoj...?

- Da, ljudi pričaju i o inflaciji, ratu, geopolitičkim sukobima, antiglobalizaciji. Setimo se pre dvadesetak godina kada je

postojao samo optimizam - u toku je bila digitalna revolucija, fantastična globalizacija i Srbija je počela pristupne pregovore ka EU. Svega toga ima i danas.

Ponašamo se nekada kao u situaciji kada se prejedemo i zaboravimo na glad. Slično, kada smo distopijski pesimisti, ne možemo da se setimo optimizma.

Lično mislim da je inflacija uglavnom rezultat pandemije. I onda, naravno, da, ratove često pokreće manjina.

Ne radi se o tome da morate da gledate dalje od naslova vesti. Morate zapravo, u određenoj meri, raditi protiv, jer se

novinarstvo često bavi vestima, dramama... Morate ići dalje od toga i videti šta se dešava na drugim aspektima. Pažljivo

birati vesti, biti oprezan sa glasinama, lažnim informacijama.

• Ova konferencija bavila se pre svega donošenjem zdravijih, odnosno manje štetnih odluka. Koje su vaše?

- Sećam se da sam se pre 40 godina mnogo plašio starenja i smrti, mislio sam da se u mladosti sve dobro dešava, i da se

za mene tu sve i završava.

Onda sam stekao obrazovanje, i shvatio sam vremenom koliko je to bilo pogrešeno razmišljanje. Većina dobrih stvari se

dešava kasnije u životu: Najzanimljivije ideje vam padaju na pamet kasnije; Najzanimljivije ljude upoznaš kasnije.

U velikoj meri je isto gde god da odete širom sveta. Postajete osoba koja je i trebalo da budete.

Za mene lično, to je bilo prihvatanje života, prihvatanje smrti.

Danas na to gledam drugačije. Svi ćemo umreti iz nekog razloga, ali ne moramo aktivno da uništavamo svoja tela.

Možemo da vodimo računa o tome - da i prihvatamo neke stvari koje nisu nužno zdrave, ali nam omogucavaju manji rizik.

Treba živeti život tako da se vodimo time da smanjimo rizik (koji je svuda oko nas). Shvatam da ću živeti još pet, deset, možda još 50 godina, ali ne zauvek.

• Koliko je dobar govor važan za krajnju odluku koju će korisnik/slušalac doneti? Vaša reč svakako ima izuzetnu jačinu kada je u pitanju krajnja poruka, a i gledali smo vas na bini ovde - publika ume da zanemi?

- Većina ljudi ne voli da donosi odluke, zbog toga piju alkohol (smeh).

• Da li je zaista toliko teško?

- Jeste. Zaista, mnogi ljudi traže najrazličitije izgovore kako ne bi morali da donose odluke. Za nas lično, odluku moramo da donesemo sami, a kompanije teže da se odluka samo donese, nije važno ko i kada.

Dakle, lična odluka je jedna od najtežih. Verujem da je jedanko teško suočiti se sa odlukom a zatim je i doneti. Ono

što ja radim kada držim govor jeste da pokušavam da preformulišem - na primer dajem izbor između fosilnih goriva i

obnovljivih izvora, da se uvide svi način proizvodnje električne energije.

"Lična odluka je jedna od najtežih"/Foto: Telegraf.rs

Ukoliko mislite da je vaš život takmičenje gde morate prvo da dobijete dobre ocene u školi, onda dobar posao, zatim dobru

platu, to je piramida u kojoj gubite perspektivu koju ja nazivam stvaranjem. To je ono gde govorom mogu da doprinesem, ali nemam kompleks mesije.

To je zanimanje kao i svako drugo. Neki od nas su dobri u postavljanju pitanja, neki u držanju govora, neki u pisanju knjiga.

Svejedno, ukoliko mogu da postavljam nova pitanja ili postavljam ista pitanja, ali na nov način, onda sam na dobrom putu.

• Zbog čega su male ideje važne u svetu velikih narativa? (Vi ste pominjali neke ovde kako su se storile velike kompanije pratkično niotkuda)

- Živimo u svetu u kojem je istok naspram zapada, islam naspram hrišćanstva, digitalni naspram analognog sveta. Sve su

to velike teme.

Međutim, budućnost je često u malim, ličnim trenucima, kao što ga je stvorila Melita Benc, nemačka domaćica. Bila je pomalo frustrirana što joj prah od kafe pada u šoljicu pa je uzela malo papira od svoje dece koji je bio namenjen za školske zadatke, prolila kafu kroz to i dobila je samo tečnost, bez zrnaca - tako je izmislila Melita filter. Lični trenutak, frustracija.

Često se tako rađa budućnost - u duboko ličnim trenucima i pomalo neshvaćenim pojedincima. I to je za mene fantastična uteha.

• Čitala sam o tome kako verujete da se u našem mentalnom prostoru spoljašnji svet sudara sa ljudskim mozgom. Šta se dešava tokom tog “sudara”? Kakav proces je u pitanju i šta sve može nastane nakon njega?

