Predgrađe u kojem žive najbogatiji ljudi na svetu - ostaje bez para

Džef Bezos i Bil Gejts su najbogatiji ljudi na svetu, vedni 119 milijardi odnosno 107 milijardi dolara. Amazon ima sedište u Sijetlu, Majkrosoft je van grada, a oba milijardera imaju kuće u obližnjem gradiću Medina, u Vašingtonu.

S nešto više od 3.000 stanovnika, Medina je sedmi najbogatiji poštanski broj u SAD-u sa prosečnom vednošću kuća od 2,77 miliona dolara. Grad ima u proseku prihod po domaćinstvu 186,464 dolara.

Ipak, Medini ponestaje novca. Kako to?

Problem je u tome što, iako vrednost kuća u Medini raste, prihod grada se ne povećava istom brzinom, kažu u gradu.

- Možda će vam biti teško zamisliti da grad nema dovoljno prihoda za održavanje trenutnog nivoa usluga. Iako cene nekretnina nastavljaju da se povećavaju, poreski prihodi grada ne rastu tom merom - piše u obaveštenju na sajtu grada.

Naime,  po zakonu, lokalna samouprava ne može da poveća iznos poreskih prihoda koje prikupi za više od 1% svake godine a da građani glasaju za odobravanje većeg iznosa.

Stopa poreza na imovinu u državi Vašington određena je kao stopa, a ne kao procenat, kaže direktorka finansija Medine Džuli Keter.

Za Medinu, stopa poreza na imovinu je 7,92925 dolara po 1000 dolara procenjene vrednosti.

Od toga, samo 0,63486 dolara ide u grad Medinu, kaže Keter. (Još 2,42782 dolara ide lokalnim školama, 0,12266 dolara ide u luku, 1,21906 ide u okrug, 0,37441 ide u knjige, 0,21762 ide u hitnu medicinsku službu, 0,09660 ide u fond poplava, 0,20700 ide u regionalni tranzit i 2,62992 ide u fond državne škole)

Većina kuća ipak nije tako skupa. Prosečna vrednost je nešto više od dva miliona dolara.

Stoga će u 2019. godini Medina dobiti samo 2,8 miliona dolara poreza na imovinu, žale se u gradu. Povećanje od 1% iznosi dodatnih 28.000 dolara, što nije dovoljno za pokrivanje većanih troškova. “

Grad, ako nastavi s radom bez povećanja poreza na imovinu, imaće deficit od 500.000 dolara do 2020. i deficit od 3,3 miliona dolara do 2025. godine.

Fiskalni problem u Medini ilustruje veći problem oporezivanja u državi Vašington, koja nema lični ili korporativni porez na dobit. Godine 2001. izglasano je pravilo kojim se ograničava povećanje prihoda od poreza na imovinu na 1% godišnje. Vrhovni sud države poništio je zakon, a zatim je ponovno vraćen 2007. godine.

Gornja granica je toliko restriktivna da može osakatiti lokalne budžete.

- Čak i najbogatiji grad u državi ne može da funkcioniše - napisao je povodom Medine kolumnista Sijetl Tajmsa.

- Čujem da u Medini žive neki vrlo važni ljudi. Možda sada, kad se kaže da je njihov grad na mukama, ova pitanja će konačno dobiti na snazi - zaključio je.