Ovo su 4 sektora koje klima direktno ugrožava: Ekonomska šteta meri se milijardama dolara

Kako klimatske promene utiču na svetsku ekonomiju?

Ovog meseca, ekstremni toplotni talasi u Teksasu i drugim južnim državama SAD, toksičan vazduh izazvan šumskim požarima na severu i ekstremne oluje duž istočne obale - izazvali su mnogo sukoba u ekonomiji.

Pritom, američka ekonomija već neko vreme hoda "unazad", baš kao i globalna.

Teme za vas

Drugim rečima, ovakva klima i ekstremne promene temperature, elementarne nepogode i suše štete ekonomiji, i prema rečima jednog profesora geografije na Dartmouth koledžu - "to sve svakako ne pruža stabilnost koja bi Americi omogućila da izbegne klizanje u recesiju".

Globalno zagrevanje predstavlja ozbiljnu pretnju zea ekosisteme, ekonomiju, ali i ljude.

Više od 90 miliona ljudi, uglavnom duž istočne obale SAD, u ponedeljak 26. juna bilo je ugroženo jer se sistem koji je u nedelju proizveo skoro 400 izveštaja o olujama pomerio ka istoku. Još 40 miliona ljudi u sedam južnih država potpalo je u ponedeljak pod upozorenje o toplotnom talasu, dok se brutalni talas vrućine u Teksasu širi.

Podsećamo, uzastopna suša i u Evropi utiče na ekonomiju država poput Španije, Italije i Francuske, koje su veliki proizvođači i izvoznici maslinovog ulja i vina, a i Švajcarska se suočava sa paklenih 36 stepeni - nezapamćenih u toj državi.

Sve u svemu, najmanje trećina američke populacije trenutno se bori sa ekstremnim vremenskim (ne)prilikama. To se dešava mimo devet potvrđenih vremenskih i klimatskih katastrofa u SAD do sada ove godine, sa gubicima koji premašuju milijardu dolara, prema podacima Nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA).

Samo tih devet događaja iznosi oko 23,7 milijardi dolara štete po američku ekonomiju, otkrili su istraživači, a neki analitičari kažu da to "uveliko potcenjuje dugoročni uticaj". U 2022, ekstremni vremenski događaji koštali su Sjedinjene Države oko 165 milijardi dolara, prema podacima kojima raspolaže NOAA.

Koliko će ovi događaji nadalje koštati najveću svetsku silu, još uvek se ne zna tačno. "Priroda ovih ekstrema je da se šire kroz naše ekonomije na načine koje mi ne razumemo u potpunosti", objasnio je profesor Džastin Mankin.

- Znamo toliko da kažemo da su veoma štetni, ali u smislu njihovih stvarnih troškova i koliko dugo se ti troškovi akumuliraju, to je nešto čime se mi u istraživačkoj zajednici tek bavimo; posebno kada je reč o toplotnim talasima.

Dodaje da upravo toplotni talasi izazivaju šok za ekonomiju.

Teksas već gubi oko 30 milijardi dolara godišnje u produktivnosti zbog svoje vrele klime, prema izveštaju NOAA, koja predviđa da će taj broj skočiti na oko 110 milijardi dolara godišnje do 2050, a to je 2,5% ekonomije Teksasa.

Pritom, ne trpi samo poljoprivreda, već i avio-industrija. "Southwest Airlines" je naveo ekstremne vremenske prilike kao sve veću pretnju po kompanije, nakon što ih je decembarska oluja koštala skoro 1,2 milijarde dolara.

- Bilo da se radi o uraganima, zimskim neprilikama ili kiši/grmljavini, sada moramo da imamo proces planiranja koji uključuje rezultate koji su izvan onoga što smo ranije videli. To je veliki zaključak za nas - rekao je izvršni direktor Endru Vaterson.

Sektori poljoprivrede, građevinarstva, turizma i obnovljivih izvora energije takođe imaju tendenciju da osete teret ekstremnih vremenskih prilika.

(Telegraf Biznis)