10 meseci ne plaća kiriju, a gazdarica ne može da je izbaci iz stana: "Ništa ne mogu da uradim"

Vlasnica stana koja želi da se vrati u svoju kuću živi u hotelu jer stanar uživa mesecima ne plaćajući kiriju. Stanodavac u Melburnu je primoran da živi u hotelu i tvrdi da nema 65.000 dolara u džepu nakon što je stanar prestao da plaća kiriju za njenu kuću.

Pre šest godina, Nikol Hiks je iznajmila svoju kuću u predgrađu samohranoj majci i uredno je plaćala kiriju do jula prošle godine. Međutim, otada živi bez kirije, a e-poštom poslato je obaveštenje o napuštanju u roku od 60 dana.

Što je još gore, gotovo ništa ne može da uradi dok priprema tužbu."Ljudi ne veruju da ja ništa ne mogu da uradim, ne mogu da verujem da ništa ne mogu da uradim. Imala sam izbor, da li ću joj dati šansu".

U poslednjih devet meseci, gospođa Hiks nije videla ni centa, niti može da pristupi svom imanju da proveri stanje kuće ili da ukloni neželjene glodare koji su od tada nastanjeni u kući.

Prvi Viktorijanski građanski i administrativni sud nedavno je odbio Hiksovu zbog tehničkih stvari nakon što je njen agent za nekretnine poslao obaveštenje o otkazu rente putem e-pošte, a ne preporučenom poštom (kako smatraju da je pravilno).

„Ja zapravo jednostavno ne znam šta da radim, ne znam šta da radim“, rekla je za lokalne medije Hiksova dok je ponovo počela proces.

Obezbeđivanje još jednog saslušanja zahtevaće od gospođe Hiks da pronađe drugog menadžera imovine koji će je zastupati u VCAT-u, sama će voditi proces ili snositi troškove advokata za pomoć.

Izvršni direktor Instituta za nekretnine, Kventin Kilijan, rekao je da postupcima VCAT-a u vezi sa ovim slučajem nedostaje zdrav razum.

„Jedna od stvari o kojima smo razgovarali sa VCAT-om i o kojima ćemo nastaviti da razgovaramo je da ne pretpostavimo da su menadžeri imovine, iako profesionalci u svojoj oblasti, neophodni profesionalci u sudu ili tribunalu“, rekao je gospodin Kilian ACA.

„Fleksibilnost i strogost moraju biti umešani u proces.”

Rekao je da viktorijanski zakoni o zakupu „sigurno ne favorizuju davaoca zakupa u tolikoj meri kao druge strane“.

(Telegraf Biznis)