9 namirnica koje su zlatna koka za proizvođače u Srbiji, jer roditelji beba ne pitaju koliko koštaju

Ova činjenica nije dovoljno ekonomski iskorišćena

Kažu, za svadbe, sahrane i rođenja nikada neće faliti novca. I u pravu su. Čak i oni koji su navikli da pretaču novac sa računa na račun, iz minusa u plus, sa kartice na karticu, ne štede na ovim stvarima, a pogotovo na bebama.

Teme za vas

Svesni da je hrana koju jedemo previše tretirana pesticidima, fungicidima i ostalim „cidima“, kao i da se u industrijski prerađenoj hrani nalazi pregršt potencijalno opasnih E brojeva, roditelji čije bebe tek počinu da jedu čvrstu hranu učiniće sve da ih bar u prvoj godini zaštite od svega što može da naškodi njihovom zdravlju i razvoju.

Tako će i oni čiji se doručak svodi na viršle, sendvič i paštetu, bebama omogućiti najkvalitetnije namirnice i neće pitati koliko košta.

Ova činjenica nije dovoljno ekonomski iskorišćena, jer da bi došli do tih zdravijih namirnica, ljudi moraju ozbiljno da se pomuče, da se okrenu društvenim mrežama, organskim pijacama i sličnim mestima, pa čak ni tamo nije lako naći proizvođače batata, suvih šljiva bez konzervansa, prosa, speltinog griza, organskih jaja, organskih pilića i sira bez soli.

Činjenica da se svake godine u Srbiji rodi oko 60.000 beba i da bi proizvođači ovih namirnica mogli dobro da zarade na ovim traženim proizvodima.

Organska jaja

U Srbiji, jedno organsko jaje u proseku košta od 40 do 60 dinara, što je znatno skuplje od klasičnih jaja. U ishrani kokošaka sa organskih farmi  nema štetnih hemijskih komponenti ni hormona, nemaju ni ograničene uslove kretanja.

Organski pilići

Kilogram organske piletine košta bar tri puta više od pileta gajenog na koncentratu u nehumanim uslovima. Za organsko pile teško oko dva kilograma potrebno je izdvojiti oko 1.800 dinara, jer se ovi pilići retko prodaju u delovima.

Organsko mleko

Litar oranskog mleka košta i duplo više od iste količine običnog mleka. Za organsko mleko potrebno je izdvojiti oko 160 dinara, ali se ova mleka u radnjama često nalaze na sniženju zbog skorog isteka roka, pa tada mogu da se nađu i po nižoj ceni.

Speltin griz

Iako se spelta sve češće koristi umesto pšenice u kuhinjama, speltin griz ne može da se nađe na mnogo mesta, a tamo gde ga ime za pakovanje od 500 grama potrebno je izdvojiti 350 dinara, što je duplo skuplje više od klasičnog pšeničnog griza. Roditelji ga biraju za bebe jer se lakše vari.

Proso

Proso je, zbog kratke vegetacije i velike otpornosti na sušu i skromnih zahteva prema zemljištu, zahvalna biljka za gajenje, ali je u Srbiji zapostavljena. Kilogram košta oko 150 dinara, dok organske varijate idu i do 150 dinara za 200 grama.

Amarant

Iako zvuči kao neka novotarija, amarant je drevna biljka. U našim krajevima amarant se naziva štir, rumenka ili sćir. Može se naći gotovo svuda oko nas i uništava se i dalje, kao svaki drugi korov, iako pruža niz blagodeti. Amarant nema puno zahteva. Lako se gaji jer je vrlo otporna biljka na bolesti i štetočine i uspeva gotovo na svim vrstama zemljišta i pod svim klimatskim uslovima.Jedino što ne podnosi mraz, a pakovanje po 500 grama košta više od 350 dinara.

Batat

Batat je jedna od prvih namirnica koje danas roditelji daju bebama. Zove se još i slatki krompir, ali je za razliku od krompira mnogo hanjiviji, ali i mnogo skuplji. Otporan je na sušu, rlativno lako se gaji, prinosi su dobri, a cena kilograma ide i iznad 300 dinara, što je trenutno oko šest puta skuplje od krompira.

Suvo voće bez konzervansa

Jedna od nasjkupljih stavki u jelovniku najmlađih su suve šljive bez konzervansa, koje se retko gde mogu naći, a tamo gde mogu cena im ide do neverovatnih 600 dinara za pakovanje od 200 grama. Ove šljive suše se samo na suncu i ne dodaju im se štetni konzervansi.

Sir bez soli

Proizvod koji je praktično nemoguće naći u Srbiji, a za kojim čeznu svi roditelji dece mlađe od godinu dana je sir bez soli, ali ne bilo kakav. Sir koji mogu bezbedno da jedu bebe mora da bude napravljen od kuvanog mleka i da bude punomasan, a takvih u redovnoj maloprodaji nema, pa se ljudi okreću sitnim proizvođačima ili prave svoj.

(Telegraf Biznis)