Zapuštena zemlja i pašnjaci farmerima udvostručili prihod: Jedna kultura potpuno menja računicu

Zemljište koje je godinama služilo za uzgoj stoke i vremenom izgubilo veliki deo svoje produktivnosti sada dobija sasvim novu vrednost. Brazilski farmeri pretvaraju degradirane pašnjake u plantaže kakaa, a prvi rezultati pokazuju da ova promena može ozbiljno da popravi kućni budžet. U slučaju više stotina malih proizvođača prihod je za tri godine porastao čak 60 odsto.

Brazil pokušava da spoji dve naizgled potpuno različite stvari - obnovu zemljišta u Amazoniji i stvaranje profitabilnog poljoprivrednog biznisa.

Teme za vas

Plantaže sa svrhom

Ideja je da se milioni hektara degradiranih pašnjaka, koji su prethodno korišćeni za uzgoj stoke, pretvore u agrošumske zasade kakaa.

Umesto klasičnih plantaža, kakao se uzgaja zajedno sa domaćim vrstama drveća, među kojima su asai, andiroba i druge biljke karakteristične za ovo područje. Računica je za poljoprivrednike posebno zanimljiva.

Prema podacima koje prenosi Rojters, fond Kava do sada je obuhvatio između 600 i 700 malih proizvođača. Njihova produktivnost porasla je približno 30 odsto već tokom prve godine, dok su za tri godine prihodi povećani za oko 60 odsto.

Od stoke do kakaa

Jedan od farmera koji je promenio način proizvodnje je Alvaro Fregerio Kakador iz brazilske savezne države Para. Zemlju je nasledio od roditelja 2009. godine. Njegova porodica prethodno je na njoj uzgajala stoku, ali rezultati nisu bili naročito dobri.

Kakador je pre desetak godina napustio posao u gradu i posvetio se uzgoju kakaa. U tome mu je pomogla organizacija Konzervacija prirode Brazila, koja je između 2013. i 2024. godine sprovodila program namenjen upravo pretvaranju degradiranih površina u agrošumske zasade.

Programom je obuhvaćeno 650 farmera, koji su 2.000 hektara zemljišta pretvorili u agrošumske zasade kakaa, dok je još toliko degradiranih površina obnovljeno.

Poljoprivrednici nisu dobijali samo sadnice i savete. Program im je pomagao da dođu do kredita i kupaca za proizvedeni kakao.

Cilj je fond od 176 miliona dolara

Upravo je finansiranje jedan od najvećih problema za širenje ovog modela. Za razliku od pojedinih ratarskih kultura, kakao ne donosi novac odmah. Biljkama je potrebno vreme da dostignu punu proizvodnju, a ulaganja tokom prvih godina mogu biti velika.

Zbog toga je pokrenut Kava Fond, čiji je cilj da do 2030. godine prikupi milijardu brazilskih reala, odnosno približno 176 miliona dolara, namenjenih kreditima i tehničkoj podršci malim proizvođačima kakaa.

Rezultati prvih korisnika daju razlog za optimizam - osim rasta produktivnosti i prihoda, prema podacima fonda, među obuhvaćenim farmerima do sada nije bilo neizmirivanja kredita.

Velike kompanije ulaze u posao

Potencijal ovog modela privukao je i velike kompanije iz prehrambene industrije. Nestle Brazil udružio se sa kompanijom Beri Kolebo kako bi testirao agrošumarski model na 6.000 hektara zemljišta u državama Para i Bahia.

Plan uključuje sadnju oko 7,7 miliona sadnica kakaa i autohtonih biljnih vrsta. U jednom Nestleovom pilot-programu na 100 farmi zabeležen je rast produktivnosti od 18 odsto, dok je profitabilnost tokom prve godine povećana za 44 odsto.

Istovremeno, agrošumarska kompanija Beltera već upravlja sa oko 2.500 hektara zemljišta kroz zakup ili partnerstva sa farmerima.

Kompanija proizvođačima obezbeđuje sadnice, stručnu pomoć i ugovore za otkup kakaa, a postoji i mogućnost ostvarivanja dodatnog prihoda kroz tržište ugljeničnih kredita. Plan Beltere je da proizvodnju proširi na 15.000 hektara i postane najveći proizvođač kakaa u Brazilu.

Kakao je unosan, ali novac ne dolazi preko noći

Visoki prihodi imaju i drugu stranu. Kakao zahteva dosta rada - stabla moraju redovno da se orezuju, dok se berba uglavnom obavlja ručno. Ozbiljniji prihod može se očekivati tek nakon pet ili šest godina.

Tu je i rizik od bolesti koje mogu uništiti zasade. Brazil to dobro pamti. Bolest poznata kao „veštičja metla“ krajem osamdesetih godina prošlog veka desetkovala je proizvodnju kakaa u zemlji, koja je tada bila među najvećima na svetu.

Upravo zbog dugog perioda između ulaganja i ozbiljnije zarade stručnjaci smatraju da su povoljni krediti presudni ako se želi uključivanje velikog broja malih proizvođača.

Od zapuštenog pašnjaka do ozbiljnog biznisa

Brazil danas ne proizvodi dovoljno kakaa čak ni da u potpunosti zadovolji sopstvenu potražnju, ali ambicije su mnogo veće.

Plan Inova Cacau 2030 predviđa razvoj zemlje u jednog od vodećih svetskih proizvođača održivog kakaa, pri čemu bi ključnu ulogu trebalo da imaju već degradirane površine, umesto daljeg krčenja šuma.

Ekonomska logika je jednostavna: zemljište koje donosi malo prihoda dobija novu proizvodnu namenu, farmeri mogu da povećaju zaradu, a industrija dobija novi izvor sirovine.

Ipak, rast cena kakaa nosi i opasnost. Njegova globalna cena je tokom 2024. u jednom trenutku dostigla gotovo 13.000 dolara po toni, što je privuklo i velike investitore zainteresovane za industrijsku proizvodnju.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da ista kultura koja bi mogla da pomogne obnovi Amazonije, bez dovoljno kontrole može postati novi razlog za krčenje šuma.

Za male proizvođače računica je za sada mnogo jednostavnija - tamo gde su nekada bili slabo produktivni pašnjaci, kakao je pojedinim farmerima za samo tri godine doneo rast prihoda od 60 odsto.

(Telegraf Biznis)