Krompir zakopavaju pod zemlju i tako ga čuvaju cele zime: Običaj star generacijama polako nestaje

Dok se u savremenoj poljoprivredi sve više govori o naprednim skladištima i novim tehnologijama, u jednom zabačenom delu Himalaja krompir se i dalje čuva na način koji se prenosi generacijama. Poljoprivrednici ga zakopavaju u posebne podzemne jame, gde ostaje tokom surovih zima, kada temperature padaju i ispod minus 20 stepeni.

Međutim, ova tradicija polako nestaje, a sa njom bi mogle da iščeznu i dragocene lokalne sorte krompira.

Teme za vas

U planinskoj dolini Gurez, u delu Kašmira pod indijskom upravom, stanovnici su vekovima pronalazili načine da prežive duge zime tokom kojih sneg odseca sela od ostatka regiona.

Jedan od njih je "khrav" - tradicionalna podzemna jama obložena slamom, u kojoj se čuvaju krompir, repa i kupus.

Ovakva skladišta omogućavala su porodicama da sačuvaju hranu do proleća, ali i da izdvoje krompir koji će koristiti za narednu setvu.

Kako piše britanski Gardijan, danas je sve manje domaćinstava koja održavaju ovu tradiciju.

Nekada je svaka porodica imala nekoliko jama

Četrdesetogodišnja Hajra Begum iz sela Čorvan i dalje priprema krompir za zimu na način koji je naučila od majke.

Posle berbe pažljivo pregleda svaki plod, tražeći oštećenja i znakove truljenja. Posebnu pažnju posvećuje krompiru namenjenom za sadnju.

- Mora da bude savršen za sadnju. Ako sačuvate loš krompir, protraćićete celu narednu godinu - objašnjava ona.

Kada je bila dete, gotovo svaka porodica u selu imala je po tri ili četiri podzemne jame. Danas ih koristi samo mali broj domaćinstava.

Razlozi su brojni. Putevi su postali bolji, sve više mladih odlazi u gradove zbog obrazovanja i zaposlenja, a stanovnici se sve češće oslanjaju na kupovinu namirnica umesto na sopstvenu proizvodnju.

Hajra pokušava da svoje znanje prenese ćerki, ali nije sigurna hoće li se ovaj običaj sačuvati i u narednoj generaciji.

Jedna jama mogla je da sačuva pola tone krompira

Koliko su ovakva skladišta nekada bila važna, najbolje pokazuje sećanje sedamdesetogodišnjeg poljoprivrednika Abdula Džabara Mapnua.

On pamti vreme kada je svaka kuća imala dve ili tri jame, a u svaku je moglo da stane približno 500 kilograma krompira. To je značilo da su porodice mogle da obezbede značajne zalihe hrane za višemesečnu izolaciju.

Dolina Gurez nalazi se na velikoj nadmorskoj visini, oko 125 kilometara od Srinagara. Njen glavni putni pravac prolazi preko prevoja Razdan, na približno 3.600 metara nadmorske visine.

Tokom zime obilne snežne padavine često zatvaraju ovaj put, zbog čega tradicionalne zalihe hrane imaju poseban značaj.

Ipak, Mapnu primećuje da su se vremenski uslovi poslednjih godina promenili.

- Izvori presušuju, a zimi ima manje snega. Proizvodnja krompira je opala - kaže on.

Seća se i zima kada je snežni pokrivač dostizao gotovo dva metra.

Nestaju i sorte koje nauka još nije proučila

Problem, međutim, nije samo u tome što se napušta stari način skladištenja.

Naučnici upozoravaju da zajedno sa tradicionalnom proizvodnjom nestaju i lokalne sorte krompira, čija svojstva još nisu dovoljno istražena.

Prema istraživanju indijskih poljoprivrednih institucija iz 2019. godine, krompir zauzima oko 45 odsto obradivih površina u dolini Gurez.

Ipak, genetska raznovrsnost sorti koje se tamo gaje nikada nije sistematski dokumentovana.

Naučnik Šeik M. Sultan, koji je istraživao poljoprivredu ovog područja, kaže da je prilikom prvih obilazaka nailazio na brojne sorte, ali da neke od njih kasnije gotovo nije mogao da pronađe.

Prema njegovim rečima, gubitak genetske raznovrsnosti već je veoma ozbiljan.

Posebno zabrinjava mogućnost da nestanu sorte koje su tokom generacija razvile sposobnost prilagođavanja lokalnim uslovima. One bi mogle da poseduju korisne osobine, poput otpornosti na niske temperature, pojedine bolesti i štetočine.

Takve karakteristike mogle bi biti značajne i za buduću poljoprivrednu proizvodnju, naročito u uslovima klimatskih promena.

Sve manje zemlje, sve teži uslovi za proizvodnju

Poljoprivrednici u Gurezu suočavaju se i sa drugim problemima. Proleća su, prema njihovim zapažanjima, sve sušnija, snega je manje, a nedostatak vode otežava uzgoj krompira.

Dodatni pritisak predstavlja smanjenje raspoloživog poljoprivrednog zemljišta.

Izgradnja hidroenergetskog projekta Kišanganga uticala je na pojedine obradive površine u dolini, uključujući područje sela Badvan, poznatog po proizvodnji krompira.

Istovremeno, dostupnost namirnica iz drugih krajeva smanjuje potrebu domaćinstava da sama proizvode i skladište hranu.

Zbog svega toga tradicionalne sorte polako ustupaju mesto komercijalnim, dok znanje o njihovom odabiru, čuvanju i ponovnoj sadnji nestaje zajedno sa starijim generacijama.

Može li tradicija postati način da se sačuva poljoprivreda?

Jedna od mogućnosti o kojoj stručnjaci razmišljaju jeste zaštita lokalnih sorti kroz oznake geografskog porekla i programe očuvanja tradicionalnog poljoprivrednog nasleđa.

Takva priznanja mogla bi da doprinesu većoj prepoznatljivosti proizvoda i njihovoj tržišnoj vrednosti. Međutim, stručnjaci naglašavaju da sama oznaka nije dovoljna.

Pre svega, potrebno je identifikovati i dokumentovati postojeće sorte, zajedno sa znanjem poljoprivrednika o njihovoj proizvodnji i čuvanju.

U međuvremenu, Hajra Begum nastavlja da radi ono što su radile generacije pre nje.

Poslednje džakove krompira spušta u podzemnu jamu i pažljivo ih prekriva, pripremajući zalihe za još jednu himalajsku zimu. Deo krompira njena porodica će pojesti, a deo će sačuvati za prolećnu sadnju.

U toj jednostavnoj odluci, koji krompir sačuvati za hranu, a koji za sledeću godinu, nalazi se znanje koje bi jednog dana moglo nepovratno da nestane.

(Telegraf Biznis)