- Mozak. Nisam stručnjak za mozak. Shvatio da je neuronauka mlada nauka (ne moramo da ubijamo ljude da bismo

razumeli mozak). Sada to možemo videti na delu. Još uvek je to velika oblast, gotovo kao kao svemir. Velika je misterija.

Međutim, budućnost se takođe često rađa u mozgu, zar ne?

Kažete " Želim ovo da uradim kako treba", ili "Možda će se ovo dogoditi". Ali onda imamo ostatak sveta i 7 milijardi mozgova, kao i fizičke sile, gravitaciju - za mene je to sudar.

Kada se ove dve sfere, vaš unutrašnji svet, način na koji vaš mozak radi sudari sa svetom zemaljskih industrija, kosmosa,

dešava se "veliki prasak". Tako nam je svaki dan.

• Posebno danas?

- Da, posebno danas. Za mene je to bio Beograd. Prvi put sam ovde i u mom mozgu je to bio veliki prasak. Boravio sam ranije u Sarajevu Zagrebu, ali Beograd je drugačiji. Osećam se kao u Londonu ili Njujorku. Rekao bih da je to verovatno jedini pravi grad na Balkanu.

• Metropola?

- Tačno tako.

• Za vas važi da ste najbolji švedski izvozni proizvod posle ABBA-e i ćufti. Da li se slažete sa time i koliko je bilo teško izgraditi lični brend i poznati prepoznatljiv u svetu koji ima previše informacija, dešavanja, svega... Vi ste uspeli u tome?

- Nikada nisam ranije misio o sebi kao o izvoznom proizvodu. I ja volim i volim ćufte. Pa hej.

• U redu, ako ne izvozni, onda lični

- I Boban Marjanović je brend zar ne, i košarkaš i čovek. Šalu na stranu, danas je lakše nego što je bilo nekada, jer

komunikacija igra veliku ulogu.

Ukoliko imate mogućnost da kažete nešto zanimljivo, ne mora ni da bude tačno a bićete primećeni. Dodatno, ništa vas ne

košta da objavite post na društvenim mrežama. Treba vam malo vremena za obradu, vremena za kreiranje posta i eto

videa na YT. Međutim, to može kratkoročno, posebno ako govorite komplikovano, onda ćete brzo dosaditi.

Ono što je pak zanimljivo - ostaje, naročito ako ste malo neobični i pomalo poznati.

Isto je sa muzikom, pogledajte kako prolaze takmičari na Pesmi Evrovizije. Sećam se da ste vi imali pobedenika, pevala je

"molitvu"?

• Marija Šerifović

- Marija. Ona je takođe bila malo neobična i pomalo poznata, i pobedila je. Tako da bih rekao da je danas lakše izgraditi lični brend nego pre 30 godina, ali to ne znači da je lako, samo je lakše.

• Vi ste ovde u Beogradu takođe govorili o istini...

- Istina je često teška. Ništa više ne ljuti ljude kao istina. Morate da pronađete način da je ljudi čuju. Što bih rekao morate uzeti lek s malo šećera. To sam i ovde uradio. I zaista, nekada mi stvarno polazi za rukom (smeh).

"Danas je lakše napraviti lični brend nego pre 30 godina"/Foto: Telegraf.rs

Verujte isto, mnogo puta nisam uspeo. I svaki put je bilo bolno.

• Kako vidite svet za 5 ili 10 godina? Da li ćemo ga i na koji način promeniti boljim odlukama?

- Ako ste živeli u laži, budite se. Često razmišljam o Matriksu, Kianu Rivsu koji živi u laži. On zapravo spava u tubi, a onda

se probudi i sam i go i mrak je. To je strašno.

I mi smo živeli u oređenoj laži. Slušali smo priče o sukobima, o ratu, o tehnologiji...Ponekad smo verovali u iste. U

neke smo se razočarali i sada smo i mi pomalo hladni, goli i budimo se. Danas, verujem da je većina čovečanstva dobra. Mnogi rade ono što im odgovara i većina tome teži - da živimo dobar, ormalan život.

S druge strane, i kada se probudimo u laži, možemo ponovo izgraditi svet na boljim temeljima. Pogledajte samo životnu

sredinu - možemo da izgradimo bolje okruženje za globalizaciju, otvorene granice. Možda to treba da uradimo na drugačiji

način. Tehnologija nije uvek dobra. Ove stvari nam, dugoročno gledano, pomažu da stvorimo bolji svet.

U narednih deset godina biće izazovno, turbulentno. Ali takođe znam kroz istoriju, da pravimo "bolje sutra".

Kada krene po zlu, kada su vremena turbulentna, mi pišemo bolje knjige, stvaramo teža dela, lakše se zaljubimo. Stvara se dobra ekonomija, politika na duže staze.

Na zanimljivom smo putu.

• Uživajte u Beogradu...

- Hvala na razgovoru, ovo mi je zapravo bila terapija (smeh)

(Telegraf Biznis)