Beograd 2010. vs. 2020: Oni su svedoci kako se menjala slika naše prestonice

Tokom cele sada već prošle 2019, brojni svetski mediji su uz Beograd stavljali opis "grad kranova".

Na gotovo svim forumima posvećenih nekretninama u Evropi, koji su okupljali sva bitna bitna imena industrije, upečatljiva je bila zastupljenost naše prestonice koja već treću godinu za redom ima impozantnih milion kvadrata izdatih dozvola.

Teme za vas

Krize na tržištu nekretnina nema, a stručnjaci iz ove oblasti naglašavaju potencijal koji ima Beograd, investicije u nekretine, kako one koje se realizuju, tako i one najavljene.

Kako to izgleda u ciframa?

Da će prestonica ostati najveće gradilište u Evropi obećavaju i iz gradske uprave,  a njeni stanovnici mogu da se nadaju boljem saobraćaju, funkcionalnoj infrastrukturi, jeftinijim stanovima, većoj pešačkoj zoni...

Sve to upravo zahvaljujući kranovima, jer, Grad Beograd prvenstveno kroz doprinose koje naplaćuje privatnim investitorima finansira izgradnju infrastrukture.

- U Beogradu je izdato dozvola za više od milion kvadrata, 7 puta više nego 2010. Pre deset godina, u našem glavnom gradu je izdato tek 22 građevinske dozvole, odnosno, za oko 140 hiljada kvadrata.  S druge strane, kraj 2019. u Beogradu je dočekan sa 324 građevinska krana i sa skoro 3.000 gradilišta - rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić u intervju za Kurir i Novosti.

Prema njegovim rečima, izdato je više od 250 građevinskih dozvola, više od 800 lokacijskih uslova za više od milion kvadrata, i to samo u 2019. godini.

Foto: Nikola Tomić

- To znači da je u poslednjih šest godina skoro pet i po miliona kvadrata u građevinskim dozvolama što je vrednost od preko 3,5 milijarde evra - ističe on.

Ove cifre predstavnci gradske vlasti i struke potvrdili su i za naš portal. U našem novogodišnjem intervjuu, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, rekao je ta vrednost dodatno važna jer od doprinosa koji plaćaju investitori za građevinsko zemljište, "uređujemo fasade, radimo parkove, kanalizacije, sređujemo ulice, gradimo mostove... A da bi se sve to desilo važno je da imamo pozitivnu ivesticionu klimu", rekao je on.

I glavni gradski urbanista Marko Stojčić, u intervjuu za naš portal istakao je važnost buma u građevinarstvu, jer je, podseća to grana koja je i najviše vukla celu našu privredu.

U prilog tome govori i novi skok u kategoriji građevinskih dozvola na Duing biznis listi, po čemu se Srbija popela na deveto mesto u svetu.

Jedan od pomenutih foruma o nekretninama bila je i Međunarodna konferencija krajem 2019. u Beogradu na kojoj je rečeno je da tržište nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nastavlja da raste brže nego što se to očekivalo, i da je sve veća potražnja za izgradnjom modernih kancelarija i maloprodajnih objekata.

Upravo se u tome i ogleda najveći potencijal Beograda za narednu godinu, pa i godine, jer i pored dosta zavšenih objekata, zbog povećanog interesovanja, takvih objekata najviše i nedostaje.

Najveća potražnja je za nekretninama na Novom Beogradu, i može se očekivati da će se najviše graditi tu.

Kako su rekli predstavnici stranih kompanija iz oblasti nekretnina, nedostaje još modernih, poslovnih zgrada i tu treba tražiti priliku. Takođe, smatra se da je "Beograd na vodi" jedan od projekata koji će i te kako uticati na imidž.

- To je fantastičan projekat. Čujem stalno kritike, ali niko se ne seća šta je tu bilo pre i kako je izgledao taj prostor. Mislim da će Beograd na vodi biti nova destinacija, posebno kada je reč o investitorima i taj projekat dolazi u vreme kada se menja cela cela slika Beograda zajedno sa drugim projektima - rekao nam je nedavno Endrju Pirson iz kompanije CBRE.

Za žitelje prestonice je dobra vest da se ipak neće gledati samo u ovom pravcu i da će se pored poslovnih zgrada graditi i stambeni objekti i to oni "za svačiji džep".

- Za one ljude koji ne mogu da plate ponuđenu cenu od strane privatnih investitora, Grad razmišlja o tome da svi socijalni aspekti budu zadovoljeni, odnosno sve kateorije stanovništva da reše svoje stambeno pitanje na teritoriji Beograda. Grad Beograd nema veliki porast broja stanovnika ali svakako veliki broj ljudi nije još rešio stambeno pitanje - rekao je za naš portal Stojčić.

Naravno, potrebno je izgraditi i infrastrukturu koja će da prati izgradnju tih objekata. Za šta se, ističe Stojčić prave projektni planovi. I to je ujedno i jedan od većih izazova za naše neimare u narednim godinama.

(Telegraf Biznis)