• 0
 ≫ 

Mogu da se "kupaju" u kakao zrnu koliko ga ima, a na kraju dana nemaju ni za čokoladu

 ≫ 

Ali, afričke vlade i preduzetnici sada žele da prekinu kolonijalni ciklus i zadrže veći deo profita na svom kontinentu

  • 0
čokolada

Foto: Sigmund

Afrički proizvođači kakaoa pokušavaju da ostvare veći deo profita nego što je bio slučaj do sada, kada veći deo zarade od unosnih useva odlazi evropskim kompanijama.

Industrija čokolade vredna je 100 milijardi dolara, a uglavnom počinje u Južnoj Americi i Africi. Obala Slonovače i Gana su među najvećim proizvođačima kakaoa, zrna koja se na kraju sirova otpremaju u Evropsku uniju.

Ono što potrošači širom sveta vide jeste krajnji rezultat - čokoladni proizvodi na rafovima.

Međutim, taj veliki novac koji se može zaraditi od bavljenja čokoladom - nalazi se u proizvodnji i prodaji, a ne u teškom poljoprivrednom radu i berbi, piše Blumberg.

Ali, afričke vlade i preduzetnici sada žele da prekinu kolonijalni ciklus i zadrže veći deo profita na svom kontinentu.

Naime, kakao se nalazi u raznim proizvodima - od kozmetike do ishrane, i vrlo je unosan - za pojedince. Čak 60 do 70% ovog praha, koji nastaje iz biljke kakaovac, dolazi iz svega dve zemlje: Obale Slonovače i Gane.

Sumorna slika govori da radnici na farmama kakaoa, odnosno berači, uglavnom žive ispod ivice siromaštva, radeći za samo 1,25 dolara dnevno.

Drugim rečima, oni čak ne mogu da priušte sebi ni finalni proizvod. U ovom kontekstu, neretko se govori o radnoj snazi koju čine deca, pri čemu se industrija čokolade smatra jednim od glavnih uzroka deforestacije u obe zapadnoafričke zemlje. 

Dalje se navodi da su "kakao i čokolada zaglavljeni u kolonijalizmu, što dovodi do toga da siromašne zemlje budu još siromašnije, a bogate - još bogatije".

kakao

Foto: Pixabay

U Africi su kultivisane kulture koje Evropljani, poput Francuza i Engleza, nisu hteli da kultivišu zbog ekološkog troška. Tradicionalno, afričke države nastavljaju da proizvode sirovine i da ih izvoze u Evropu i Ameriku.

Nakon što je Obala Slonovače dobila nezavisnost 1960, prvi predsednik i politička elita ohrabrili su proizvodnju kakaoa. Tokom 1950-ih do 1970-ih, neki od najbogatijih ljudi u zemlji, zapravo su bili proizvođači kakaoa.

Čak je i prvi predsednik Obale Slonovače rekao: "Ako želiš da budeš bogat, zasadi kakaovac".

Ali, već od 1960. cena zrna je počela da opada, i pala na najniži nivo 1965. godine.

Video: Čokolada od koje „boli glava“ koliko je dobra, ali i novčanik

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari