Top 3 beogradske lokacije koje će doživeti bum: I dalje se traže manji stanovi, metro već diže cenu

Foto: Pixabay

Pandemija kovida-19 je prošle godine unela neke značajne promene na tržište nekretnina: tako smo bili svedoci rasta tražnje za vikendicama i kućama van grada, ali i pada biznisa zvanog "stan na dan".

Teme za vas

Taj skok odnosno pad međusobno koreliraju, jer su ljudi bežali iz centra grada u ruralne sredine, kako bi se izolovali, ali i odmorili od napetih vesti i dešavanja. S druge strane, stranaca uglavnom nije bilo, što se negativno odrazilo na prihode vlasnika stanova u Beogradu i Novom Sadu.

Iako je korona i dalje prisutna, u 2021. očekujemo napredak u svakom smislu, pa samim tim i oporavak nekih oštećenih segmenata tržišta nekretnina. Zanimljivo je da svuda u svetu cene padaju, kako kvadrata stana (ako je reč o prodaji), tako i zakupa. Kako je kod nas?

Da li je početkom godine, odnosno kako smo bliže proleću, došlo do nekih promena kada je reč o stanovima: koje lokacije i kvadrature se pretežno traže?

- Nekih bitnijih promena nije bilo i tržište kupoprodaje nekretnina u prestonici je veoma dinamično. Tradicionalno, već godinama unazad, najtraženiji su manji stanovi u centru grada i na Novom Beogradu. Zbog toga cene idu na više od 2.000 i 3.000 evra po kvadratu, u nekim slučajevima i do 4.000 evra za stari stan u srcu grada. Na Novom Beogradu su najpopularnije lokacije kod hotela Hajat, opštine Novi Beograd, ali i novogradnja na gotovo bilo kojoj lokaciji. Pored toga, najtraženije i najskuplje lokacije su još i Banovo Brdo, Vračar, delovi Voždovca, Zemun - priča Katarina Bogdanović rukovodilac i urednik u Halo oglasi nekretnine za Telegraf Biznis.

Traži se i periferija, ali ne svaka

Na pitanje da li su ove godine "oživele" neke lokacije u Beogradu koje su bile zapostavljene prethodnih meseci ili godina, naša sagovornica odgovara da je trend ostao isti. Dodaje, međutim, da je velika potražnja za stanovima prethodnih godina dovela do toga da se kupci orijentišu i na neke druge lokacije, usled nemogućnosti da nađu ili plate željenu nekretninu na najtraženijim lokacijama.

To znači da su nekada manje popularni delovi grada, recimo, Karaburma, Mirijevo, Vidikovac, Cerak - postali veoma traženi, a cena kvadrata u tim kvartovima je skočila. Ipak, razlog za pojačanu potražnju stambenih jedinica u tim delovima prestonice, može biti i druge prirode.

Novi most, Beograd / Foto: A. Nalbantjan

Pisali smo o tome koliko kupci danas gledaju i neke druge stavke prilikom odabira stana, kao što su blizina marketa/šoping mola, sprat na kojem je stan, pogled, uređenost, i ne smemo zaboraviti - parking. U pojedinim delovima grada, parkiranje je postalo ozbiljan problem, a vozila je sve više.

- Parking je postao vruća tema gotovo u svim centralnim gradskim opštinama. Niko ne želi da nakon povratka sa posla, kruži sat vremena oko zgrade tražeći parking, tako da je to pitanje trenutno vrlo važno - kaže nam Katarina i navodi da je blizina prodavnica, pijaca i škola kupcima bitna, ali ne i presudna.

Poslednjih par godina je, kaže, potražnja značajno veća na tržištu u odnosu na ponudu, pa kupci uglavnom ne mogu mnogo ni da biraju. Što se tiče sprata - nisko prizemlje i potkrovlje su uglavnom manje traženi, ali im je i cena nešto niža, pa svakako nađu svoje kupce, navodi dalje Katarina Bogdanović.

Veliki stanovi - velika "muka" za vlasnike

- Za veliki stan je potrebno mnogo novca, ne može svako da ga priušti. Teško koja porodica može da plaća ratu kredita od 500, 600 evra, koliko je potrebno da biste kupili stan koji košta više pd 100.000 evra, zbog čega ima i manje kupaca. Međutim, obrnuta je situacija kod luxe novogradnje na premijum lokacijama: uglavnom se prvo prodaju najveći i najskuplji stanovi - tvrdi sagovornica Telegraf Biznisa.

Kupuju se i veliki stanovi, ali luxe kategorije / Foto: Pixabay

A da li postoje li neka gradska mesta koja bi mogla da postanu "top" u narednim godinama? Koje su tri takve lokacije?

- To su sve lokacije na linijama budućeg metroa, očekujemo povećanje cena i do 25%. Grad će se u narednim godinama razvijati i u delovima između auto-puta, aerodroma i Kvantaške pijace, naselje Radiofar je veoma zanimljivo. Kao treću lokaciju navodim podavalski deo, ljudi su se zasitili grada i gužve - priča nam Katarina iz Halo oglasa.

Potražnja jača, a kakav je budžet naših ljudi?

- U Srbiji je uvek bilo više keš kupaca, ljudi prodaju stari stan i onda sa tim novcem kupuju drugi. U poslednjih nekoliko godina, kako su banke snizile kamate na stambene kredite, udeo kreditnih kupaca se značajno povećao, u nekim slučajevima je išao i preko 50 odsto - priča nam sagovornica, i dodaje:

"Ipak, u 2020, kao i početkom ove godine, taj broj se kreće negde oko 25%, dok se kod prodaje novogradnje, pogotovo A klase, taj broj smanjuje i na ispod 10 odsto".

Naši kupci radije plaćaju kešom / Foto-montaža: Pixabay, A. Nalbantjan

Što se tiče agencijske provizije, navodi dalje, ona zavisi od grada do grada. U Beogradu agencije naplaćuju uslugu i od kupca i od prodavca, uglavnom 2%, međutim, ima i slučajeva gde agencija ima dogovor sa investitorom o prodaji novogradnje i kupac tada, uglavnom, ne plaća proviziju.

U Novom Sadu je situacija drugačija, pa kupac plaća celokupnu proviziju od 3%.

(Telegraf Biznis)