3 trika za uspešnu štednju: Poenta nije u iznosu koji se odlaže "sa strane"

Foto: Freepik

Nije uvek suština u sumi novca koju stavljate u kasicu-prasicu, tačnije, maltene uvek je akcenat na nekim drugim stvarima.

Teme za vas

Pođite od toga da svako zarađuje drugačije, ali to ne znači da oni sa niskim primanjima ne mogu da uštede. Zato su pravila o "fiksnim iznosima" za štednju, bilo na dnevnom ili nedeljnom/mesečnom nivou - često manje korisna.

Sasvim je logično da ne mogu istu sumu novca da izdvajaju oni koji zarađuju, recimo, 50.000 i 150.000 dinara mesečno; doduše, možda onaj s višom zaradom ima i veće fiksne rashode, ali sve u svemu - ne postoji univerzalna norma.

Stoga je važno da budete svesni ovih stvari kada se odlučujete za štednju:

1. Najpre treba uspostaviti cilj. Od toga sve zavisi. Ako imate novac, ali ne i cilj ka kojem težite, odnosno značajn razlog štednje - vrlo verovatno nećete uspeti u svom poduhvatu, jer ćete pare potrošiti na "prvoj krivini". Zapravo, lakše ćete naći "opravdanje" da novac nestane iz kasice-prasice. Što veći i značajniji cilj - to bolja i dugoročnija ušteda, bilo da skupljate za stan, biznis, auto, putovanje ili nešto drugo.

2. Prvo fiksni rashodi, pa sve ostalo. Ponovo dolazimo na temu vezanu za to da nije poenta u sumi koja se odlaže, već u strategiji. Kada dobijete platu, prvo se "rešite" mesečnih troškova koji dolaze na naplatu svakih 30 dana. Npr, infostan, račun za struju, mobilni telefon... Od onoga što vam ostane, izdvojite određeni iznos za hranu i svakodnevne potrepštine, a ono što preostane - može se naći u kasici-prasici. Ako imate cilj - lako ćete se odupreti nepotrebnim troškovima, kao što je nova majica, parfem ili nešto treće.

3. Merite štednju "u procentima". Šta to znači? Ne postoji jedno pravilo koje nalaže kako i koliko treba štedeti, a suma koja se predlaže kao bazična za štednju na mesečnom planu - uglavnom ne odgovara svima. Dakle, 100 evra ostavljenih sa strane neće jednako "teško pasti" onome ko radi za 500 i onome koje zarađuje 1.000 evra. Stoga se vodite procentima. Npr, svakog meseca izdvojite 5 ili 10 odsto novca za kasicu-prasicu, ali se trudite da ne smanjujete iznos, kako biste pratili kontinuitet.

Da li uspevate da uštedite? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf Biznis)