Kupujete drva za zimu? Jedna računica otkriva šta vam se najviše isplati - nisu ni bukva ni hrast

Kupovina ogreva pred zimu za mnoga domaćinstva predstavlja ozbiljnu stavku u kućnom budžetu, ali cena jednog kubika ne govori nužno koliko ćete za taj novac zaista zagrejati kuću.

Razlike između pojedinih vrsta drveta mogu biti značajne, a računica postaje posebno zanimljiva kada se uporede njihova cena, ogrevna vrednost i vreme sagorevanja.

Bukva, hrast i grab tradicionalno su među najtraženijim vrstama ogreva u Srbiji. Međutim, jedan pomalo zapostavljen konkurent mogao bi da bude zanimljiviji kada se računa koliko energije domaćinstvo dobija iz jednog prostornog metra.

Reč je o bagremu.

Kako prenosi Blic, bagrem sa oko 15 odsto vlage ima ogrevnu vrednost od približno 2.040 kilovat-sati po prostornom metru. Hrast pod sličnim uslovima daje oko 1.890, a bukva približno 1.850 kWh.

To znači da bagrem po prostornom metru može da pruži oko 8 odsto više energije od hrasta i oko 10 odsto više od bukve.

A šta kaže novčanik?

Tu računica postaje još zanimljivija.

Aktuelne cene bukve, hrasta i graba na stovarištima kreću se oko 11.000 dinara po kubiku, dok se trupci bagrema, u zavisnosti od klase i prečnika, mogu pronaći za između 6.500 i više od 11.000 dinara.

Naravno, nije svaki bagrem od 6.500 dinara direktno uporediv sa spremnim ogrevnim drvetom od 11.000 dinara - razlika u obradi, transportu i načinu prodaje može potpuno promeniti računicu.

Ali osnovno pravilo za kupca ostaje isto: nije dovoljno pitati koliko košta kubik, već koliko toplote taj kubik može da proizvede.

Najskuplja greška može biti voda

Postoji još važniji faktor od izbora između bagrema, bukve i hrasta - vlažnost drveta.

Kod sveže posečenog drveta veliki deo energije prilikom sagorevanja odlazi na isparavanje vode umesto na zagrevanje prostorije. Vlažno drvo pritom teže gori, proizvodi više dima i povećava stvaranje naslaga u dimnjaku.

Za efikasno sagorevanje preporučuje se približno 20 odsto vlage, dok se najpreciznija provera obavlja meračem vlažnosti.

Drugim rečima, jeftin kubik nedovoljno osušenog drveta može na kraju da bude skuplji način grejanja od nešto skupljeg, ali pravilno osušenog ogreva.

Bagrem ima još jedan adut

Velika gustina omogućava bagremu da sporo sagoreva i dugo održava žar. Istovremeno je veoma otporan na vlagu, gljivice i truljenje, pa pravilno skladišten može veoma dugo da ostane upotrebljiv.

Ipak, ni najkvalitetnije drvo ne treba držati direktno na zemlji. Ogrev je najbolje podići na palete ili drugu suvu podlogu, zaštititi ga odozgo od kiše i snega, ali ostaviti bočne strane dovoljno otvorene da vazduh cirkuliše.

Zato pred zimsku kupovinu možda vredi promeniti pitanje. Umesto "koliko košta kubik", za kućni budžet korisnije je pitati: "koliko toplote dobijam za svaki potrošeni dinar?"

(Telegraf Biznis/Blic)