Lelina 3 saveta za uspeh: Kako da nađete svoju "rupu" u švajcarskom siru i u moru velikih gurate svoj biznis

Foto: Goran Zlatković

Kako upravljati karijerom? To je pitanje kojim ćemo se sve više baviti u ovoj i narednim godinama, jer tržište rada postaje sve naprednije, ali i konfuznije i napetije za mnoge kompanije i individualce.

Stres je i do sada bio sveprisutan, naročito u određenim branšama koje zahtevaju analitičnost, brze reakcije, globalno povezivanje i kreiranje značajnih resursa i uslova, a onda je dodatno postalo teško - usled posledica pandemije i rata.

Teme za vas

Ipak, to svakako nije razlog za pesimizam.

Nova godina, nove šanse, širi vidici. To je ono čemu svi težimo, a mnoge industrije se vraćaju "u normalu" i čak beleže bolje rezultate nego pre. Stoga, šta nas čeka u 2023. i kako biti dobar radnik, ugoditi sebi, ali i biti kolega za primer?

To pitamo našu vedru i uspešnu sagovornicu, Lelu Saković, koja se dugi niz godina bavi osiguranjem, PR-om, menadžmentom. Lela je, naime, nedavno bila i naš gost u okviru rubrike Bizcast.

Kao magistar nauka u oblasti ljudskih resursa sa aspekta socijalne psihologije, zatim osnivač i urednik portala "Sve o osiguranju", i osnivač Edukativnog centra "Poslovna komunikacija – može i bez stresa", verujemo da Lela može da nam da prave odgovore na ključna pitanja.

• Šta je vama donela, a šta odnela 2022. godina, u profesionalnom smislu?

- Zadovoljna sam svim godinama koje su iza mene, i u profesionalnom i u privatnom kontekstu, s obzirom na to da uvek dajem sve od sebe – zato prihvatam sve što se dešava kao najbolje moguće.

Poslednja godina donela mi je mnogo novih poznanstava i poslovnih kontakata, nove ideje i planove za sledeću godinu, dodatno me je učvrstila u saradnji sa nevladinim sektorom sa kojim već pet godina sarađujem kao ekspert za komunikaciju na brojnim projektima.

Globalna dešavanja donose nove rizike, a nama donose i nove teme kojima se portali Sve o osiguranju i Sve o novcu bave kroz zajedničku platformu BeRiskProtected. Ova platforma razotkriva rizike novog doba i promoviše načine zaštite od njih i mogućnosti finansijskog pokrića kroz godišnje edicije, konferencije, tribine i publikacije.

Ne mogu reći da mi je 2022. bilo šta odnela (smeh).

Foto: shutterstock.com

• Budući da se dugo bavite PR-om i medijima, ali i oblastima kao što su osiguranje, korporativna kultura i komunikacija, koje promene vidite na tom polju - na aktuelnom tržištu rada?

- Iako se čini da su se ljudi tokom korone udaljili, mislim da su rad od kuće i hibridni model rada, ipak, doveli do toga da se odnos poslodavaca i zaposlenih promeni u korist zaposlenih. Sve je više kompanija koje u svoje poslovne politike uvode nove benefite za zaposlene kako bi ih zadržali i privukli nove, i sve manje važi ona višedecenijska fraza: "Ako ti nećeš, ima ko hoće".

Verujem da je pandemija tome dodatno doprinela u smislu podizanja svesti o značaju mentalnog zdravlja, i od strane poslodavaca i od strane zaposlenih – to podrazumeva i slobodno vreme, a ne samo brigu o poslu. Brojna svetska istraživanja pokazuju da je sve više onih koji bi radije promenili poslodavca, nego se vratili na svakodnevni rad iz kancelarije (primera radi, u Britaniji više od 30 odsto njih).

Već godinama se u svetu umesto "human resource management" forsira termin "people management", zbog tendencije da se zaposleni ne tretiraju kao "resurs", već kao ljudi.

U svetu odavno, a sve više i kod nas postaje aktuelan "employer branding" kao način da se zaposleni kroz razne benefite privuku u kompaniju, i da se tu zadrže. Poslodavcima je, verujem, sada malo teže jer će morati više da se trude da održe timski duh i prilikom rada na daljinu, i to je možda specifičan test za njih jer će se tek sada pokazati ko je pravi lider, a ko je samo "rukovodilac".

Foto: shutterstock.com

"Postoji i pozitivan stres"

Naša sagovornica dalje ističe da je poslovna komunikacija bez stresa moguća, ali samo pod ovim uslovima.

- Moramo da naučimo da razumemo, najpre sebe i svoju poziciju u datom poslovnom okruženju, a zatim i svoje kolege i sagovornike, i naš međusobni odnos. Ako razumemo kako se od naše misli stvara informacija, na koje prepreke nailazi u našoj glavi pre nego što je izgovorimo, na koje prepreke može da naleti dok "putuje" od naših usta do uva našeg sagovornika, na šta sve natrčava od njegovog uva do centra za razumevanje, onda se povećavaju šanse da bolje i tačnije formulišemo svoju misao; ali, i da bolje razumemo i ispravnije reagujemo na reakciju tj. odgovor sagovornika.

