Miladin radio 29 i po godina, a priznali mu samo 9 godina staža: Ostao bez penzije i krova nad glavom

Miladin Marković iz sela Željova, u blizini Banovića u Bosni i Hercegovini, gotovo tri decenije proveo je radeći u istom preduzeću. Međutim, kada je firma 2014. godine otišla u stečaj, iza njega nisu ostali ni sigurnost, ni penzija, ni ušteđevina - već neplaćeni doprinosi i borba za goli opstanak.

Kako je ispričao za Jutjub kanal „1minut“, u preduzeću je radio 29 i po godina, ali mu je uplaćeno svega devet godina radnog staža. Zbog toga danas nema uslov za penziju, niti bilo kakva redovna primanja.

Teme za vas

„Situacija nije dobra, nemam nikakva primanja. Radio sam u preduzeću 29 i po godina, imao sam uplaćeno samo devet godina. Da imam neko primanje, možda bih se i mogao spasiti, ali ovako ne verujem. Moraću da tražim pomoć od ljudi, a biću zahvalan na bilo kakvoj pomoći“, rekao je Miladin.

Njegova situacija dodatno se pogoršala jer je morao da napusti kuću u kojoj je godinama živeo kao podstanar. Kiriju je plaćao simbolično – oko 150 evra za celu godinu, odnosno približno 17.600 dinara prema kursu od oko 117,3 dinara za evro. Ipak, ni taj skromni smeštaj više nije mogao da zadrži.

Prema pisanju Blica, Miladin je ostao bez posla nakon stečaja preduzeća, a pošto mu nisu isplaćene sve zarade niti su uplaćeni svi doprinosi, nije uspeo da ostvari pravo na penziju.

Danas povremeno dobija pomoć od centra za socijalni rad i Crvenog krsta. Od socijalne službe dobija paket hrane, dok pomoć Crvenog krsta, kako navodi, stiže približno jednom u šest meseci.

„Nemam primanja, jedino od socijalnog dobijem paket hrane, a ostalo slabo. Nekad dobijem od Crvenog krsta, jednom u šest meseci i to je to“, rekao je.

Miladin pokušava da zaradi neki dinar pomažući komšijama, uglavnom kako bi obezbedio hranu, lekove i novac za stanovanje. Posebno je zahvalan čoveku poreklom iz Finske, koji mu, kako kaže, pomaže i praktično ga izdržava.

Njegova najveća želja nije luksuzan život, već krov nad glavom. Voleo bi da dobije ili kupi stambeni kontejner u kojem bi mogao da ostane u svom selu.

„Sada mi je samo problem krov nad glavom, a ostalo ću nekako skrpiti. Nije mi svejedno. Imam dva izlaza - da kupim kilo najlona i napravim šator pa kažem da tu živim, ili druga opcija da se obesim. Nemam druge“, rekao je Miladin u potresnoj ispovesti.

Komšije ga opisuju kao vrednog i poštenog čoveka koji je čitav život radio, ali je zbog propasti firme i neuplaćenih doprinosa ostao bez prava koja je očekivao posle gotovo tri decenije rada.

„Mile je čovek na kome je napravljena velika greška i nepravda. Bio je veliki radnik, ali firma se ugasila, nije mu uplaćivan radni staž i čovek je sada ostao bez ičega“, rekao je njegov komšija Salem Hasić.

Miladin je već spakovao svoje stvari u kese i čeka da vidi da li će mu dobri ljudi pomoći da pronađe sobu, malu kuću ili drugi skroman smeštaj. Kaže da mu za život nije potrebno mnogo - jedna soba, kupatilo i mogućnost da mirno provede dane u svom selu.

Njegova priča pokazuje koliko posledice stečaja mogu da budu dugoročne za radnike kojima tokom godina nisu uplaćivani doprinosi. Iako je skoro trideset godina proveo na poslu, administrativno mu je priznato manje od trećine tog radnog perioda, zbog čega je ostao bez osnovne socijalne sigurnosti koju je očekivao nakon završetka radnog veka.

(Telegraf Biznis)