Ivan opet deli savete iz Nemačke: Gde mu odlazi najviše para i zašto je odustao od računa za štednju

Ivan Lovrić iz Hrvatske godinama s porodicom živi u Nemačkoj, a na svom Jutjub kanalu "Lovra", često deli savete o životu u toj zemlji, o tome kako zaraditi, ali i uštedeti/investirati svoj novac.

U novom videu govori o tri načina čuvanja novca sa strane: kratkoročnom, srednjeročnom i dugoročnom. Cilj je imati dovoljno novca za različite faze života, bilo da je reč o kupovini nekretnine, školovanju, samom odlasku u penziju.

Ivan je prethodno razgovarao sa finansijskim savetnicima u Nemačkoj, a onda se odlučio na specijalni, dugoročni vid štednje. Pred stručnjaka se iznesu svi podaci, koliko osoba/porodica zarađuje, a koliko troši, i onda se na osnovu dobijene razlike pravi strategija.

Podsećamo, Nemci su inače tokom aktuelne krize uštedeli dosta novca, budući da skoro ništa nije radilo, osim prodavnica sa esencijalnom robom. Čak su i banke izvestile da "više ne znaju gde će sa parama štediša".

Naime, novac u banke dolazi brže nego što one uspevaju da ga pozajme, te su neke nemačke filijale prestale da primaju novčane depozite građana. "Prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara 2021. depoziti privatnih domaćinstava u bankama porasli su za 182 milijarde i sada iznose 1,73 biliona evra", pisao je DW.

Ali, vratimo se na Lovrića. Kako dalje navodi u videu, većina novca, određenog za štednju, odlazi u nekakve niskorizične investicione svetske fondove. Ulaže se u najveće firme, odnosno deonice, i vrlo je mala mogućnost da taj novac propadne.

- To je dokazano i kroz istoriju. A na kraju krajeva, kada zbrojite koliko ćete kroz čitav život uplatiti u tu vašu štednju, i da dobijete neki minimalni iznos, opet ste bolje prošli, nego da novac uplaćujete samo na štedni račun. Zašto mi to ne radimo? Zato što inflacija jednostavno jede novac - rekao je Lovrić.

Zaključak je da ćete na kraju dana imati samo ono što ste uštedeli, a to što danas štedite - sutra će vredeti mnogo manje. U nastavku videa pogledajte i ostale načine štednje, dostupne u Nemačkoj, koji vam mogu pomoći da bolje upravljate novcem i sutra "obezbedite" generacije koje vas naslede.

Foto: Pixabay

Inače, prema studiji "Gfk" instituta, kupovna moć Austrijanaca trenutno je na 24.232 evra po glavi stanovnika godišnje, što znači da je nešto viša od kupovne moći u Nemačkoj, ali je daleko iza Švajcarske. U Nemačkoj ona iznosi 23.637 evra po glavni stanovnika na godišnjem planu, a u  Švajcarskoj - 40.739 evra.

Unutar Austrije kupovna moć je ravnomerno raspodeljena, pokazuje istraživanje. Na prvom mestu je pokrajina Donja Austrija sa 25.615 evra, a na drugom mestu Forarlberg, sa 25.535 evra. Beč je poslednji, sa 22.659 evra. Međutim, stanovnici prvog bečkog okruga imaju najveću kupovnu moć sa 40.187 evra.

Kupovna moć se meri prema raspoloživim neto primanjima stanovnika, uključujući državne pomoći, kao što su pomoć za nezaposlene, dečiji dodatak, penzije, a na drugoj strani su troškovi stanovanja, za zabavu i tome slično.

(Telegraf Biznis)