Ovde pričamo o poslovnoj komunikaciji, ne o životu bez stresa uopšte, jer život bez stresa nije moguć, a nije ni zdrav – potpuno odsustvo stresa vodi u depresiju.

Ipak, treba imati u vidu da postoje pozitivan i negativan stres: dokle god je radno okruženje motivišuće, dotle je i određena količina stresa poželjna.

Foto: Shutterstock

S druge strane, uzroci negativnog stresa su brojni, mogu biti i unutrašnji i spoljašnji, i mogu donekle da podstiču zaposlene da se više dokažu, ali kad se pređe granica – počinje da šteti i firmi, a posebno samom pojedincu. Na pojedinca se reflektuje kroz razne bolesti za koje mnogi nisu ni svesni šta im je uzrok, a to implicira manju produktivnost i povećani broj odlazaka na bolovanja što firmu - košta.

Istraživanje koje sam pre nekoliko godina radila na temu uticaja komunikacije na stres u radnom okruženju pokazalo je da nenasilna komunikacija, koja uključuje razumevanje sagovornika i čitavog komunikacionog kruga – "znam šta sam rekao tek kad čujem odgovor" – direktno utiče na bolje poslovne rezultate, bolju atmosferu, timski duh, zdravlje zaposlenih, a najzad - i na ostvarenje profita preduzeća, što je poslodavcu često i najznačajniji cilj.

• Koji saveti, koje ste vremenom dobijali od nekih eminentnih ljudi u biznisu ili od saradnika, su vam doneli najviše koristi u karijeri?

- Pre dvadesetak godina, dok sam bila novinar u jednom ekonomskom časopisu, radila sam intervju sa jednim divnim profesorom koji se bavio malim i srednjim preduzećima, baš u vreme kad su multinacionalne kompanije počele da najavljuju dolazak u Srbiju. Pitala sam ga, kako će opstati mali kad dođu veliki i zauzmu im tržište, a on mi je odgovorio:

"Privreda vam je kao švajcarski sir – veliki zauzmu onaj popunjen prostor, a za male uvek ostaje mesta u onim rupama".

Poenta je, dakle, samo pronaći svoju nišu, odnosno svoju "rupu u tom siru". To mi je kasnije pomoglo da se fokusiram na jednu oblast kojom ću se baviti – u mom slučaju odluka je pala na komunikaciju i odnose s javnostima u finansijskom sektoru, s obzirom na tadašnja znanja i iskustvo. Vreme je pokazalo da – ako ustajete dovoljno rano – ima vremena da se još svašta nauči, i da vaš prostor u tom "siru" uopšte nije ograničen.

Na mladima svet ostaje

A kad smo kod "rupa" na tržištu rada i njihovog "popunjavanja", ne možemo da zanemarimo i poziciju žena. Brojne studije pokazuju da pripadnice lepšeg pola i dalje zarađuju znatno manje nego muškarci na istim pozicijama, pri čemu, teže dolaze do liderskih pozicija.

Još jedna "idealna" tema za Lelu Saković, koja je uspešna poslovna žena, ali i mama. Dakle, jedna je od mnogobrojnih žena na svetu koje svakodnevno balansiraju između brige o porodici i poslovnih obaveza.

Foto: Shutterstock

• Kakav je vaš pogled na rodnu senzitivnost u biznisu danas? Znamo da žene dosta "kaskaju" za muškarcima po pitanju plata.

- Istraživanja pokazuju da je uzrok tome to što su žene zastupljenije u onim industrijama ili uslužnim delatnostima koje su po pravilu manje plaćene.

Primera radi, više je žena-negovateljica, nego žena u IT industriji.

Kod nas postoji nasleđeno shvatanje o "ženskim" i "muškim" poslovima, i nekako smo "naučeni" da to prihvatamo kao sastavni deo života. Čini se da je došlo vreme da se izađe iz tih šablona – da devojke shvate da mogu da se bave onim što im se dopada, i da nema "zabranjenih teritorija" za njih. I naravno, da ne idu linijom manjeg otpora po principu "lakše mi je da…", jer tako nikad neće saznati koliki je njihov stvarni potencijal.

I kompanije u svoje politike sve više uključuju rodnu ravnopravnost, pa mnoge već godinama imaju obavezu da oba pola budu ravnomerno zastupljena, i da se podjednako tretiraju u smislu zarada. Čak je sredinom protekle godine na nivou EU usaglašen nacrt zakona o povećanju zastupljenosti žena u korporativnim odborima, pa će do 2026. godine sve firme sa više od 250 zaposlenih morati da obezbede da najmanje 33 odsto svih direktorskih mesta zauzima pol koji je manje zastupljen.

