Proveravali smo ima li istine u tome da pada cena stanova i kirija: Ovi grafikoni jasno ukazuju na trend
Tržište nepokretnosti prošle godine je vredelo rekordnih 7,5 milijardi evra, a čak trećina od ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti odnosno 2,5 milijardi evra, dolazi sa delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Međutim, primećuje se a i podaci to dokazuju, da pada interesovanje kupaca za kupovinu stanova.
To se vidi po zvaničnom podatku o broju ostvarenih kupoprodajnih ugovora koji je manji za 10% u odnosu na prvi kvartal prošle godine.
"Ako se pogleda trend pretrage na Guglu, može se takođe videti pad u potražnji koja je bila na vrhuncu i martu prošle godine i od tada je u konstantnom padu", kaže Igor Manjenčić, sa portala Moja Nekretnina za Telegraf Biznis.
"Prema našoj analizi, došlo je i do povećanja vremena za koje se nekretnine prodaju", ističe on.
Vreme prodaje je u prvom kvartalu prošle godine iznosilo u proseku 47,82 dana dok je u prvom kvartalu ove godine to vreme povećano na 60,75 dana.
Cena kvadrata u Beogradu u aprilu je tako za 2.28% niža u odnosu na prošli mesec.
Što se tiče izdavanja, prema rečima našeg sagovornika, pretraga stanova za izdavanje je takođe znatno opala i niža je nego u istom periodu prošle godine.
Niže interesovanje se o odrazilo na cenu izdavanja koje je u Beogradu u aprilu u padu -1,89% u odnosu na prošli mesec.
Prema trenutno dostupnim podacima, najveći pad cene zabeležen je u jednoj beogradskoj opštini i to za15,58 odsto. U Novom Sadu vidljiv je takođe pad, po pojedinim opštinama i po nekoliko proenata. Cene u Pančevu i Kragujevcu ostale su istovremeno na istom nivou.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Razlika u ceni kvadrata u istoj zgradi i do 1.000 evra: Šta podiže, a šta spušta vrednost nekretnine u Srbiji?
Ako imate nekretninu na ovoj lokaciji u Beogradu, čuvajte je: Kad krene gradnja metroa, kvadrat će skočiti!
RZS:U septembru izdato 7,7 odsto manje građevinskih dozvola nego u istom periodu 2023.
Ovaj srpski grad je u blizini mora i planina: Cena kvadrata sve više skače, ima 270 sunčanih dana godišnje
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ovaj nemački grad hitno traži 5.000 radnika: Dnevnica i do 130 evra, evo šta je u opisu posla i kako se prijaviti
Novi principi dobijanja vize u Nemačkoj za strane radnike: Ko je kvalifikovan, koja dokumenta su potrebna i kakve promene slede
Vučić u Zemun polju: Prvi put spajamo aerodrom sa centrom grada, 20 odsto radova završeno
Mile od Stalaća
Ne postoji nijedan argument za ovakvo visoke cene.Očigledno se veštački naduvavaju od strane investitora.Evo mala analitika.Ako uzmemo da cenu određuje odnos ponude i potražnje, vidimo da je ponuda nikada veća, a potražnja ne može biti toliko velika jer je standard građana izuzetno mali, a stanovi koji se grade su uglavnom ekskluzivni.Krediti su poskupeli, plate ili stoje ili padaju, velika je neizvesnost za radna mesta, što zbog krize, što zbog raznih digitalizacija, automatizacija, veštačke inteligencije...tako da jedan prosečan građanin koji ima platu 70.000-90.000 ne može da kupi stan od 50km po 2500-3000 eura po km2, jer će mu rata kredita biti veća nego cela plata.Sa druge strane imamo ljude koji imaju višak para, što je procentualno 10% stanovništva(manje ili više viška para) i hoće pored postojećeg stambenog prostora da investiraju.Ali ta investicija nije isplatljiva.Recimo sada će u Žarkovu(B.Brdo) da se grade zgrade po ceni od 3000 po km2.Vi da bi kupili stan od 80 km2 + garažno mesto je 280.000(namešten).Vi taj stan nikada nećete moći da izdajete za više od 500 eura, jer takav je standard građana.Što znači da vi imate bruto prihod od 6000 eura godišnje, znači vama treba 45+ godina da bi isplatili investiciju, koja će sigurno (velika verovatnoća) izgubiti na vrednosti i to možda čak i duplo uskoro.Da li će neko ko ima viška para investirati u neisplatljivu investiciju ili će da uloži negde u nešto gde bi mogao da ima povrat uloženog kapitala mnogo brže.
Podelite komentar
Gtasjanin
A jeste li culi da pada i standard gradjana u srbiji, ono sto smo mogli da kupimo na pocerku 2022 sa 1000 din sada ne mozemo ni za 3000 din. Pa bas da su nam tako i zarade rasle ne bi rekao
Podelite komentar
X
Inflacija trocifrena, penzije na dva puta povecane dvocifreno, predsedniku puna usta hvale.
Podelite komentar