Usred pustinjske zemlje nicaće zelena salata: Glavni inženjer poreklom iz Republike Srpske

Samo u farmi Bustanika, za čiju je izgradnju bilo potrebno izdvojiti oko 40 miliona dolara, godišnje se proizvede više od milion kilograma povrća

U susret klimatskom samitu COP 28, koji će biti održan od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, podsećamo vas da najlukuzniji od sedam emirata u federaciji UAE može da se pohvali i najvećim vertikalnim poljoprivrednim postrojenjem u svetu.

U pitanju je farma Bustanika, smeštena u predgrađu Dubaija, a na kojoj se biljke uzgajaju bez upotrebe zemljišta, u zatvorenom prostoru, samo pomoću vode i solarnih lampi.

Teme za vas

Pomisao da se farmeri u UAE, koja je gotovo u potpunosti pustinjaska zemlja sa izuzetno malom površinom obradivog zemljišta, bave uzgojem zelenih salata - u najmanju ruku je neobična, a još je neobičnije da to rade veoma uspešno.

Samo u farmi Bustanika, za čiju je izgradnju bilo potrebno izdvojiti oko 40 miliona dolara, godišnje se proizvede više od milion kilograma povrća, pretežno zeljastih biljaka.

Posebno je zanimljivo da je u procesu proizvodnje u potpunosti eliminisana upotreba, pesticida, herbicida, fungicida i drugih sličnih hemikalija. Tokom uzgoja, koristi se sveža filtrirana voda, a kako su objasnili zaposleni na farmi redakciji Tanjuga, kvalitet salata prevazilazi organsko povrće i moguće je konzumirati ih bez prethodnog pranja - direktno iz pakovanja.

Tim koji stoji iza Bustanike čine vrhunski stručnjaci iz celog sveta, a jedan od njih je i menadžer proizvodnje Stefan Klincov, inženjer poljoprivrede poreklom iz Republike Srpske.

Podsekretar sektora za raznovrsnost hrane u Ministarstvu za klimatske promene i životne sredine UAE, Mohamed Musa Al Ameri, istakao je da je uloženo mnogo truda u inovativne programe, poput neverovatnih vertikalnih farmi, kako bi se zemlja izborila sa sve većom potražnjom i potrebom za hranom.

- Danas u UAE uzgajamo pirinač u pustinji, pa čak i atlantskog lososa u našem moru. Verujemo da se pravim načinom razmišljanja sve može postići. Zbog nedostatka vode u našoj zemlji, vertikalna poljoprivreda se pokazala kao veoma važna. To je rešenje koje pobeđuje našu klimu i omogućava nam da uzgajamo ono što nam je potrebno tokom svih 12 meseci u godini - naveo je Al Ameri.

Kako je objasnio, vertikalnom poljoprivredom koristi se 95 odsto manje vode, upotrebljava se i do 80 odsto manje prostora, koristi manje energije, a upotrebljava se i manje pesticida.

Direktor proizvodnje Bustanike, Robert Felous, poreklom iz Velike Britanije, kaže da vertikalna poljoprivreda podrazumeva proizvodnju u unutrašnjim prostorijama.

- Uzgajamo biljne kulture, oponašajući sve one specifične procese neophodne za njihov razvoj: sunčevu svetlost - putem veštačke rasvete i lampi, kišu - navodnjavanjem. Imitiramo te procese u unutrašnjim uslovima, veoma precizno - kako bismo osigurali da su biljke i okruženje u kojem rastu specijalno kreirani za svaku biljnu kulturu ponaosob - objašnjava Felous.

Kako je rekao, da bi obezbedili najbolji mogući prinos, izuzetan značaj se daje preciznoj kontroli temperature, vlažnosti vazduha, okruženja biljaka, jačini i kvalitetu osvetljenja, kao i prihrani biljaka.

- Taj element preciznosti omogućava uzgoj zdravih biljaka i maksimalan mogući prinos na minimalnom prostoru. Vertikalna priroda uzgoja znači da je moguće proizvesti veću količinu biljaka na manjoj zemljišnoj površini. Površina postrojenja Bustanike je 10.000 kvadratnih metara, a operativna površina je 28.500 metara kvadratnih. To je veoma velika ušteda zemljišnog prostora - istakao je Felous.

(Telegraf Biznis/Tanjug)