Kompanije koje se kotiraju na berzama moraće da, svake godine, dostavljaju izveštaje svojim nacionalnim vlastima, a oni koji to ne učine - mogu se suočiti sa ozbiljnim novčanim kaznama.

Kad je o pojedincima reč, primećujem da mlađe generacije donose bitne promene, jer oni su nosioci ideja i o rodnoj ravnopravnosti, koja im se prosto podrazumeva – baš kao i briga o očuvanju planete... Oni umeju da se bore za svoja prava, ali i da vrlo transparentno ukazuju na nepravdu u širem kontekstu. Iako smo često spremni da ih kritikujemo, zapravo bi trebalo da budemo srećni što su spremni da sa nama "iz nekog drugog vremena" dele svoje uvide, dinamiku i način razmišljanja.

Foto: shutterstock.com

• Hajde da se malo osvrnemo i na aktuelna dešavanja, kao što su globalna inflacija, rat... Koliko su ti izazovi tektonski za biznis danas, i koja su vaša očekivanja za 2023?

- Ono što me najviše brine je činjenica da sve ovo negativno utiče na planetu – počevši od ratnih dejstava gde se uništava ekosistem, a čak postoje i tvrdnje da su zbog toga prekinuta ozbiljna naučna istraživanja o pronalasku rešenja za spas planete, preko inflacije koja preti da će brojne države da se vrate na fosilna goriva i da će se usporiti razvoj obnovljivih izvora energije.

Podsećamo, u ekskluzivnom intervju za Telegraf Biznis, Dubravka Đedović, ministarka energetike i rudarstva, nam je otkrila kakav je plan Vlade Srbije u tom smislu, te u kom pravcu teče izgradnja novih kapaciteta obnovljivih izvora energije.

- Pitanje je kojim pravcem će ići ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja, koji se osim ekološkog, fokusiraju i na socijalni, i na ekonomski momenat. U krizi, ljudi brinu više o sebi, a zaboravljaju na druge, pa je pitanje u kom pravcu će se razvijati socijalna pravda. Ekonomski razvoj će biti usporen, a svi ovi elementi su neraskidivo vezani, te se čini da "tektonski poremećaji" neće da se osete samo u biznisu, već i u društvu - ističe dalje Lela Saković.

Foto: Shutterstock

• Poznato je i da često radite na daljinu, dakle, usvojili ste "trend" koji je donela pandemija. Koje su njegove najveće prednosti, a koje mane?

- Ako vam je posao takav da ne zavisi od vašeg ličnog prisustva (kao recimo rad u proizvodnji), onda rad na daljinu daje neograničene mogućnosti. Neke od njih su što možete da provodite vreme u prirodi, a da ne čekate godišnji odmor, ili da vidite mnoga lepa mesta, jer će vam uvek ostati bar po nekoliko sati u toku dana da prošetate.

Istina je da vam u tom slučaju laptop "sraste" za prste, pa možda radite i više nego da ste u kancelariji – jer se vrata za vama nikad ne zatvaraju, ali i to je stvar lične odluke.

Poenta je samo u tome šta je kome važno. Meni je važnije da mogu sama da organizujem vreme, pa i po cenu da nekad radim i noću i vikendom, nego da moram da budem na određenom mestu čak i ako to u tom trenutku nije neophodno.

Sreća pa je sada takvo vreme da mnogi mogu da biraju, a verujem da je mnogo onih kojima život bolje funkcioniše iz kancelarije. I to je razumljivo – na planeti je osam milijardi ljudi, i svi smo različiti, i imamo pravo da nam bude dobro…

• Imate li top 3 saveta za mlade preduzetnike u 2023. godini?

1. Ne obazirite se na one koji će vam govoriti "možda ti nisi dovoljno sposoban/sposobna za to". Sposobni smo onoliko koliko smo spremni da učimo, da mislimo, da ukrštamo stečena znanja, da pratimo dešavanja i predviđamo trendove. To možemo samo ako smo stalno "uključeni", i to nije do naših sposobnosti, već do spremnosti. Skočite, i zaplivajte, pa neka u prvo vreme to deluje kao praćakanje, ali što ste duže u toj "vodi", veće su šanse da postanete elegantan i graciozan plivač.
2. Ne razmišljajte o tome kako "sad nije vreme za početak". Ako se osvrnemo unazad, a kad je pa bilo vreme? Dakle, vreme je uvek. Vreme je onda kad se posle dužeg planiranja i razmišljanja, jednog jutra probudite i osetite kao da su se sve te misli, planovi, nedoumice, kao dečje pazle samo sklopili, i da ne možete da dočekate jutro da krenete. Tad je vreme. A to može biti već sutra ujutru…(smeh).
3. Ne plašite se. Život u strahu je pola života.

(Telegraf Biznis)