Kad već skače ulje, zašto ne smanje ambalažu nego povećavaju cenu?

U Srbiji je zasejano između 200.000 i 220.000 hektara pod suncokretom

Prosečna cena jestivog suncokretovog ulja iznosila je 167,56 dinara. Iako je postepeno dostigla i veću cifru, zaboravlja se da se u Srbiji  trenutno trguje suncokretom za predstojeći rod 2021. godine.

Teme za vas

Cena ulja i dalje nastavlja da raste, pa je, ukoliko nije na akciji, ova namirnica i 199 dinara. Telegraf Biznis je već pisao da smo tako  došli do toga da prvi put u našoj zemlji imamo situaciju da je jestivo ulje skuplje od dizela. 

Kako su nam rekli iz resornih ministarstava, trgovci su dostavili nove cenovnike, a razlog je skok cena suncokreta zbog svetske nestašice i velika tražnja za ovom uljaricom.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pažljivo će na dnevnom nivou pratiti dalji razvoj situacije na tržištu ulja i u skladu s tim predlagati adekvatne mere, ponovili su i danas.

Ukoliko dođe do povećanja cena koje nemaju ekonomsko opravdanje, jedan od načina za spuštanje cena je i privremena suspenzija carina na uvoz suncokretovog ulja, kako bi se omogućila veća konkurencija, rekli su za naš portal u Ministarstvu. 

Inače, uljarska industrija strateška je grana poljoprivrede i da su zbog toga carine na uvoz suncokretovog ulja iz EU u Srbiju prilično visoke i iznose 30 odsto.

Dalje, postoji ekonomska logika za dosadašnje korigovanje cena ulja, budući da su ključni ulazni parametri, odnosno sirovine, drastično poskupeli. I to ne samo u Srbiji. Među namirnicama u svetu koje beleže konstantan rast je upravo cena uljarica, a potom i ulja.

Srbija proizvodi relativno malo suncokreta u odnosu na velike svetske proizvođače, ali sasvim dovoljno da se pokriju sve domaće potrebe i da ostane dovoljno za izvoz.

Godišnje u proseku Srbija izveze više od 100.000 tona suncokreta i više od 150.000 tona ulja, ali i pored toga uvek je domaće tržište dovoljno snabdeveno, navodi Savović.

U 2020. godini u Srbiji proizvedeno 654.000 tona suncokreta sa prosečnim prinosima na nivou od tri tone po hektaru.

Kako je najavljeno, i  ove godine će  suncokretom biti zasejano između 200.000 i 220.000 hektara.

Ipak, pitanje koje se nametnulo jesete da li proizvođači mogu ovo da kompenzuju na drugi način. 

Mogli bi tako, primera radi, da pribegnu starom triku mnogih proizvođača i da smanje pakovanje na istu cenu. Na to je ukazao i jedan naš domaći ekonomista koji to naziva "prikrivenom inflacijom". Ideja nije nova, mlekari su to već sproveli, a svedoci smo da su čokolade "mršavije", kao i da su kesice čipsa do pola pune.

Pored čokolade, koje odavno nema u pakovanjima od 100 grama, isto se dešava i sa gotovim supama, testeninama, čipsevima, jogurtom u čaši...koje se prodaju u manjim verzijama.

Godinama je čokolada imala sto grama, a onda je počela naglo da "mršavi". Najpre je oslabila na 90, pa 80, a sada ima tek 75 grama. Koliko je čokolada tanja niko nije mogao da vidi, jer je i dalje bila u istoj ambalaži. Tim putem su krenule i druge namirnice - gotove supe, kesice testenine, čipsevi... Pakovanja hrane koja se nude kupcima vremenom su bivala sve lakša, ali retko i jeftinija.

Zakon, međutim, kaže da kršenja zakona ovde nema, ali se trikovima obmanjuju potrošači. U standardnom pakovanju na koje su kupci navikli, proizvođači nude lakše proizvode i to po ceni istoj kao za "teži" proizvod.

Ovakvi potezi proizvođača nisu retkost i da se time koriste mnoge svetske kompanije u cilju podizanja profita.  U svakom slučaju, potrošači mogu da kontaktiraju tržišnu inspekciju i obaveste je ukoliko smatraju da su obmanuti.

(V.B.)